Join the new world

У овом броју:

Историјска читанка - Трагом једне слике
Мистерија света - Лемурија, ишчезли континент
Телеграм
Мини слагалица





Верујем да нема Србина који се до сада није запитао зашто се толико разликујемо од других народа, као и зашто се толико разликујемо међу собом. Уз помоћ слике Стевана Алексића „Спаљивање моштију Светог Саве“ - ћу покушати да одговорим на то питање.

„Разлике и сукобе унутар српског народа изазива изазива чињеница да смо нашу кућу свесно или лакомислено саградили на сред царског друма. Ту су најтежи, па и најстрашнији испити људског материјала. Једни, који би у мирнијим деловима света остали неупадљиви, остајући обични или просечни, овде себи и другима откривају јуначке, па и надљудске врлине. Други, који би у истим позадинама могли бити и остати угледни и честити људи, овде, под сенком ужасних изазова и претњи, ломе се и показују изнутрице најгорих кукавица и љигаваца, издајника и подлаца.”

„На испитима које је наметнула вишевековна османска окупација и исламократија, тело српског народа се преломило на четири дела. Прво су се отуђили преобраћеници у ислам, гоњени лаковерношћу, користољубљем или страхом, ради заштите себи и најближих, супруга, сестри и кћерки од насиља и силовања, као и синова од данка у крви. На слици их видимо како на коњима, с турбаном и у одећи завојевача, господарски посматрају спаљивање моштију. Крај њих стоји и обраћа им се, с улагивачким злурадим осмехом, представник друге и много опасније врсте издаје, јер она остаје унутар народа, често вешто прикривана. Реч је о рајинском менталитету, како је Јован Цвијић назвао падање на колена пред страним господаром и спремност на бестидно служење сваком освајачу, те склоност опонашања одговарајућих узора живота. Колико су носиоци рајинског менталитета понизни пред страним господарима – толико су свирепи у тлачењу српског народа и прогону сваке слободоумне и храбре главе. Можда ту свирепост узрокује и страх који су улили азијатски завојевачи, погубљујући на кочевима не само устанике већ и остале, сасвим недужне... Иза њих видимо народ који је погружен, ћутке или у сузама одаје пошту свом небеском, светом вођи. То је честит народ, који је у стању и вековима да трпи ударце и остане веран сопству и својој традицији, презирући издајнике. То је народ који у себи прибира снаге и чека прву повољну прилику за устанак и ослобођење.”

„Постоји и најзначајнији део нашег народа, искаљен на најтежим испитима. Тај део сликар није приказао, нити је могао, веран начелу јединства радње, места и времена. Тај део чине Срби који су се ради одбране своје части и слободе одметнули у високе, недоступне планине или с оне стране границе, где су створили јединствену врсту ратара-ратника што је вековима бранила Венецијанску републику и Аустроугарску империју од азијатских завојевача.”

„Многи народи су изгубили ове просторе, или су у њима нестали. Срби их најдуже и најжилавије бране. И кад нешто од своје отаџбине изгубе, скоро редовно то умеју да поврате под окриље двоглавог белог орла. Можда све то указује на неку посебну улогу Срба у породици европских народа... Ја вам све то говорим како бих вас опоменуо. Никад не заборавите да сте духовна деца вечног европског царства, чији је стег, у једном периоду, носио цар Душан. Сад је овде мирно, неко би рекао сиво и безлично, и све указује да се српска самосвест раствара у баруштини заборава. Имајте на уму да је то само затишје пред буру, јер кућа српског народа обележава и средиште евроазијског поља бога Марса.“

„Дакле, српска децо сад невидљивог а вечног европског царства, увек морате бити спремни за велике, па и највеће освајачке претње. Ако хоћете да будете истински Срби – морате знати да то веома скупо кошта а ништа не доноси, изузев мука, патњи и страдања. Ако за то нисте способни – боље је да се повучете са овог најопаснијег места у Европи и да одете у бели свет, да не сметате осталима својим гласним страховањима и жалопојкама. Морате знати да ће рајински менталитет, ванредно способан да се увек и свуда докопа власти и одржи на њој, свако ваше сврставање на страну свог народа награђивати поругама, срамоћењем и прогонима. Ваш избор мора бити слободан од сваке бриге за исход. Једнако морате бити слободни од жудње за победом, као и од страха спрам пораза. Ваша одлука мора бити чиста и неусловљива. Само тако ћете бити достојни српске улоге и традиције.”

(За текст су коришћени изводи из књиге „Српска деца царства" - Драгоша Калајића.)


„Историја какву смо учили веома мало може да нам каже о човечанству у праисторијским временима. Заиста, историја може да посведочи само о догађајима од пре неколико стотина година, док су чак и археологија, палеонтологија и геологија стриктно ограничене у погледу знања које могу да пренесу.“ Континент Лемурија је по веровању неких истраживача пре потопа могао бити географски мост који је спајао југ Индије с Јужном Африком. Бројни истраживачи су указивали да су житељи Лемурије представљали претходницу свеколике изворне америчке културе.
Према хронологији коју наводе они што тврде да је ова цивилизација постојала, овај древни народ је започео свој пут отприлике 98.000 година пре Христовог рођења, неставши с лица земље деведесет хиљада година касније.
ОД БИОЛОШКОГ КОНТЕКСТА ДО КАТЕГОРИЈЕ МИТА

Август ле Плонжона

Идеја о лемуријанском континенту се први пут појавила у радовима Августа ле Плонжона (1826.-1908.), истраживача из 19. века и писца који је спровео истраживање рушевина Маја у Јукатану. Он је изјавио да је превео древна писања Маја, која су наводно доказала да су Маје из Јукатана старије од цивилизација у Атлантиди и Египту, додавши притом причу од још старијем континенту Му, чији су становници основали цивилизацију Маја. Име Лемурија је потекло из контроверзе око Дарвинове теорије о врстама у 19. веку. Дарвинови следбеници нису знали да објасне како су се неке врсте рашириле, што се нарочито односило на лемуре. Лемур је мала врста примата која се може наћи у Африци, на Мадагаскару, у Индији и у источноиндијском архипелагу (Индонезија).
Теза британског зоолога П. Л. Слејтер на основу фосилних остатака лемура веома сличних онима пронађених на југу Индије и у Јужној Африци је постојање копнене масе величине континента која се налазила у Индијском океану која је повезивала Индију и Јужну Америку у прадавно доба. Теза коју је поставио овај британски зоолог изазвала је различите ставове међу научницима, али је наишла на подршку и таквих научника какав је био Томас Хаксли (1825–1895).
П. Л. Слејтер
Ипак, ту хипотезу је недуго потом оспорила супротна теорија о кретању континената, према којој су данашњи континенти у прошлости били спојени у јединствен континент звани Пангеа. Али баш када се чинило да је теорија о Лемурији осуђена на заборав, теозофкиња Јелена Блавацка ју је 1888. унела у своје дело Тајна доктрина. Од тада су биолошке основе на којима је била изграђена теорија о Лемурији уступиле пред мистичним приступом овом хипотетичком континенту, који се тако намах преобратио у нерешиву загонетку о напредној цивилизацији ишчезлој под чудноватим околностима.

Гледиште Јелене Блавацке и других теозофа

Елена Петровна Блавацки (рођена као Хелена Хан 1831.-1891.), оснивач теозофије, написала је у својој књизи „Тајна доктрина“ (1888.) да је за Лемурију чула из Књиге о Џијану, која је настала у Атлантиди и коју јој је показао Махатма. Наравно, заслуге за име Лемурија приписала је Филипу Шлатеру.

Блавацка је написала да се Лемурија налазила у Индијском океану пре 150 милиона година. Могуће је да је идеју и потопљеном континенту у Индијском океану пронашла у санскритским легендама где се такође помиње потопљени континент по имену Рутас.

Она је описала Лемурце као трећу расу која је насељавала Земљу. Навела је да су то била бића која су носила јаја и која су имала треће око које им је пружало психичке моћи. Описала их је као првобитно бисексуалне.

Енглески теозоф В. Скот-Елиот, који је рекао да своје знање добио од Мајстора теозофије „астралном видовитошћу“, написао је у „Причи о Атлантиди и изгубљеној Лемурији“ (1896.) да су сексуални подвизи Лемураца разљутили спиритуална бића Ла толико да су одустали од космичког плана да се реинкарнирају у телима Лемураца. Скот-Елиот је навео да се Лемурија простирала од источне обале Африке преко Индијског и Тихог океана о чему је изложио серију мапа које приказују обрисе Атлантиде и Лемурије у шест критичних фаза њихове историје, од пре око 1.000.000 година до 80.000 година п.н.е..

Што се тиче Лемуријанаца, Елиот тврди да су они били трећа од седам изворних раса. Према њему, прва изворна раса није била људска, него формирана од „астралне материје". Друга је била приближнија људској, али тела „сачињених од етера", док је трећа била изворна раса, чији су први представници били Лемуријанци, а развила се у огромна мајмунолика створења која су живела на Марсу, Земљи и Меркуру. Такав човек животиња имао је извесне физичке карактеристике које су отада биле изгубљене у процесу еволуције, као што је, на пример, треће око на потиљку главе или стопала са издуженим петама да би могао да хода унатраг. Лемуријац је наводно, могао и да ужива у двоструком сексуалном животу, будући да је био хермафродит. У ком периоду је тај бисексуални Лемуријанац постао Атлантиђанин раздвојених полова, који представља четврту изворну расу, то није знао да одговори.

Елиот је још тврдио да су Лемуријанци основали колонију у земљи Ашанти (данашња западна Нигерија), која је била толико изолована да се никада није мешала са нижим типовима (то јест, сировим зверима), а да је еволуирала у засебну врсту четврте изворне расе уз помоћ „Упућеног“ који је дошао са планете Венере да би поучио нигеријске Атлантиђане о уметности и наукама цивилизације. Тај напредни Лемуријанац довешће Атлантиду до њеног успона током Златног доба, пре око 80.000 година, када су, тврди Елиот, користили и авионе на млазни погон, па чак и оне са вертикалним узлетањем.

Тачна локација Лемурије варира међу различитим истраживачима и ауторима. Она се углавном повезује са Ватреним појасом Пацифика, облашћу која је постала активна са цунамијем 26. децембра 2004. године, а наставила се моћним земљотресима и вулканима.
Лемурија према тамилском мистичном предању повезује Мадагаскар, Јужну Индију и Аустралију (распростирући се преко већег дела Индијског океана).
Судбина Лемурије је слична судбини Атлантиде. Легенде су исте… напредна култура која се створила ниоткуд, док су порекло и пад повезани са уништењем када су континенти потонули због природне катаклизме.

Могућ физички доказ о Лемурији

Камени споменици непознатог порекла налазе се широм Пацифика, од јапанског подводног града Јонагуни преко петроглифа на Хавајима до Ускршњег острва.
Многи верују да је Ускршње острво заправо део Лемурије. Стотине џиновских статуа и писани језик указују на напредну културу, додуше на најудаљенијем могућем месту на свету. Легенде Ускршњег острва говоре о Хиви, коју је потопио велики талас.

Самоанци су слично место назвали Болуту. Ту су се налазила дрвећа и биљке са разним плодовима и цвећем. На Болуту, људи су могли да пролазе кроз дрвеће, куће и друге физичке објекте.
Маори са Новог Зеланда још увек причају о томе да су дошли са острва Хаваики које је потонуло.
Да ли је откриће Хобита са Флореса у октобру 2004. године, два месеца пре цунамија и земљотреса на неки начин повезано са Лемуријом?
Неки смештају Лемурију у период од пре неколико милиона година, док други наводе да је постојала од 75.000. до 20.000. године пре нове ере, пре Атлантиде. Трећи кажу да су Атлантида и Лемурија истовремено постојале пар хиљада година.
Постоје они који верују да је Лемурија у ствари земља у коју су дошли ванземаљци и увели нову врсту генетски модификованих људи. Те теорије подразумевају да су људе створили богови или ванземаљци.

Митологија и метафизика

Као и у многим древним и изгубљеним цивилизацијама, Лемурци су правили пирамиде или зигурате – степенасте пирамиде – које су повезивали са својим боговима на вишим фреквенцијама. То су била места за обожавање и жртвовање, али и места на којима би слетали свемирски бродови.
Пирамидалне структуре симболизују спиралну свест и уздизање до места где богови и богиње пребивају у вишој равни постојања. Постоји ли веза између лемуријанских и мајанских пирамида?

Наставак у следећем броју...
1. Од понуђених слова састави најдужу реч.

2.

Први који састави најдужу реч наградиће се са 500 динара. Неће се признати понављање одговора. У случају да два или више читалаца напишу различите најдуже речи са истим бројем слова сви ће добити награду.

---

3. Реши следећу једноставну асоцијацију:

Награда за прво тачно решење је 500 динара.

---

4. Реши следећу сложену асоцијацију:

Награда за први тачан одговор је 2500 динара. Уколико нема коначног одговора награду ће добити онај који први реши највише колона.

---

1. Са којим земљама Србија граничи?
2. Како се зове најомиљенији краљ код Срба?
3. Који српски владар је убијен 1934. године?
4. Када је подигнут, где се налази и ко је подигао Манастир Милешева?
5. Шта је Албанска голгота?

Први који одговори тачно на сва питања наградиће се са 1000 динара. Уколико таквих нема награду ће добити први који има највише тачних одговора (сваки одговор - 200 динара).

---

НАПОМЕНА: Ако неко одговори тачно на све постављене задатке, наградиће се бонусом од 2000 динара.

---

Позивамо вас да нам се придружите на каналима Телеграма:
eSrbija: https://t.me/joinchat/FavW40-WU3GvYPZDfMye4A
AirSrbija: https://t.me/joinchat/FavW40jxaUzkfXp9bRYFNQ

Ту ћете из прве руке добити информације о устанцима, ратовима који се пуштају и сл. али и пуно ћаскања и забаве. За млађе играче ту су увек спремни старији и искусни играчи да притекну у помоћ.

Организоване су и наградне игре. Наградни шаховски проблеми на каналима Телеграма!
Шах: https://t.me/erepubliksah