Join the new world

У овом броју:

- Питали сте нас - Упутство за ратовање
- Истријска читанка - Трагом заборављене песме
- Обавезно прочитати
- Кутак за љубитеље шаха
- Телеграм


Бојно поље

Бојно поље је место где се одвијају битке. Свака регија може постати бојно поље али само у једном рату истовремено.

ИНТЕРФЕЈС БОЈНОГ ПОЉА

---

ДЕТАЉИ

Државе које учествују у бици се налазе у горњем левом и горњем десном углу бојног поља. Савезнике је могуће видети преласком курсора преко падајуће листе која се налази поред одговарајуће заставе (плави кружић). Број победа у мини-биткама се налази у средини, поред назива држава, а означен је у виду плавих и црвених круна. Херој битке обе стране се види испод бројача поена.

Линија утицаја се налази на средини бојног поља. Она показује колики проценат утицаја је направила која страна. Тачан процентуални утицај се може видети преласком курсора преко линије. Временски бројач показује колико времена је прошло од почетка текуће мини-битке.

Ратни утицаји свих грађана који учествују у бици се листају испод линије утицаја.

Види се њихов:
• аватар
• име
• утицај.

РАТНЕ КОНТРОЛЕ

Линија чина показује Ваш тренутни чин и колико сте далеко од достизања наредног. Преласком курсора преко њених различитих делова можете видети детаљније информације. Утицај који сте направили током битке се налази изнад ове линије.
Контроле за борбу се налазе на дну бојног поља. Постоје четири различита дугмета:

• Дугме за храну или коришћење чоколадица
• Купи здравствени пакет
• Дугме за борбу



СТАТИСТИКА БОРБЕ

---

За преглед статистике кликните дугме за статистику у доњем десном углу (упитник).

Статистика садржи следеће информације:
• 10 војника са највећим утицајем штете у текућој мини-бици и 10 војника са укупним највећим утицајем штете у свим рундама, уз следеће информације:
• аватар, име и држављанство
• број убијених противника
• направљена штета
• линк ка профилу
• Без обзира који сте по реду по висини направљене штете, Ваш ред ће бити посебно означен.

По предефинисаним подешавањим ћете видети статистику за тренутну мини-битку. Ако желите да видите статистику за остале мини-битке или за целу битку можете их одабрати у падајућој листи.

Напомена: Ратна статистика је доступна само за битке које су активне и које се одвијају у држави у којој се налазите.

ПОСМАТРАЊЕ БОРБЕ

---

Чак иако се не налазите у држави која учествује у некој бици и даље можете да посматрате ту битку. Бићете обавештени да се не налазите у држави која у њој учествује и да се морате преселити у неку од њих ако желите да се у њој борите.
Када не учествујете у датој борби ратни интерфејс је ограничен. Можете да видите само следеће ствари:
• нападача, браниоца и њихове савезнике
• добијене мини-битке
• поене за обе стране
• хероје битке
• статус мини-битке (линију утицаја)
• допринос грађана у борби

Селидба преко бојног поља

Уколико се не можете борити у некој бици, видећете објаву да је потребно да се налазите у једној од држава које учествују у бици како би се могли борити. Такође ћете добити опцију да се преселите у једну од ових држава директно са бојног поља.

Када притиснете дугме "Пресели се" (Change Location) видећете сличан интерфејс као на страници промени локацију. Једина разлика је у листи држава у које се можете преселити јер ће на листи бити само држава нападач и држава бранилац. Одаберите државу и регију у коју желите да се преселите. Кликните на дугме "Пресели се" како бисте се преселили.

Уколико не желите да се преселите у једну од држава које учествују у бици, кликните на "Не, хвала". Овај корак ће променити изглед бојног поља у онакав какав видите када не учествујете у бици (слика бојног поља изнад).

Напомена: Уколико су савезници присутни у бици било би економичније да се преселите у једну саветничку државу уколико је мања дистанца селидбе него до државе која је директно укључена у битку. Како бисте се преселили у једну од савезничких држава морате користити страницу за промену локације.

БЕЛЕШКЕ

---

Ако не радите ништа током одређеног временског периода морате потврдити да сте и даље ту.
• Ако не радите ништа током одређеног временског периода морате потврдити да сте и даље ту пре него што се освежи статус битке и њени хероји.
• Можете видети само статистику своје стране.
• Ако сте посматрач:
• Не можете видети статистику;
• Не видите обавештење о томе ко је победио у мини-бици, нити поруку о пребројавању жртви.


Занимљиво је да је песма краља Николе о Светом Сави је први пут штампана у тадашњем часопису ДАН под насловом „За 14. јануар“ (према старом календару Савиндан је падао 14. јануара) у двоброју 1912. године (стр. 111-113).

Уредништво ДАН-а у фусноти је истакло следеће: ,,Декламовано на ђачкој Светосавској бесједи. — С Највишим одобрењем Узвишенога Аутора износимо у цјелини значајну ову пјесму, која је истовремено најљепшом просвјетном посланицом Владаоца — српској школској младежи.”

Каснији приређивачи Сабраних дјела краља Николе ће је насловити као „Пјесма Светом Сави“ истичући: „краљ се диви Савиној жртви за цркву и народ и позива младе људе да се угледају на њега и слиједе његов пут”.

КРАЉ НИКОЛА I ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ
Пред Савиндан, 1912.

ПЈЕСМА СВЕТОМ САВИ

У свом двору на Рибници
подранио краљ Немања,
стар и брижан, а животом
рђавога одвек стања;
подранио, слуге зове;
зове слуге и дворјане
прије сунца да на ноге
као и он свак устане.
Двор је краљев у забуни,
у њ најљепшег нема члана,
који га је украсива'
неколико прије дана.
Краљ, краљица, Вук и Стефан
и дворјани сви устали;
прошлу ноћ су и дан прошли
у бригама исплакали.
Књаза Растка нигдје нема,
- ка' прогутан земљом да је -
гдје је поша', куд се дио,
досад нико не дознаје.
Није ли га прогутао
вал Мораче ил' Рибнице,
на чамчићу ловећ' рибу
испод града и Горице?!
Јесу ли га звјерад у лов
растргнула у планине,
када се је за срнама
гором пео уз висине?
Да л' је жртвом зликоваца
књаз лијепи гдје пануо?
Хвала Богу, гдје ће бити
млад краљевић издахнуо?!
Свак се пита, свако зебе,
на несрећу свако слути,
а краљевски пар и кућу
превелика жалост мути ...
Гдје је онај дивни момак,
ка' звијезда што јежђаше
Ћемовскијем на свом хату,
и ка' соко летијаше?
Гдје је онај зор младосни
с бујном својом околином;
куда зађе сјајни витез
из властеле са дружином?
Њемило је зам'јенило
пјесму, свирку, смијех, шале;
црне слутње на двор краљев
ненадно су ето пале ...
Свако тражи, распитује
гдје је Растко? - Растка није;
да л' га жива или мртва
ко год, можда, гдје год крије?
У његовим одајама
представља се на погледу
све на мјесту, ствари све су
и у добром све је реду,
књиге, стр'јела, мач и копље
и од'јело и штит ту је;
у подруму зорни хат му
копа ногом, подврискује ...
Многобројни слуге му се
с пажљивошћу распитују,
ал' не знају ништа рећи,
него горко јадикују ...
Један само од њих свију,
плакајући тужан рече
да је младог књаза Растка
застануо једно вече,
обливена са сузама,
пред иконом на кољена
у молитви страсној, врелој,
чак до земље превијена
и ријечи чуо ове:
"Опрости ми, родитељу,
за одлуку, са којом ћу
нанијет' ти тугу вељу,
и ти, мајко, слатка мајко,
и ви, браћо, обојица
опростите, а тјешите
милог оца сва тројица!
Родитељски дом остављам
и књажевска преимућства;
другом двору, другој кући
мене тајна вуку чувства!
Тамо нема бојних справа
од стријела и мачева;
тамо оклоп, срма, злато
са зидова не одс'јева ...
Тамо нема тамбурица,
ни свирала на дохвату;
пјеваније чут' там' нећу
ни глас моме добром хату ...
Тамо ми је омиљена
душе моје вјереница,
халак, пјесму и оружје
та не воли сиротица ...
Она хоће кротост срца,
мир и љубав и самштину
и молитву, изречену
у побожност и тишину.
Њој је име, свето име -
црква, рајско уточиште;
руку њену, свету руку
моја душа данас иште.
Света цркво, вјеро света,
у твоме ме прими крилу,
драгу Зету, краљевину,
ти заштити моју милу;
у то име приносим ти
на жртвеник младост моју;
цркво света, вјеро света
милост за род просим твоју!
О Атонска Горо света,
мог спасења Арарате,
нек' анђели кроке моје
к твојој страни сјутра прате!"
Кад Немања ово чуо
мутно му се бистри лице,
па ће рећи пред дворјанством
и краљевства поглавице:
"Није љепше Бог могао
наградити моје труде,
ни положај створити ми
завиднији међу људе;
сам сам парче све по парче
скупља' ове краљевине,
и подига' пред свијетом
њезин углед у висине ...
А Бог ме је обдарио
у мом дому са три сина;
јемство среће у њих наћ' ће
краљевства ми величина.
Два ће сабљом да га бране,
а у савез трећи с Богом
краљевство ми опасати
с добрим редом и са слогом.
Слава теби, Боже свети,
и ти, Растко, славан био
краљевство ми и сам себе
узвисио, прославио!"
Суза топла иза тога
краљевим се лицем ваља;
није суза жалосница,
коју око лије краља,
но је роса од блаженства,
што му борним лицем тече,
јер једнога светитеља
у својему дому стече...
* * *
Српска црква би плакала
да се Растко не појави;
српској књизи и просвјети
кам темељац он постави,
и завјешта у аманет
да се Срби слогом вежу,
да туђину рад' неслоге
и трвења не подлежу.
Ка' анђео из њедара
божанствених он излеће,
да му рука света сади
по ливади српској цв'јеће;
цв'јеће књиге, цв'јеће знања,
за које је уложио
своју младост, своју сјајност,
кад је цркви приступио.
У прегнућу младих срца
будућност је домовине;
младе снаге отачаство
умним радом сретним чине.
Своја лична удовољства
књаз је Растко пренебрега',
а цркви је и науци
себе дао, дао свега ...
Није лако младој души
сјајност двора оставити,
па се пустит' под сводове
од ћелија покмастити;
није лако, ал' је слатко
за народ се жртвовати,
и најдраже, најмилије
на олтару рода дати.
Дат' му душу, дат' му живот,
способности све му дати,
па ће мила домовина
као алем кам засјати,
а да нам је она љепша,
слобода је ресит' мора;
слободи је колијевка
Немањина Црна Гора.
Без слободе што су људи?
Чопор стоке на пасиште!
Груд Србаља од слободе
да удише - тамјан иште.
Здраво, мали слободани!
Здраво, синци земље ове!
Прирастајте да стечете
родном крају славе нове,
да дуг свети одужите
и аманет од прошлости,
да у гробу од радости
Немањине шену кости
и да харност укажете
наше књиге светој глави,
и захвални на вјекове
останете светом Сави!

Тишина. Тишина и свеобухватна тама биле су једина судбина српског народа средњег века. Растрзан међу боговима, окружен злослутницима са свију страна, мучен ратом и глађу, борио се за свој дах, своје парче земље и неба. Непоколебљив, бескомпромисан и храбар, коначно је зачуо глас свог спасења. Тишине је престало, светлост је распршила таму, и пред народом се указао лик његовог учитеља, просветитеља, његовог духовног оца - Светог Саве.

Читајући књигу под називом Немањићи - Творци српског духа и државе, наишао сам на Пјесму Светом Сави, која је потекла из пера краља Николе I Петровића Његоша 1912. године. Можда је мало рећи да ме је задивила. Свакако је једна од најлепших које сам до сада, у свом по космичким мерилима кратком животу, прочитао.

А прочитавши стихове "Без слободе што су људи? Чопор стоке на пасиште!", осетио сам сву тежину данашњег живота, али и део тежине давнашњег. И сада, као и тада, идеал свих нас јесте слобода. Идеал ка ком нам је стазу утабао Сава. Идеал за који неретко останемо ускраћени. И вид нам се замагли док путујемо том стазом. Веру изгубимо, заборавимо одакле смо кренули и шта смо све морали да преживимо као народ. Али онда, изненада, дођемо до оваквих стихова, које су нам у аманет оставили наши очеви, и срца нам се ободре, очи засијају и дух узнесе. Изненада нам је пред очима он у свој својој величанствености, Свети Сава.

Манастирске задужбине могу постати трошне, душмани могу да нам краду језик и историју, али једно ће увек остати безбедно у нашим срцима, а то је клица српства, коју је Сава посадио. Никаква боља његова задужбина нам и није потребна.

Хвала уредницима овог текста и члановима Министарства образовања што су ми омогућили да поделим ову песму са вама. Остајте у здрављу и весељу, и још дуго се виђали овде.

Пријем!

QUO VADIS?
Хенрик Сјенкјевић


Роман Quo vadis? описује настанак хришћанства у Риму, у првом веку, за време владавине цара Нерона.
Осим љубавне приче између римског патриција Виниција и младе хришћанке Лигије, Сјенкјевич изванредно описује контраст између владајућег али декаденцијом уздрманог паганства и хришћанства у успону, између егоизма и љубави, луксуза царских палата и мемљиве скучености катакомби.
Реалистични су описи пожара у Риму и страшних сцена у амфитеатру, а мученичка крв побијених хришћана постаће „семе цркве’’.
Хенрик Адам Александер Пјус Сјенкјевич (пољ. Henryk Adam Aleksander Pius Sienkiewicz; Вола Окжејска, Пољска, 5. мај 1846 — Вевеј, Швајцарска, 15. новембар 1916), био је пољски књижевник. За изузетну вредност својег епског стваралаштва награђен је Нобеловом наградом за књижевност 1905. Најпознатији и најпопуларнији роман Quo vadis написао је 1895.

---

Дела
Узалуд (1870)
Нико није пророк у својој земљи (1872)
Два пута (1873)
Скице угљем (пољ. Szkice Węglem; 1877)
Бартек победник (пољ. Bartek Zwycięzca; 1982)
Чувар светионика (пољ. Latarnik; 1884)
Огњем и мачем (пољ. Ogniem i mieczem; 1884)
Потоп (пољ. Potop; 1886)
Пан Володијовски (пољ. Pan Wołodyjowski; 188😎
Без догме (пољ. Bez dogmatu; 1891)
Породица Палањецки (пољ. Rodzina Połanieckich; 1895)
Quo vadis (1895)
Крсташи (пољ. Krzyżacy; 1900)
Кроз пустињу и прашуму (пољ. W pustyni i w puszczy; 1911)



Рејтинг топ 10 најјачих шахиста света:
Наградни задатак - 3000 динара за првог који реши.

На једном шаховском турниру који се играо по Бергеру, свако са сваким, шахисти су одиграли 231 партију. Колико је било учесника турнира.



Позивамо вас да нам се придружите на каналима Телеграма:

eSrbija: https://t.me/joinchat/FavW40-WU3GvYPZDfMye4A
AirSrbija: https://t.me/joinchat/FavW40jxaUzkfXp9bRYFNQ

Ту ћете из прве руке добити информације о устанцима, ратовима који се пуштају и сл. али и пуно ћаскања и забаве. За млађе играче ту су увек спремни старији и искусни играчи да притекну у помоћ.

Организоване су и наградне игре. Наградни шаховски проблеми на каналима Телеграма!
Шах: https://t.me/erepubliksah