Велике битке из историје, део III : Битка код Иса, 333. п.н.е.

Day 1,998, 11:00 • Published in Serbia Serbia • by Kheshig


Срдачан поздрав драги читаоци!
У овом чланку ћу покушати да вам опишем битку код Иса која се догодила 333. године п.н.е. између Александра Великог и персијског цара Дарија III. Да почнем!


1. Ситуација пре битке

Александар је победом на реци Гранику 334. године п.н.е. освојио Малу Азију. Након што је осигурао власт у Малој Азији кренуо је према Сирији. Прешавши планину Таурус чуо је да га Дарије III чека на Аманској гори у Сирији са великом војском. Александар му је кренуо у сусрет кроз кланац између планина и мора. Међутим Дарије III је одбио савете генерала да сачека Александра на равници где је могао на ваљан начин већ је кренуо за Александром у кланац. Александар је увидео Даријеву грешку и усмерио своје трупе ка персијској војсци.


2а. Снаге сукобљених страна

Постоје велика неслагања у броју војника на обе стране јер су извори за ову битку углавном пристрасни. Данас се сматра да је Александар имао око 25.000 пешака и 5.000 коњаника. Персијска војска предвођена Даријем III била много бројнија – имали су и до 20.000 грчких најамника, а укупан број војника се процењује на 60.000-70.000.


2б. Ток битке

Дарије је на десно крило поставио персијску коњицу која је због неприступачног терена била неупотребљива на левом крилу,као и грчке најамнике. У центру и на левом персијском крилу су се налазили мешовити одреди пешадије састављени од многобројних народа који су улазили у састав Персијског царства. Сам Дарије се налазио на борним колима у центру борбене линије. Даријев план је био да десно крило предвођено грчким најамницима и персијском коњицом уништи македонско лево крило а да трупе у центру и на левом крилу само задрже удар Македонаца.
Александар је поставио своје трупе овако – у центру се налазила фаланга, на боковима коњица. Видевши распоред персијске војске, Александар је пребацио тесалску коњицу са десног на лево крило које је држао Парменион.





Персијско десно крило је напредовало против македонског левог крила којим је командовао Парменион. Александар је са својим елитним ескадроном – Пратиоцима ударио на центар борбене линије где се налазио Дарије.





Уплашен овим наглим напредовањем Александровог ескадрона Дарије је побегао са бојног поља. Персијске трупе видевши да је Дарије напустио битку су почеле да се повлаче у расулу. Огромна маса пешака у персијском центру и на левом крилу су почели да се повлаче и не искусивши борбу како треба.





Александар није могао да гони Дарија већ је морао да помогне свом левом крилу које је било жестоко потиснуто од стране грчких најамника и персијске коњице. Ударени са бока, најамници и персијска коњица су се дуго држали али су и они поражени. Одређен део грчких најамника је успео да избегне смрт (око 8.000) и повукли су се на рт Тенарон на југу Пелопонеза где се налазила главна база за врбовање најамника, и ступили су у службу спартанског краља Агиса који је спремао устанак против македонске власти.


3. Крај битке и последице

Македонски губици иду до 7.000 погинулих, док је на персијској страни пало преко 20.000 и тај број би био већи да је Александар био у могућности да прогони Персијанце. Ова битка је значила губитак персијских предњоазијских поседа у Александрове руке који је кренуо дуж обале Средоземног мора освајајући феничанске градове и Египат.
Битно је напоменути да би битка највероватније имала другачији исход да није било кукавичлука персијског цара који је у критичном тренутку напустио бојно поље. Александров ексадрон није имао снаге да порази персијски центар,а македонско лево крило сигурно не би много дуго издржало налете персијских коњаника и грчких најамника.

Ко жели додатно да се информише о свим Александровим биткама и целокупној епохи хеленизма - дело је Историја хеленизма , аутор је Фанула Папазоглу.


Претходна издања :

Битка код Леуктре
Битка код Маратона
Занимљивости - Други светски рат
Занимљивости - Средњи век
Занимљивости - Античка Грчка



Очекивано, чим су стигли попусти на ракете и остала помагала непријатељи су се стуштили на нас. Аматерски нисмо подигли неки устанак раније како би спречили дизање великог броја синхронизованих устанака, али шта је ту је, морамо некако издржати овај налет јер не верујем да наши противници имају снаге за неку офанзиву која би нам трајно пресекла везу са ресурсима. Ни дипломатија на нивоу савеза ми се не свиђа, треба да превазиђемо међусобне конфликте за неки виши циљ, а кад већ рекох други део реченице сетих се и ове наше еСрбије.

До следећег читања, другари и другарице. У следећем чланку битка код Гаугамеле!