Join the new world

Nekakav kradljivac zamori danju u čoveka slaninu na tavanu, pa dođe uveče, pošto ljudi pospe, te se od pozadi popne na somić, i uvuče se na tavan. Pošto skine slaninu i uprti na leđa, pođe gredom da se vrati natrag, pa se nekako omakne, te padne na sred kuće, gde je spavao čovek sa ženom i s decom.
Kad ovaj bubne sa slaninom među njih, a čovek skoči onako u mraku, pa stane vikati: "Ko je to?" A kradljivac odgovori: "Ja sam đavo." A čovek krsteći se poviče: "Pa šta ćeš ovde?" A kradljivac odgovori: "Ćuti, evo sam ti doneo jednu slaninu."
A čovek, još više uplašen, poviče: "Idi bez traga, ne trebaš mi ni ti ni tvoja slanina!" A kradljivac onda reče: "E, dobro, kad ne ćeš, a ti mi pridigni slaninu da idem." Čovek mu dragovoljno pridigne slaninu, samo da mu se đavo skloni iz kuće; i on uprti slaninu na leđa, i odnese kao svoju.

Kad u jutru svane, onda čovek vidi, da je đavolu pridigao svoju slaninu.