[Andi Ture] br. 4 - Gem of Trons

Day 4,200, 03:39 • Published in Serbia Serbia • by Kapetan Uks






Igra prestola: hitovi, šizofrenija i licemerje

Konačno se završila epska serija sa najskupljim epizodama ikad snimljenim u istoriji televizije; "kulturni fenomen" koji dobar deo stanovništva deli na one što otkidaju na njega, znaju svaku sitnicu u istoriji Zapadnića (moj slobodan prevod Westeros-a), vole njegove likove k'o da su im rod rođeni i one koji se na sva zvona hvale kako nisu odgledali nijednu epizodu, ma ne znaju ni šta znače reči "televizija", "serija", "presto" a kamoli šta su Dotraci, zmajevi i Starkovi.

Pre nego Andi Ture nastavi da objašnjava "kulturni fenomen", da ja sebe objasnim:
Na epsku fantastiku se ložim poprilično, mada ne mogu da kažem da sam preterano zaluđen - znam verovatno više imena, lokacija i "istorijskih" događaja iz Tolkinovih dela nego što bi zdravoumna osoba trebalo da zna, nije mi strano ni uranjanje u svetove naučne fantastike pa i igrica koje imaju razvijeniju priču; s' druge strane, ne mogu da kažem da sam tip osobe koja mora da pročita apsolutno sve što postoji u ovim žanrovima, niti sam naročito potkovan u poznavanju naslova koji nisu već mega-popularni.

Igrom slučaja i milošću mog dilera televizije, imam HBO za džabe uz osnovni paket, a sa njim i video-klub. Više o HBO-u u nekom drugom izdanju.
TV mi je u spavaćoj sobi (ne, nemam kinte za one kanale), uglavnom mi služi za uspavljivanje i one noći kad prosto oka ne mož' da sklopiš.
U skladu sa ovime, Igru prestola sam odgledao polovično - počeo da pratim kad se pojavila, prestao, nastavio da gledam od pogrešne sezone, prespavao bar polovinu epizoda koje sam pustio. Slično sam nekako i sa knjigama. Ne znam tačno o čemu se radi, interesuje me tematika, knjige imaju bolje razvijenu priču (mada su očajno napisane sa književne strane), serija je dobro urađena bar do pola, ako ne i više, ali mi prosto ni jedno ni drugo nije držalo pažnju. Toliko od Uksa, dajem reč Andi Tureu.




Kao što neko zna ili ne zna, serija "Igra prestola" zasnovana je na knjigama "Pesma leda i vatre" autora Grrrrrrrrr Martina, a naziv je preuzela od prve knjige u tom serijalu. "Pesma" je izuzetno obimno delo - u izvornom, engleskom izdanju broji oko 4000 strana i dva miliona reči, a pritom je nedovršeno! Priča se da knjige sadrže preko 500 likova, pri čemu autor tvrdi da njihove avanture vodi "iz glave", dakle bez razrađenog plana.*

*nije nemoguće da autor laže

Kako to obično biva, serija ne sledi izvorni materijal u potpunosti, već menja određene likove, scene i događaje. Ovo je sasvim u redu, jer bi u direktnoj adaptaciji izrasla u čudovište koje traje duže od "Dinastije" i koštala više od spoljnog duga jedne omanje države.

Pogledajmo sada šta je sve privuklo toliku publiku ovom "fenomenu":
S' jedne strane, imamo suštinske kvalitete, kao što su šarenoliki, komplikovani likovi, politička intriga, razvijena mitologija, mešavina ljudske drame, tragedije, akcije, magije i misticizma, i naravno kvazi-srednjevekovno okruženje, što je jedan od oprobanih recepata za uspeh.
S' druge strane, tu su OneStvariKojeNarodVoliDaGleda: golotinja, nasilje i krvoproliće - što jedan-na-jedan, što u bitkama - prelepi krajolici, fantastične, nepoznate zemlje, čudovišta i zmajevi. I naravno, lepa glumačka postava da ugodi oku fine moderne publike. Čak i oni koji nisu lepi, takvi su sa razlogom.


kao manjine imamo ćelave, debele, starije, invalide i patuljke; igrom slučaja, slične kategorije postoje i u porno industriji

Čak i kao strejt muškarac, dobre dve trećine glavne postave bi' obrnuo pa nek' ide život.

Dakle, realno govoreći, koliko god želeli da verujemo da je serija hit zbog onih suštinskih kvaliteta, nekako mi više izgleda da je njen uspeh zasnovan na lepim ljudima koji nemaju problem da se skinu pred kamerama (i bogme se skidaju počesto), surovom nasilju i vizualnom spektaklu kakav je retko viđen na malim ekranima. Naravno da postoje i one druge stvari, kao i gledaoci koje manje interesuje meso glumaca od "mesa" priče, ali valjda je očigledno da se milionska gledanost koju je "Igra" postigla dobija pre golim, krvavim dupetima nego hranom za mozak...





Po toku, tonu i temama serije moglo se videti kada je počela da se odvaja od knjiga čak i ako ih niste čitali. Kasnije sezone obiluju neo-feminističkim porukama koje su danas vrlo popularne (mada HBO zna da "ispoštuje" svoju mušku publiku pa ne preteruje); golotinja, nasilje i opšti skandal znatno su umanjeni, što je verovatno posledica kritika na račun ranijih sezona, ali ubedljivo najgore razlike vide se u sumnjivom razvoju likova i neočekivanim obrtima koji su dobri samo zato što su neočekivani. Recimo, Noćnog Kralja - jednog od najmoćnijih zlikovaca ikad - koknu kao bilo koga drugog, svi strateški najlukaviji likovi naprasno postaju nepromišljeni ili čak glupi, zmajevi čas ginu k'o ćurke, čas su nepobedivi, razne vojske su ogromne pa desetkovane pa opet ogromne, maltene nijedna priča likova koji su razvijani kroz celu seriju na kraju nema poentu ili je poenta promašena, itd itd.

To sve samo po sebi nije strašno - najzad, ovo je TV spektakl, fantazija, ništa zaista bitno za život. Ali, ima tu jedna stvar koja bi mogla da bude bitna: poruka priče.
Koliko sam mogao da vidim iz dela "Pesme" koji sam čitao, Grrrrr Martin ima vrlo jasne kvalitete i mane. Mana je uglavnom njegov stil pisanja, otprilike na nivou Danijele Stil ili (ako se potrudi) Agate Kristi - mislim da svako ko je čitao prave književnike mora sa ovim da se složi. Vrlinu u ovom delu, pak, vidim u mnogim pitanjima koje postavlja o ljudskoj prirodi, svetu uopšte, sudbini, istoriji, veri, ali i u porukama koje prenosi. To su inače kvaliteti koje svako delo treba da ima.
Pred kraj serije se ove vrline "puštaju niz vodu" potpuno nehajnim odnosom prema postavljenim pitanjima i zaglupljivanjem poruke priče na nivo "žena i muškarac jednaki", "nasilje loše" i "tiranija ne valja, demokratija valja". Da se razumemo, sve ove izjave su načelno tačne, ali bi valjda posle toliko godina pletenja priče i taj rasplet trebalo da bude maaaalkice manje prost, oui? Da ne kažem da se gubljenjem poente ujedno gubi i ceo smisao postojanja bilo čega stvorenog.

Reč-dve o publici
Moje je mišljenje da postoji samo dva stava koji mogu da se zauzmu o "kulturnom fenomenu" a da budete u pravu. Ti stavovi su: "Interesanto je" i "Ne zanima me fikcija". Ako ste savremenik "Igre prestola" i nemate jedan od ova dva stava, automatski niste u pravu.*

*stav "živim u nehumanim uslovima u zemlji Trećeg sveta i gledam samo da ne umrem, nemam ni struju ni televiziju ni novca za luksuze poput kulture" takođe je opravdan, ali cenim da ljudi u tim okolnostima neće nikad videti ovaj članak

Evo nekoliko primera:
- "SVE me zanima u "Igri prestola", pričam dotrački, starovalerijski, znam celu istoriju svih kuća, velikih i malih, imam kod kuće oltare za bogove stare, nove, davljene..." NISI U PRAVU! Od onog trenutka kad je izgubljena poenta priče, a tebe više zainteresovali detalji, udaljavaš se od realnosti, živiš u fantaziji, a stvarni život teče i nećeš ga premotati na HBO On Demand!
- "Ja sam jedan od retkih koji nije gledao nijednu epizodu..." NISI U PRAVU! Ako je nešto ostavilo toliki utisak na toliko ljudi, valjda ima i razloga za to. Hvaliti se da o nečemu ne znaš ništa nije baš kvalitet, a odbacivanje stvari samo zato što su popularne i bez ikakvog poznavanja tematike ostavlja veći utisak ispraznosti nego "Best of" album Britni Spirs!
- "Ne gledam ta američka sranja, serija baš i nije nešto..." NISI U PRAVU! Da parafraziram Sergeja iz "Kad porastem biću Kengur", a koje filmove voliš? Rumunske? U "fenomen" je uloženo mnogo novca; tim novcem je kupljeno mnogo stručnosti i to se vidi po glumi, kameri, fotografiji, scenariju, režiji (na svetlu se, izgleda, malo prištedelo). Nije vrhunska filmska umetnost, al' bajo, ne mož' reći da je loše, ni izbliza!

NAPOMENA ZA KRAJ:
Moguće je da sam malo preterao rekavši da postoje samo dva ispravna stava koje čovek može imati prema "Igri prestola", ali mislim da nisam daleko od istine.
Što se same serije tiče, vredi obratiti pažnju iako su do kraja, zbrzanim odlukama i glađu za novcem, trapavi producenti uspeli da je obesmisle.
Stavovi koje Uks iznosi u gornjem tekstu su njegovi lični i ne predstavljaju potpunu istinu ili laž, kao ni zvanični stav Vlade Srbije i eSrbije! Za gos'n Turea ne garantujemo...

Valar morghulis,

Q