Join the new world

Увек сам имао жељу да сва сећања из ерепублика бацим на парче виртуалне хартије. Коначно сам се одумио, и решио да испуним и ту жељу.
Претпостављам да ће чланак бити мало опширнији (свиње су дебеле, књиге су опширне :Д), али шта је ту је...


Да кренемо од саих почетака.

eRepublik birthday - Aug 30, 2009 - Датум када сам први пут угледао светло сервера. Рана зора, ја се спремам на факултет. 8ч, реших да видим нешто на компу, успут видим фб профил, кад оно порука. Група ,,не желимо независну Војводину'' (од Војводе Пријезде) ако се не варам шаље чланак из ерепублика како је почео напад на Славонију. Лепо графички сређен, чланак ме је одма заинтересовао. Тенкови, Српска војска, мотивациони говор, рат са хрватима... тешко одолети. Управо тако је и било. Региструјем се на брзака, али како је време протицало, морао сам на факултет у 9ч, па сам одлучио да кренем у 5 до 9, а ерепублик профил сам оставио тако у нејасноћи да чека неки опуштенији тренутак.
Када сам се вратио кући, велнес ми је био јако лош (у то доба се рађало са 50 велнеса) јер нисам купио хлеб, а 9ч је 00:00 ерепублик времена.
Отишао сам на чет, ту ми је помогао шеста.бг и још неко, нисам сигуран ко, али постоји вероватноћа да је чак био и кукурек. Шеста ми је купио хлеба и донирао ми око 20 динара, што је за мене у то доба било ко да ми је неко непознат на улици дао 100 евра. Сав сам био узбуђен - срећан. Поставио сам му мноштво питања, и успут смо дошли и до политичких странака. Питао сам у којој је он и која је најбоља, а он је рекао да би било лепо да сам сазнам која се мени свиђа из њихових програма, јер праве формуле нема (иако је он био угледни члан СеС-а). Велик човек, чим није искористио тренутак младог и наивног играча кога је купио за пар динара.
Узимао сам сваку помоћ која ми се пружала, само да бих што више напредовао.

Када сам коначно добио првих 5 голда од медаље, био сам толико начитан са бизнис туторијалима, да сам једва чекао да направим голд. Мали капитал ми је једино омогућавао препродавањем робе на црном тржишту - блек маркет. Купиш 10-20 пушки (на велико) преко уговора (на форуму се правио уговор) од човека кога нађеш преко неких база података, договориш се за јефтинију цену да ти да, и онда препродајеш на чету. Мораш бити што више онлајн, да би зарада била већа. Тако сам да кажем, полако стицао први капитал. Конкуренција је био ГеоПаја, код кога је оружје било 0.095, а ја због веће зараде сам га давао за 0.098 па чак и до 0.1 иако сам имао зараду на ту његову цену, само што је била јако бедна. Поздрављам конкуренцију o/
Као што то обично бива, радиш, радиш, и онда ти умре тетка из Америке и остави богатство, тако је било и мени. Прве озбиљне паре зарадио сам неком врстом помоћи играчу, а и прошењем, зависно из ког угла се гледа :Д. Јако ми је жао, али имена му се не могу сетити иако је оставио велики траг у мом игрању са донациом од 20-24голда (не сећам се тачно). Тих дана било је приче како довући играче у ерепублик, а услов је било да имате платну картицу. Као нека рупа, није требало да се плаћа, а реклама би се објавина на фб. Он је то урадио и довео преко 200 људи. Ја сам му предложио како да узме тај потенцијални голд од реферијала. Требало је да фудује (шаље храну сваком, јер конзумирање хране је доносило 1експиријенц дневно) човека 35 дана, и 5 голда је његово. Одушевљен идејом, почео је да прави списак коме је кад дао лебац, али не лези враже, два дана после мог предлога укидају поене за конзумацију леба. Њему си свакако примила тона беба, па сам га замолио да ми мало помогне, а он је несебично донирао голд. Са тим новцима, и мојим пословима са блек маркета, купио сам к5 кућу, коју сам платио око 30 голда, и била је у то доба вечна. Док сам тражио на бм где да је купим, један хрват је покушао да ме превари тако што је направио уговор, али датум је био старији. Да сам потписао, и донирао му новце, он не би имао никакву обавезу да ми пошаље кућу и био бих насамарен. Али, искуство је ипак учинило своје.
Иначе у тој бм трговини, ја сам замишљао да те фирме из других држава држе људи који су из тих реалних држава, па када сам писао писма, имао сам утисак да их шаљем на други крај света :Д. Једном приликом, забуном поручим неко оружје и док сам чекао да се појави онлајн организација, већ сам донирао новце. После схватих да сам погрешним донирао, и да су паре легле на рачун неке пекаре у Израелу. Цифра је била 2.2 голда. Послао сам 5-6 порука, од молбе па до кукања да ми врати, све у пар сати. Када је дошао онлајн, вратио је око 1.5 голда, као не брини враћам ја. Ја реко; А остак? Немам тренутно, али ћу ти послати за који сат. Ето, до дана данашњег тај човек ми није вратио грешком послате голде 🙁.

Поседовао сам и фирме. Прве две сам купио у еСловенији јер сам оценио да је добро место да бизнис пошто су пар дана радније имали бејби бум. Фирма за куће и фирма за карте. Карте сам брзо продао и купио оружје. Куће сам лепо продавао, али је то био бизнис за људе са парама, јер мораш чекати један период и онда се одједном прода. Оружара ми је лепо правила паре, а успут сам почео трговати са неким русом који је снабдевао њихову армију. После сам купио и неку оружару у Аустралији јер је била јако јефтина па сам је мислио препродати. Али, у међувремену Индонезија напада Аустралију, а они то ни најмање нису очекивали, па је оружје скочило у небеса. Брзо сам упшљавао раднике, и зарада по дану ми је била по пар голда на к1 фирми :Д. Додуше, све је трајало пар дана, а одмах након тога фирму сам продао и додатно зарадио 🙂. После сам изгубио тону голда због бага на почетку в2 са рав материјалом. Хтео сам да после сто година поново покренем производњу, али је тренутак очигледно био погрешан. Из револта сам дисововао фирме и узео голд. Донацију за к3 (око 90г) фирму ми је дао кучук алија, мој брат јер је био оптужен за неко мултијашење (иако је куповао тај голд), па је у брзини донирао мени, а њега су сустигли. На жалост, више из револта није хтео да игра, јер како он сам каже, то није био мулти већ његов радник који је радио за малу плату, а успут је играо са његовог компа :Д.
Чак сам имао и банку 🙂. Петар Ђуричић (после бановања додао је суфикс Банован :Д) и ја смо дали ваљда свако по 100 голда, и тим капиталом почели давати кредите. Било је успешно. Убрзо сам раскинуо ортаклук са Пером, јер је имао пар мултија, што се показало као добар потез, јер је недуго затим банован. Банка је престала да ради пар дана после јер су админи укинули систем уговора преко форума. Поз Перо легендо!

Упоредно са пословним работама, решио сам да се активирам и као политичар, да помогнем еСрбији на све начине. Постао сам члан Српске Конзервативне Странке (СКС) због лепог имена и лепог грба. Тамо сам мало био активан, да би покушао ући у конгрес. Први месец сам изгубио убедљиво, јер сам био непознат и нису се трудили ни да ме уведу. Други месец сам добио јаке гаранције шале мале (председнице странке) да ће ме убацити у конгрес. Водио сам за 5-6 гласова, и сав срећан легао да спавам, јер је рекла да има гласове за ујутро ако буде требало. Ујутро сам видео да сам изгубио 🙁. Рекла је да није могла да гласа, неки буг, а ови обасипали гласовима. Јако сам се сморио, јер сам знао да за поправни требам још месец дана. Али, како све дође на своје, следећи месец сам постао конгресмен у Рашкој, и мојој срећи није било краја. Радио сам савесно свој посао тај месец, а голде донирао за неку хуманитарну акцију.

У конгресном интервалу отворио сам и новине. Писао сам о темама из еСрбије. Међутим, било је прегршт квалитетних новинара, и стварно је требало доста труда да испловиш из мрака. Трудио сам се колико сам могао и градио каријеру постепено и квалитетно. У међувремену сам се досетио како лако доћи до претплата. Тачније идеја ми је пала напамет када сам први пут писао интернацинално, и то у Словенији. Тема је била њихов рат са хрватском и наше храбрење верних савезника. Олако сам добијао гласове, а неретко и претплате. Ту сам видео себе, као неког човека ко ће радити као амбасадор еСрбије и градити мостове пријатељства међу обичним играчима. Тако сам лако добијао претплате, а и био од користи. Једина мана је био мој енглески, па се у сваком чланку поткрадала нека граматичка грешка на коју су ми апеловали (знам енглески ал никако да седнем и научим граматику). Са већ лепим бројем претплата, мој глас се чуо и у матици Српској и полако сам добијао на угледу.

Када се бранио Јапан од инвазије Америке, Срећко Илић је написао чланак о гарди, како су тамо и бране Јапанце. Погледам на профил, кад он стварно у Јапану 🙂. То ме одушевило и одлучио сам да се пријавим. Игром случаја сам баш и примљен у гарду, четврту бригаду под командом пуребг. Овом приликом поздрављам мог комаданта. Поз пуре! Прву акцију имали смо једног јутра, а мисија је била ослобађање Словеније. Навијам сат за 8ч кад је био заказан скуп. Мамурлук ме није спречио да будем узбуђен, иако сам у просторији нисам скидао осмех са лица. У 5 до 9 дижу се устанци у свим регијама, а ми узимамо хрватске униформе (аватаре). Ја ударам, али не стижем да искористим болницу јер сам од узбуђења споро размишљао. Види се да сам био неискусан војник :Д. Ослободили смо 3-4 регије, а камуфлажа је уродила плодом јер је чак и пунк бибиње ударао за словенце мислећи да намерно ослобађају Словенију. То је можда један од мојих најлепших тренутака проведених у ерепублку.
После се распала Гарда због неких реформи (или није више била у том облику), па сам Шумора контактирао са једним шаљивим писмом да ме прими у Вукове. Наравно да нисам испуњавао услове, али су ме примили јер сам био вешт у комуникацији па нису знали како да ми кажу не. Са вуцима сам се срео и на рл скупу изнад моје куће, тј. на Фрушкој Гори. Вратио сам их назад на станицу у две туре јер су ме замолили, а као награду, донирали су по који голд. Хостилиан се истакао, и донирао око 10-20 голда, и овом приликом му захваљујем. У Вуковима сам од 23. Марта 2010. Та авантура још траје...

Социал билдер медаљу сам добио јер сам смарао пријатеље из рл да кликћу тих пар дана само да дођу до 6 левела. С'тога, једини мој живи реферијал је Јелена Младен. Њу сам довео у игру месец дана након што смо почели везу. Вероватно сам је толико сморио са ерепом (јер је у то доба било баш занимљиво) да је морала да види шта је то. После смо се и е-венчали и тај брак још траје 🙂.

Прву бетл хиро медаљу сам добио у 5 ујутро у отпорашком рату Малезије на страни еСрбије. Дезерт ми је био главна конкуренција, ал' како је он имао тону тог сјајног метала, одлучио је мени да препусти. Другу сам добио случајно у аустријском отпорашком рату, исто на страни еСрбије.

Трећу сам узео недавно у рату са Италијом на страни еСловеније. Тада сам добио и кампањску медаљу, захваљујући подршци еСловенаца (дкиви, катанец, биис...) и овом прликом им се захваљујем! Хвала момци!

Само два пута у еживоту сам тенковао у биткама. Први пут је била Славонија, где сам уложио око 15 голда. Други пут је био Љаонинг у в2 и ту сам дао око 200 голда на одбрану, и ако се не варам био петнаести бранилац. Вредело је 🙂

Отпорашку медаљу сам добио у сада већ мени омиљеној регији Рашкој. У њој ми је помогла унихрон. На чету вукова су питали ко хоће рв медаљу. Ја сам се јавио, а они питали јел имам 10 000 динара. Мало смешно, јер сам кроз еживот углавном живео сиромашно. Наравно да нисам имао, али ме то није спречило да смарам све живо да хоћу рв медаљу. Рекао сам да није фер, као прво питају ко хоће, па после кажу да кошта. Тако је унихрон обећала да ће ме позвати када буде мислила да ће рв уродити плодом. Пустила је смс, да је средње ризична медаља. Упустио сам се у авантуру, а она ми је прогледала за новце, јер стварно нисам имао, а држава је ионако финасирала фејлове. Рекао сам другарима из јединице, и сви су несебично похитали да помогну. Тих дана каубој је неуморно тенковао, па му је био довољан разлог да је Вук - Младен подигао рв, а он се потрудио и да успе. Истенкова је леп инфлуенс ако се сећам, и овом приликом му захваљујем као и свим Вуковима! Хвала Вуци, каубоју и унихрон!

Помогао сам многима, а и мени су помагали. Захваљујем Слаутеровићу, Драгану Савићу, ПеђиТ, Ифке-ту, десерту и многим другима. Оним којима сам ја помогао не знам имена, али знам да су ми дали енергију да играм даље, јер је несебично помагање можда једна од најлепших ствари коју сам доживео овде.
Мончета легенду морам посебно истаћи. Тоне и тоне савета му никада нећу заборавити. О материјалној помоћи је сулудо и говорити. Шта год сам и помислио, дао је без поговора 🙂. Знам да не воли када причају о њему хуманитарцу, јер не воли да му се квари слика лопова :Д. Што би он рекао - за мене људи кажу да видим углавном црно. Че легендо, поздрав!
Са десертом сам први озбиљан контакт имао око бојкота игре док не уведу Косово. Мој предлог је био колективни лог аут на три дана зарад упозорења, али он није имао петљу за то па је то разводнио кроз неки састанак, и на крају мрка капа. Још ме је више разорао када се испоставило да је крао. Остали смо у контатку, и до дана данашњег жалим што има искривљене моралне вредности, јер је стварно кул лик. Надам се да ће престати са манипулацијом и да ће коначно постати прави човек, који ставља еСрбију испред својих интереса. Поз и за тебе десерт!

Као лепу страну ове игре видим и интернационална пријатељства. Porosus је мој амерички пријатељ који има супротне ставове од америчког стереотипа. Вероватно ћемо се једног дана и срести. Сад видим да има наше држављанство и Српски аватар, што доказује да је уз еСрбију када јој је најтеже. Страшан дечко. m8 it was pleasure to share server with you, and to meet you. See you on FB and one day in rl too.
Други је свакако Ридас (нажалост емртав) код кога ускоро идем у посету да гледам ЕП у кошарци. То је можда круна мог играња 🙂. Ако све буде како треба, можда се јавим још једним чланком чисто да видите како још може да се игра ерепублик. Када будем имао пара можда одем и до Новог Зеланда јер и од тамо имам позива.

О ехрватима немам баш најбоље мишљење. Ево, сада су и прекршили договор. Али о појединцима свакако имам одлично мишљење. Чак су и они мене зготивили (не знам како) на моје изненађење. А пошто су сви људи добри док се не докаже супротно, ови су то и остали. Поздрав за појединце из ехрватске... препознаћете се тако што сам са вама имао комуникацију 🙂

Поздрав и АвеСербији и Фиб-у. Да не буде да нисам поменуо, поздрав и Весни Змијанац, иначе сестри од Јелене Младен 🙂. Поз и лењом мраву (који ме више пута насмејао), заебаном, страхињићу, свим вуковима, морхуну, ортодоксу (и једном и другом :Д), микелусрб, покцу, липецу, слосту, стенденцу, текелији, пријезди, злигору... мало је незахвално набрајати, јер стварно не могу да се сетим свих понаособ.

Поздрав свим добрим еСрбима! Због вас сам играо ову игру, да начинимо еСрбију јаком и снажном. Ви сте је такву изградили, и иако сте тихи, упамтите да сте ипак ви главни. Ви сте понос ове еземље.


Разлоге одласка сам навео у прошлом чланку. Вероватно ћу када установим да сам излечен од ерепа (једина болест којој нема лека је Звезда Црвена) прочитати по неки чланак са Јелена Младен, а и Јелена ће ме сигурно редовно информисати о догађањима :Д.
Парадокс је да сам читав еживот кубурио са новцима, и сада када сам коначно пронашао неки економски баланс одлазим... Чудан је живот.
То би било то.




Младен987 ис но мор.
30.8.2009 (Београд) - 03.09.2011 (Рашка)