Join the new world

Чврста механичка завеса која се најчешће налази непосредно испред сензора или филма, назива се затварач фотоапарата. Ова завеса спречава светлост да допире до сензора или филма. Притиском на окидач фотоапарата она се отвара и у одређеном временском интервалу пропушта светлост до сензора. Време које прође од момента када се завеса на апарату отвори до момента њеног затварања назива се брзина окидача.
Међутим, велики број модела данашњих дигиталних фотоапарата нема механички затварач, јер да он постоји не би било могуће видети слику која се налази на спољном екрану пре снимања фотографије. Дакле, код оваквих фотоапарата класична завеса не постоји, већ је сензор све време изложен светлу и на тај начин репродукује слику која се види на спољном екрану. Притиском на окидач активира се електроника којом се ресетује тренутна слика на сензору и одмах након тога се бележи фотографија. Због овога на већини компактних фотоапарата прође одређено време од момента притискања окидача до момента када фотографија буде забележена. На квалитетнијим моделима фотоапарата то време износи мање од 0,2 секунде, а све што је веће од тог интервала није добро. Нпр. ако се фотографише објекат у покрету, окидач се мора притиснути тик раније да би добили фотографију снимљени у тренутку који желимо.
Без обзира да ли апарат поседује механички затварач или користи електронику, брзина окидача изражава се бројевима који означавају делове секунде током којих светлост допире до сензора и када се производи фотографија (нпр. број 2 представља 1/2 секунде, 250 представља 1/250 секунде итд.). Такође, за времена дужа од 1 секунде користи се цео број, а за времена краћа од секунде користи се разломак. Код квалитетнијих фотоапарата просечне вредности се крећу од 1/1600 секунди до 10 секунди. Већа брзина окидача смањује могућност да фотографија због померања фотоапарата буде мутна.
У овом поглављу треба поменути и опцију bulb која на апарату има ознаку „B“. При коришћењу ове опције, светлост допире до сензора док год је окидач притиснут, а фотографија се снима све време. Ова опција је посебно корисна код ноћних снимака или снимака звезда и других небеских тела, када је, да би сензор добио количину светлости неопходну за квалитетну фотографију, понекад потребно више секунди па чак и минута.

Под експозицијом се подразумева термин који изражава количину светлости која је доспела до сензора зависно од тога колика је била ширина отвора бленде и за који временски период. Другим речима, композиција представља комбинацију отвора бленде, тј. F броја и брзине окидача. Поједини аутори су дефинисали експозицију као збир количине светлости која, у зависности од отвора бленде, дође до сензора и времена потребног да сензор буде правилно осветљен. Треба рећи да се иста количина светлости добија комбинацијом већег отвора бленде и краће јединице времена или комбинацијом мањег отвора бленде и одговарајућег дужег периода времена. Дакле, када је реч о светлости која долази до сензора, потпуно је исто да ли су подешени параметри на фотоапарату нпр. F4 и 1/100 или F2,8 и 1/200. У оба случаја сензор ће добити исту количину светлости. Једноставније објашњено, ако у низу (скали) вредност F броја померимо у десно, неопходно је за исто толико померити и број брзине окидача у лево и супротно – ако F број померимо у лево, број брзине окидача померамо у десно. Оваквим подешавањем параметара неће се променити одговарајућа количина светлости која допире до сензора, тј. експозиција остаје иста.


Бленда или отвор објектива (апертура) се налази у самом објективу фотоапарата, најчешће на задњој страни, у непосредној близини места на ком се објектив и тело апарата спајају. Основна сврха бленде је регулисање количине светлости која се пропушта кроз објектив. Поред тога, отвор бленде регулише и дубинску оштрину. Бленда се састоји од већег броја листића који се померају и на тај начин се шире или скупљају, чиме повећавају или смањују отвор кроз који допире светлост. Већи отвор бленде омогућава и више светлости која долази до сензора, што резултира краћом јединицом времена која је неопходна за осветљавање сензора и већој брзини објектива. Кроз мање отворе бленде пролази и мање светлости, па је време за осветљавање сензора дуже, а брзина мања. За обележавање отвора бленде користи се тзв. F број (F стоп кораци). Он се израчунава тако што вредност жижне даљине објектива, која је изражена у милиметрима, поделимо са правом величином отвора бленде, која се такође изражава у милиметрима. При томе се користи правило реципроцитета – најмањим F бројем обележава се највећа апертура (отвор бленде који пропушта највећу количину светлости) и супротно – што је F број већи отвор бленде је све мањи. Свака наредна вредност F броја одговара дупло мањем отвору бленде који кроз објектив пропушта двоструко мању количину светлости. Дакле, ако је нпр. објектив означен са F 2,8 он у јединици времена пропушта два пута већу количину светлости од објектива са ознаком F 4, или 4 пута више светлости од објектива чији је отвор бленде означен F бројем 5,6. Самим тим, објектив F 2,8 је двоструко бржи од објектива F 4 и четвороструко бржи од објектива F 5,6. F бројеви се распоређују у F низ. Код дигиталних фотоапарата који имају могућност замене објектива углавном се користи следећи низ: 1,4 – 2 – 2,8 – 4 – 5,6 – 8 – 11 – 16 – 22 – 32. Дигитални апарати који немају могућност промене објектива имају најчешће краћи низ: 2,8 – 4 – 5,6 – 8. У практичној примени користе се и објективи са мањим вредностима од 1,4 и већим од 32, али у доста ретким случајевима.


Сензори дигиталних фотоапарата су у мањој или већој мери осетљиви на светлост. Та осетљивост израчунава се и означава уз помоћ ИСО стандарда, тј. универзалног стандарда организације International Standards Organization чије седиште се налази у Женеви, а која има 146 држава чланица. Табела ISO осетљивости има обично следеће вредности: 100 – 200 – 400 – 800 – 1600 – 3200. Сензори који имају већу ISO вредност осетљивији су на светлост, чиме омогућавају квалитетније фотографисање у лошијим светлосним условима. Нпр. иста количина светлости која допире до сензора са ознаком ISO 100 производи мање светлу фотографију него на сензору чија осетљивост износи ISO 400. Међутим, приликом увећања ИСО осетљивости, због нестабилности сензора, ствара се електронски шум, непожељна појава која фотографији даје зрнасту структуру. Најбољи резултати добијају се када је ISO подешен на 100 или 200. ISO са великим вредностима користе углавном професионални фотографи који се баве фотографисањем покретних објеката ноћу или праве фотографије у условима недовољне осветљености.
Може се рећи да фотограф и сликар обављају сличне послове, али са скроз супротних полазних основа. Када сликар започиње свој рад он испред себе има чисто платно, па постепеним радом наноси једну по једну боју све док не добије жељену слику. Са друге стране, фотограф најпре проналази кадар за који сматра да је интересантан, одлучује који је приступ објекту фотографисања најбољи, елиминише непотребне елементе и тек након свега тога хвата кадар. У савременој технологији за одстрањивање сувишних елемената постоје и бројни компјутерски програми (нпр. Пхотосхоп). Међутим, иако су ти програми изузетни у процесу обраде фотографије, ипак нису свемогући. Фотограф је прва и основна карика у ланцу производње фотографије и он свој део посла мора да уради колико год је могуће добро.
Ако сте пронашли кадар за који сматрате да можете да га претворите у занимљиву фотографију, посматрајте га из различитих углова. Исто тако, када радите пејзажну фотографију, употребљавајте читав спектар експозиција. Нпр. пејзаж за који сматрате да је адекватан за Вашу фотографију снимите у зору, када излази сунце, затим у подне (сунце је тада на врхунцу хоризонта) и најзад приликом заласка сунца. Ако имате жељу да снимите добру фотографију морате стално да будете са једним отвореним оком. Фотографски посао је врло захтеван, па по некад морате радити стално, устајати рано, некад радити и ноћу. Исто тако морате унапред да знате какви ће временски услови бити. Рано пролеће и јесен су годишња доба када су услови за фотографисање најбољи. Ипак, никако немојте прескочити лето, пошто током свих летњих месеци буде макар по неколико дана идеалних за фотографију. Те дане свакако треба искористити, нарочито када је после летње кишице атмосфера потпуно чиста.
Најлепше пределе свом окружењу обиђите током сваког годишњег доба у различитим деловима дана – ујутру, у подне, увече и ноћу. Можда ћете баш тако пронаћи идеалан мотив за Вашу пејзажну фотографију. Све то време радите у Пхотосхопу и учите како се у њему врши обрада фотографије. Док не израдите сопствени сајт, своје најбоље фотографије поставите на форуме, којих заиста има пуно (flickr, picasa итд.). Ако Ваше фотографије имају одређени квалитет сигурно неће промаћи љубитељима фотографије. Они ће остварити контакт са Вама и понудити Вам евентуални ангажман, тако да можете и да зарађујете од фотографије. Уколико озбиљно схватите фотографију, сви овде описани кораци су готово неизбежни.


Сваки фотоапарат има објектив и тело као своја два основна дела. Под појмом објектив подразумева се оптички део фотоапарата који представља сложени оптички систем сочива. Основно својство објектива је сакупљање одређене количине светлости са предмета, тј. објекта који се фотографише. Ту светлост објектив усмерава ка фотоосетљивој подлози (сензору). Најзначајније карактеристике објектива су Светлосна јачина (отвор бленде) и Жижна даљина.
Светлосна јачина зависи од отвора бленде, тј. величине отвора објектива кроз који пролази светлост. Изражава се у милиметрима (мм), а на фотоапарату је обележена словом „F“.
Жижна даљина је растојање између оптичког центра на објективу (тачке преламања светлости) и сензора, тј. саме жиже. При томе фокус објектива треба да буде подешен на бесконачно. Жижна даљина изражена је у милиметрима (мм), а за њу се користи ознака „f“.
Према жижној даљини прави се и основна подела објектива. На основу ње, постоје три врсте објектива:
• Нормални објективи са жижном даљином од 40 до 50 мм, названи тако јер имају угао који обухвата видно поље готово идентично видном пољу голог људског ока, тј. угао од око 45о. Њихова специфичност је у томе што производе фотографије које су реалне, обичне, нормалне и најобјективније дочаравају стварност, а у односу на остале врсте објектива производе знатно мање оптичке аномалије на фотографији.
• Широкоугаони објективи са жижном даљином која је мања од жижне даљине нормалних објектива, тј. мања од 50 mm, тако да омогућавају већи угао видљивости, а дубинска оштрина је велика. Погодни су за фотографисање ширих кадрова (нпр. пејзажа, архитектуре, веће људске групе, фабричких комплекса, итд.), а због дисторзије на угловима фотографије проузроковане широким углом видљивости, користе се и за разне фотографске експерименте и за фотографске карикатуре. Ова врста објектива може се поделити у три групе: 1. Стандардни широкоугаони објективи (са жижном даљином од 28 или 35 mm и углом посматрања од 74 или 62о; имају веома широк спектар употребе); 2.Екстремни широкоугаони објективи (са жижном даљином 20 или 24 mm и углом посматрања 94 или 83о; користе се за фотографисање панорама, малих унутрашњих простора итд.); 3. Објективи рибље око, на енглеском fish eye (са жижном даљином од 8 mm и углом посматрања од 180о; карактеристични су по видљивим деформитетима који су све већи што је објекат фотографисања ближи; користе се за различите фотографске експерименте, а пре свега за фотографску карикатуру).
• Телеобјективи са жижном даљином већом од 50 mm, уским видним углом и малом дубинском оштрином. Овакви објектив су по својој конструкцији доста велики и тешки (нпр. објектив сигма 800 mm тежак је готов 5 kg), па се приликом њихове употребе углавном користе стативи или моноподи, како би се избегла нестабилност и замућење фотографије. Употребљавају се приликом фотографисања удаљених објеката (дивљих животиња, птица, спортских догађаја итд.), а због ниског деформитета фотографије и за фотографисање портрета. Могу се поделити на: 1. Кратке (портретне) телеобјективе са жижном даљином од 75 до 150 mm и углом видљивости од 32 до 15о; 2. Дуге или јаке телеобјективе чија је жижна даљина од 200 до 400 mm и угао видљивости од 12 до 8о и 3. Екстремне телеобјективе са жижном даљином већом од 400 mm.
Zoom објективи су посебна врста објектива, а специфични су по томе што имају променљиву жижну даљину и као такви омогућавају приближавање и удаљавање мотива фотографије. Основни значај ове врсте објектива је то што су изузетно практични, јер садрже широк дијапазон углова видљивости у једном објективу и пружају све што је неопходно за озбиљније бављење фотографијом по изузетно приступачним ценама, а посебно су погодни за фото новинаре, јер њиховим коришћењем се може избећи честа промена објектива на фотоапарату и повећати брзина приликом фотографисања важних ситуација.
Макро објективи као посебна врста објектива, карактеристични су по томе што омогућавају изузетно малу минималну удаљеност фотографисања тако да се жељени објекат може фотографисати из непосредне близине, чиме се добија увећана квалитетна фотографија, пре свега погодна за проучавање микро света.

За оне који би волели да иду у лов али не воле да убијају животиње ту је и фото снајпер. На слици је један такав од 300 mm али има и снажнијих. Опет успомене. Сећам се да сам код Лондона често буљио у један руски фото снајпер од 500 mm. Поред њега руска лепотица и сјајан апарат Кијев 80, бокс камера. Имали су сјајну механику, врхунске објективе али и једну ману, тврдо и веома чујно окидање. Замислите себе у фото лову, једном окинете и све животиње се разбеже. Овако нешто је ипак било згодно само за сликање комшиница из суседног солитера.

Дигитални фотоапарати се могу поделити на: Компактне (који могу бити аматерски или полупрофесионални), Prosumer, тј. Ултракомпактне апарате (такође могу бити аматерски или полупрофесионални и DSLR фотоапарате (који су у великој већини случајева професионални апарати).
Компактни фотоапарати називају се још и point and shot (упери и сликај) апарати. Малих су димензија и мале тежине, лаки су за употребу и имају приступачне цене. Код ове врсте апарата није могућа замена објектива или блица, тако да су састављени из једног дела, па се зато и називају компактни фотоапарати. Неки модели ове врсте фотоапарата немају готово никакве могућности подешавања, а неки, напреднији модели пружају могућност зумирања, подешавања експозиције и сл. Иако се веома једноставно користе и прилагођени су почетницима и лаицима, многи модели компактних фотоапарата могу да произведу фотографије одличног квалитета.
Prosumer фотоапарати су у односу на компактне већих димензија, имају већи зоом, бројне додатне функције и подешавања, сложенији су за коришћење и скупљи су. Међутим, као и компактни фотоапарати, и просумер апарати немају могућност промене објектива и блица. Квалитет фотографија направљених овим апаратом зависи пре свега од временских услова. Када је дан сунчан, просумер може направити фотографије приближног квалитета фотографијама направљеним професионалним ДСЛР апаратом, али када се фотографија прави у условима које одликује слабије осветљење квалитет често није задовољавајући. Овакви апарати се препоручују почетницима који планирају да се озбиљније баве фотографијом, да овладају разноврсним техникама и да се баве експериментисањем.
DSLR (digital single-lens reflex) фотоапарати или рефлексни апарати са помичним огледалом представљају професионалне апарате које карактеришу велике димензије, широк спектар прецизних подешавања, велике могућности, висока цена. На овој врсти фотоапарата могу се мењати објективи и блицеви, а рефлексни апарати пружају и огромне могућности при подешавању експозиције апарата. DSLR апарати специфични су по томе што се један исти систем огледала и сочива употребљава и за тражило и за прављење фотографије, тј. када се гледа кроз тражило, заправо се гледа и кроз објектив, тако да слика која се види у тражилу одговара слици коју добијамо фотографисањем. Најквалитетнији модели DSLR апарата производе фотографију 100 % идентичну кадру који се види у тражилу. Рефлексни апарати су доста сложени за коришћење, намењени су корисницима који добро познају фотографску терминологију и појмове, а доста су габаритни и нису практични за ношење приликом путовања. За ову врсту фотоапарата на тржишту постоји најразноврснији асортиман додатне фотографске опреме.


Изаберите прави објектив
Разним мотивима одговарају разни објективи, зато се одлучите за онај који ће Вам највише требати. Додатни објективи проширују Ваше креативне могућности. Објективи мањих жижних дужина зову се широкоугаони објективи, а већих телеобјективи (увећавају мотив). Телеобјективи објективи посебне намене су врло скупи, зато их, ако имате прилику, најпре испробајте.
С повећањем жижне дужине објектива на фото-апарату, најуочљивија промена коју опажамо јесте повећавање мотива у кадру. Али треба знати и да се повећањем жижне дужине угао виђења смањује, а детаљи у позадини постепено губе јасноћу.
• Широки угао – Користите објектив мање жижне дужине да бисте широк угао виђења који захтева доста оштрих детаља и у позадини. У овом случају примарни субјект на слици се мора изборити са осталим мањим детаљима који га окружују.
• Приближавање – Помоћу објектива веће жижне дужине можете издвојити субјект тако да заузме сву пажњу посматрача. Опазићете и да повећавање жижне дужине скраћује перспективу, тако субјект уоквирен луком, који је кроз краћи објектив био једва уочљив.
• Телеобјектив – С још већом жижном дужином сви детаљи позадине губе се, и сада јасно видимо и најситније детаље субјекта.