Join the new world

Моје раније чланке обично сам завршавао цитатима. Сада ћу овај чланак почети једним.

Џон Фицџералд Кенеди је рекао:,,Победа има хиљаду очева, пораз само једног."

Ви сте драги моји суграђани и саборци творци победа које су за нама и које ће тек бити. Ову државу не творе диктатор, председник, Влада, Конгрес, истакнут појединац. Сви ми, грађани еСрбије, правимо Србију онаквом каквом је желимо. Сви ви сте пуцали и храбрили једни друге, дизали морал, давали злато за још коју чоколадицу, само да бисте испуцали све што имате, не марећи за новац, само да бисте победили највећег непријатеља-еХрватску.

Вратићу се још једном на онај први септембар, када је Хрватска проглашена за природног непријатеља. Већ прексутра пао је Сплит. Дан после и Задар. На ред је дошао Карловац. Хрвати очајнички бране једини могући земљани прилаз српске војске до престонице(тада Ријеке). У помоћ им долази неколицина савезника. Међутим то није довољно против Срба, који када се уједине под вољеном нам тробојком, зна се исход битке. На нашу страну стаје и неколицина чланица Астерие, мада та помоћ није неопходна. Само слога Србина спасава. То се доказало. Карловац је пао, а поход на Ријеку је могао да почне.

Најкрвавија битка у досадашњем рату(Не рачунам битку за Осијек јер се још није завршила,али сви изгледи показују да ће она преузети епитет најкрвавије) одиграла се 6./7. септембра, тј. 3213./3214. дана. Хрвати се крваво боре за престоницу. Знају да ако освојимо престоницу имаћемо велику моралну предност у освајању осталих регија. Делују као пси који очајнички покушавају заштити територију, уједајући уљеза за све што стигну, само да би га отерали. Пуцају из свих оружја. Овај пут подршка њихових савезника је већа, много већа. Међутим кад се Србин изинати, ништа му не може стати на пут. Па ни моћни непријатељи. Хероји пуцају, хероји падају. Овде није битна нанета штета. Сваки учесник, од оног који је нанео неколико стотина штете, па до оног који нанео неколико стотина милиона, сви су хероји. Битка је добијена. Народ слави. Сви могу задовољни на спавање.

Загреб је освојен скоро рутински. Морално упориште Хрвата није било у стању да пружи велики отпор, па смо са скоро пола снаге могли освојити тај град.

Оно што сам хтео да прокоментаришем је проблем око Словеније. Рекао сам у првом делу да би нам добродошла њихова помоћ, али да нису тренутно у стању да је пруже због проблема у Аустрији, Швајцарској и Италији. Мислио сам да ће то средити, али погрешио сам. Италијани су се пробили, од мог прошлог чланка су освојили 5 регија, од тога се једна граничи са Марибором. Аустријанци 2, али су Словенци једну вратили под своје. Швајцарци су ослободили 1 и не престају са устанцима. После Хрватске операције мислим да би требало барем један ДО ставити на Словенију. Али ко сам ја да судим и одлучујем.

Друго, Мађари и Бугари се ангажују око помоћи у Хрватској, али не у оноликој мери колико сам ја очекивао. Остале чланице Астерие не видим пуно на бојном пољу. За сада нам, хвала Богу, није било потребно, али ако планирамо веће војне циљеве(као освајање Албаније или сређивање Македонске кризе) требаће нам мала помоћ.

И дођох до Македонске кризе. Македонци се неким чудом одржавају на Балкану, мада неће то дуго потрајати ако се нешто озбиљније не преузме. Након Хрватске,мислим да нам је приоритет да одбранимо македонске територије на Балкану. Грци су нам на граници, сасвим је извесно да ће нас једног дана напасти. Друго, ако Македонци изгубе територије на Балкану врло је извесно да ће их изгубити и у Индији. Јер биће толико сломљени да неће моћи да се опораве најмање месец дана(по некој мојој процени). Срећом по нас, Бугари држе неки егал у биткама са Грчком на Балкану, па они могу да одиграју значајну улогу у вези Македонске кризе. Мислим да, ако не побољшамо односе са Грцима(а чисто сумњам), да би у некој даљој или евентуално, скорој будућности требало покренути поход на Грчку.(Крф је нека моја лична жеља због РЛ историјског значења које има за нас Србе, тако да немојте ми замерити због те жеље).

А сада једна прелепа вест.Док сам писао овај чланак учествовао сам у последњој офанзиви на Осијек. Дуго пуцање из ровова, много проливене крви и зноја(метафорично наравно), много искаљене жеље, све се исплатило.СРБИЈА ЈЕ ОСВОЈИЛА ОСИЈЕК! И још једна лепа вест. СРБИЈА ЈЕ САДА ИМПЕРИЈА!!!
Честитам вам и захваљујем вам се, што сте заједно са мном јуришали на непријатеља, не стрепећи од могуће штете. Честитам вас. Како је лепо у овом тренутку бити еСрбин.

Један цитат за крај, овога пута из ,,Мемоара" Винстона Черчила: ,,У рату: одлучност, у поразу:пркос, у победи:великодушност, у миру: добра воља!"

Уживајте у овим слатким тренуцима. Уживајте у томе што сте грађани империје.

https://encrypted-tbn2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRnAQ8l1LwbxsOavjZzGR9Ph33L5mWafl0cSvK5HBV_R_vADXQ-KPaSn2bR

sekicar001