Како фотографију учинити бољом (2)

Day 4,220, 01:16 Published in Serbia Bosnia and Herzegovina by Sasa Kostic

Драго ми је што после првог текста али и организована два такмичења у фотографији има толико вас који желите да побољшате своје фотке.

У овом броју:

Портрет
Пејзаж
Scene position
Мануелни мод
Приоритет окидача (shutter priority)
Приоритет бленде (aperture priority)
Фотографисање објеката у покрету

Фотографисање портрета има одређена правила којих би се требало придржавати уколико желимо да добијемо врхунску фотографију. Портретна фотографија је, поред пејзажа, најзаступљенији и најчешће коришћени облик фотографисања. У свакој уметности, па и у фотографији, човек представља незаобилазну тему, највећу инспирацију и основни предмет интересовања и изучавања. Зато портрет представља веома захтевну област у фотографији. Портретом се даје целокупни приказ одређеног човека или групе људи. У теорији портрет јесте фотографисање човека. Међутим, само фотографисање није довољно да би се урадио добар портрет. Портретски радови великих сликара и фотографа указују на то да портрет никако није само обична слика човека, већ сваки од тих портрета има нешто чиме заголица пажњу, неку своју причу, буди у посматрачу нека осећања, дакле представља уметничко дело у правом смислу речи.
Најважнији део портретних фотографија представљају људске очи. Зато очи треба увек да буду у фокусу. Поглед треба да буде природан, а директан поглед у објектив човека чији се портрет ради може да допринесе квалитету фотографије. Осим очију, важну улогу имају лице, глава и коса.
Код портрета у крупном плану, на којима лице испуњава кадар, веома је битно нагласити самог човека, тј. ставити га у први план у односу на простор у коме се налази. Оштрина треба да буде плитка (никако превише), а позадина једноставна и мутна (ван фокуса). У фокусу треба да буде цела глава. С обзиром да се људско лице непрекидно мења (трептаји, покрети обрва и усана итд.), проналажење правог момента за окидање фотографије понекад је веома тешко. Елемент који највише утиче на квалитет портретне фотографије је свакако светлост. Најбољи ефекат даје природна светлост (сунце), али не у средини дана када је прејако и може да утиче на појаву сенки испод носа, обрва и браде.

Интересантна прича је како је настао овај Черчилов портрет. Фотографисао га је Јусуф Карш (1908 - 2002) јерменско-канадски фотограф који је према Музеју уметности Метрополитен, био један од највећих портретиста-фотографа двадесетог века, постигавши посебан стил у свом раду.
Данима је покушавао да фотографише Черчила али се овај намештао и глуматао никако да намести природан израз лица. Једног тренутка је Карш устао и извадио Черчилу томпус из уста и шкљоцнуо. Тако је настала ова историјска фотографија.
Јусуф Карш



Његов рад обухвата портрете државника, уметника, музичара, аутора, научника, али и обичног народа. Сећам се једне његове фотографије која је настала приликом његовог боравка у Беграду. То је био портрет остарелог чистача ципела који је имао радњу на углу Катанићеве и Маршала Толбухина. Ако неко од читалаца има ту фотографију молио бих да ми пошаље.



Када већ евоцирам неке своје успомене да истакнем да је у Београду постојала стална галерија фотографија где су се непрекидно одржавале изложбе најчувенијих светских и домаћих фотографа. Поред ове у још неколико сликарских галерија као и у галерији Графичког колектива и у Галерији САНУ повремено су се одржавале фото-изложбе. (Ово може да спада у рубрику „Веровали или не“.)
Групне портрете треба да одликује дубља оштрина, тако да сва лица која се налазе на портрету буду у фокусу. Људи који ће се наћи на групном портрету треба да буду посебно намештени за фотографисање. Њихов поглед треба да буде усмерен у објектив фотоапарата, а очи да буду отворене.
Када се портрет ради на отвореном, идеално би било облачно време, сенка, или доба дана у ком сунце није превише јако, дакле јутро или вече. Ако је реч о портретима који се раде у затвореном простору, значајан допринос може дати светло које долази кроз прозор (бочно светло), али оно мора да буде разбијено завесом или прозирном ролетном. У фотографском студију контрола осветљења је најједноставнија. Тада се користе фотографски рефлектори, студијски блицеви и др. опрема. Ако се користи, блиц не би требало да буде уперен директно у лице, јер поништава сваку сенку. Директан блиц је пожељан приликом фотографисања на јаком сунцу, јер тада служи за досветљавање сенки на лицу.
Портрет се може радити и у простору који на неки начин одговара објекту фотографије, тј. човеку. Нпр. спортиста треба да буде на спортском терену, музичар на концертној бини, ђак у школи, песник међу књигама итд.). Свакако, пажња и тада мора бити усмерена на човека. Код оваквих портрета користе се ближи или средњи план фотографисања.
Сада ћемо навести нека правила којих се треба придржавати:
• За портретне фотографије важи правило „Приближи се човеку“. Неки делови тела могу да буду одсечени на ивицама фотографије, али при томе неке ситнице не смеју се занемарити (резови косе, тела изнад колена су допуштени, а нису препоручљиви резови на ушима, устима, очима, прстима, лактовима, коленима, потколеници и стопалима).
• Још једно правило кога се треба придржавати је правац погледа и смештање главе у кадар. Ако човек не гледа право у фотоапарат, него улево или удесно, страна у коју гледа треба да има више празног простора.
• Код портретних фотографија на којима се види цела људска фигура ради равномерног распоређивања портрета у објективу, фотоапарат треба да буде у висини стомака, а фокус на очима.
• Портрети на којима се види само горњи део тела фотографишу се са објективом у висини груди и фокусом на очима.
• Фотоапарат и фокус треба да буду у висини очију ако се фотографише само глава.
• Мод који се препоручује за портретне фотографије је Aperture priorety (приоритет бленде), при чему отвор бленде треба да буде што мањи.
• За импресиван изглед очију обавезно користити сталак. По правилу, најјачи утисак оставља крупан кадар.
• За израду портрета употребљавају се нормални или телекобјективи. Употреба широкоугаоних објектива се не препоручује због изобличења фотографије на угловима, а понекад чак и у самом центру.

Дубинска оштрина



На овој мојој старој шмекерској фотографији је добар пример дубинске оштрине. Она се постиже тако што се повећа отвор бленде а смањи експозиција. Из неколико покушаја експериментишући са блендом и експозицијом доћи ћете до жељених резултата.

Светлосна јачина објектива и врсте објектива

Негде на почетку је требало да пишем о јачини светлости по чему се и огледа квалитет објектива. То је она светлост која пролази кроз објектив и позиционира се на светлосно осетљиву површину. Некада давно то су били објективи фирме Карл Цајс из Јене (Источна Немачка). Направили су објективе 1:1 што значи да је у апарат могла да уђе пуна светлост (отвор бленде 1). Што је већи други број и могући отвор бленде је мањи 1:2 (максимални отвор бленде 2) то је објектив мањег квалитета. Објективи одређују ширину видног угла сцене коју фотографишемо, и тако утичу на композицију слике. Основна подела објектива је на широкоугаоне, стандардне и телеобјективе. И да покушам да дам прецизније дефиницију светлосне јачине.


Светлосна јачина објектива - што је светлосна јачина већа, објектив, при највећем могућем отвору, може пропустити више светла. Светлосно јачи објективи долазе до изражаја код снимања при светлосно слабијим условима. Што је број мањи, то је објектив квалитетнији. Значи објектив који има ознаку 1.4 квалитетнији је од објектива с ознаком 2.8. Означава се великим словом "F".


Под појмом пејзаж подразумева се уметнички приказ неког предела у природи. Природа и њене лепоте представљају инспирацију уметника из свих грана уметности. Исто важи и за фотографе. Пејзажна фотографија се односи на природу, на било шта што има везе са њом, њене лепоте и њене лошије стране. Она је уметнички начин фотографисања мотива из природе. Најчешће су то предели природе који имају неку своју специфичност. Мотиви пејзажне фотографије могу бити различити: брдо, планина, река, језеро, море, дрво, шума и многи други. При томе, постоје многе природне околности које одређеном пределу природе дају посебну драж. То може бити излазак или залазак сунца, ветар, магла, киша, снег који могу и од неког не претерано лепог предела створити фантастичан призор који представља одличан мотив за пејзажну фотографију.
За пејзажне фотографије веома је битно да поље оштрине има велику дубину, пошто читав кадар треба да се нађе у фокусу. Препоручује се коришћење малих отвора бленде, тј. великих ф бројева (у распону од ф8 до ф16) како би сваки део фотографије имао подједнаку оштрину. За максималну оштрину фотографије рука мора да буде мирна. Зато је пожељно коришћење сталка. Такође, код фотографисања пејзажа важну улогу има и светлост. Зато је најбоље правити пејзажне фотографије рано ујутру, пред зору или увече, пре заласка сунца, јер се сунце тада налази на најнижим тачкама. Облачан дан је, исто тако веома погодан за прављење пејзажа. Једно од основних правила код фотографисања пејзажа је и правило трећине. Линија хоризонта треба да буде у водоравном положају, с тим да се хоризонт смешта на трећину фотографије, никако у центар. Уколико желите да истакнете небо, хоризонт се смешта у доњи део фотографије, на првој њеној трећини, а ако је потребно истаћи копно или море линија хоризонта треба да буде на горњем делу пејзажне фотографије.
На крају треба истаћи да за аматерско бављење пејзажном фотографијом није потребно превише опреме. Оно што је неопходно је да волите природу, да имате пуно стрпљења и макар мало фотографског знања.


Често нисмо у могућности да фотографишемо неки пејзаж јер немамо широкоугаони објектив и не можемо да фото апаратом обухватимо целу сцену - панорама. Тада можемо да ту сцену фотографишемо из неколико мањих сцена које обухватају целину а неки апарати имају опцију да све те сличице обједине. Ако не апарати постоје програми који то ураде једним кликом.
Na kraju ipak treba naglasiti da, bez obzira na to što su opisani predefinisani modovi podešeni na sasvim zadovoljavajućem nivou, ipak su manuelna podešavanja jedina koja mogu da dovedu do vrhunskih rezultata u fotografiji.



Код већине модела дигиталних фотоапарата мод Scene position пружа могућност коришћења режима:
Natural light је мод који се користи приликом прављења фотографије у слабо осветљеним затвореним просторијама без употребе сталка.
Portrait је мод који се користи за фотографисање портрета, а карактеристичан је по томе што има максималну Апертуру, чиме се омогућава максимална изоштреност централног дела објекта који је у фокусу, односно личности чији се портрет ради. Поред тога, на фотографијама произведеним коришћењем овог мода, позадина је ван фокуса.
Night portrait представља режим који се пре свега употребљава када се фотографија ради увече или ноћу. Овај мод карактерише дужа експозиција, као и активиран блиц. Таквом комбинацијом долази се до интересантних резултата. Практичност ове опције се још више побољшава ако употребимо сталак. Неки модели дигиталних фотоапарата пружају могућност коришћења Night portrait мода у опцији ауто приликом чега је блиц подешен на Slow Sync.
Landscape је у односу на Портраит режим супротан мод. Коришћењем овог мода добијају се фотографије карактеристичне по изоштрености читавог кадра.
Sport мод користи се код фотографисања објеката који се крећу, а карактеришу га веће брзине окидања.
Night је мод који је специјализован за ноћно фотографисање (видети одељак Ноћна фотографија).
Sunset режим даје фотографијама живе и засићене боје, а користи се приликом прављења фотографија заласка сунца. Нарочити резултати могу се добити фотографије сутона раде на краћим експозицијама Мануел мода са обе палете боја.
Snow је режим специјализован за фотографисање у зимским условима. Користи се код кадрова у којима превладава јака рефлексија боја. Мод се ређе користи.
Beach мод нарочито је практичан за пејзажне фотографије у условима карактеристичним по јаком сунцу. Нису примећени значајнији фотографски резултати у овом моду.
Musemu је мод намењен фотографисању у просторијама у којима је забрањено коришћење блица.
Party режим погодан је за прављење фотографија у затвореним просторијама у којима су организоване прославе, венчања и др. већи скупови људи. Међутим, у оваквим условима за фотографисање боље се показало коришћење Aperture Priority мода у комбинацији са опцијом Red Eye Reduction.
Text је режим за фотографисање текстова и може бити од користи у случају да не поседујете уређај за скенирање.
На крају ипак треба нагласити да, без обзира на то што су описани предефинисани модови подешени на сасвим задовољавајућем нивоу, ипак су мануелна подешавања једина која могу да доведу до врхунских резултата у фотографији.


Мануелни мод рада фотоапарата подразумева да корисник сва подешавања уређује сам. Зато се и зове ручни мод (енг. Manual mode). На фотоапарату је обележен словом М. Код оваквог начина рада апарат сам, зависно од сензора који се у њему налази, израчунава количину светлости и тако одређује експозицију, с тим да корисник ручно врши подешавања отвора бленде и брзине окидача. Без обзира што је за уобичајени рад фотографа у већини случајева довољно коришћење неког од претходно описаних предефинисаних модова, некад је мануелни мод једино могуће решење. Његово коришћење је неопходно у области студијске фотографије и ноћне фотографије, где једино ручно подешавање може да доведе до жељених резултата и квалитетних фотографија.

Приоритет окидача је мод који има полуаутоматски режим рада фотоапарата у коме је приоритет, као што и сам назив каже, на окидачу. Дакле, корисник сам одређује брзину окидача, а интегрисани светломер даје информацију фотоапарату на основу које апарат аутоматски подешава отвор бленде и тако одређује правилну експозицију. Овај режим на фотоапарату се обележава као T, Tv или S, зависно од конкретног модела апарата.
Приоритет окидача је пре свега користан за фотографисање објеката у покрету, тј. за „брзе сцене“ (нпр. бициклиста који вози максималном брзином, при чему најмања брзина окидача одговара највећем отвору бленде). Такође, овај мод се употребљава код креативних форми фотографисања (нпр. код ефекта стапања текуће воде, када је потребна комбинација највеће брзине окидача са минималним отвором бленде). Код овог другог примера за фотографисање се препоручује коришћење сталка.


Мод дигиталног фотоапарата код кога корисник сам бира величину отвора бленде, а фотоапарат на основу тога аутоматски одређује брзину окидања тако да се добије правилна експозиција назива се prioritet blende (eng. aperture priority). Ознака за овај полуаутоматски начин рада на фотоапаратима је A ili Av. Приоритет бленде се употребљава за прављење фотографија код којих је битна дубина. Коришћењем овог режима остварују се добри резултати код замрзнутих фотографија, односно када желимо да фотографишемо објекте који мирују. Нарочито је погодан за фотографисање пејзажа и портрета. Приликом употребе овог мода за израду портрета на фотоапарату треба да буде укључен блиц са режимом Red eye reduction. На пример, приоритет бленде код модела дигиталних фотоапарата са објективима који имају распон отвора бленде од F 2.8 до F 8, при нормалном осветљењу, може имати следеће комбинације вредности отвора бленде и брзине окидача:
(F 2.8 – 160); (F 3.2 – 100); (F 3.6 – 80); (F 4 – 60); (F 4.5 – 50); (F 5 – 40); (F 5.6 – 30); (F 6.4 – 25); (F 7.1 – 20); (F 8 – 20).

Фотографисање објеката који се крећу представља једну од најзанимљивијих тема у области фотографије. Са друге стране, то је свакако једна од најкомпликованијих техника у фотографији. Ова врста фотографије захтева велико стрпљење, одређено фотографско искуство, па и мало среће. Брзина окидача коју одаберемо одређује начин на који ће бити снимљено кретање објеката на фотографији. Велике брзина окидача омогућују замрзавање акције, док мале брзине окидача наглашавају покретни мотив и тиме повећавају осећај акције. Исто тако, што је објекат који се креће ближи фотоапарату, или што се брже креће потребна је већа брзина окидача. У случају да Ваш апарат нема довољну брзину окидача, проблем се може решити одабиром већих ISO вредности. Када су објекти у покрету на већој удаљености од фотоапарата, пожељно је приближавање објекту, а ако постоји могућност, најбоље је користити телеобјектив или зоом објектив, који омогућавају приближавање објекта фотографије.
Могуће је и коришћење једног од предефинисаних модова које новији фотоапарати поседују. Spot mod управо служи за фотографисање објеката у покрету, а употребљава се када фотограф нема довољно времена за детаљнија подешавања апарата. Овај мод приоритет даје већим брзинама окидача. Са друге стране, уколико за припрему имате довољно времена, постоји могућност коришћења још неколико модова. Top 3 continuous shooting је мод у коме од момента притискања окидача фотоапарат прави три узастопна снимка. Овај мод може да буде веома користан. Final 3 continuous shooting је мод који омогућава сукцесивно фотографисање од тренутка активирања окидача. Све време док је прст на окидачу апарат бележи низ фотографија, а од момента померања прста са окидача, у апарату ће остати сачуване три последње снимљене фотографије. Long period continuous shooting омогућава да апарат од активирања окидача бележи снимке који остају запамћени на картици апарата, све док на њој има места. Овај мод је доста спорији у односу на Финал 3, али веома је користан. У суштини ово су најчешћи облици фотографисања објеката у покрету, а који од ових модова ће фотограф користити зависи од његових навика, као и од самог фотоапарата.