Споразум са САД

Day 4,567, 09:55 • Published in Serbia Serbia • by eSerbian MoFA



22.5.2020.

Поштовани суграђани,

Претходног месеца били смо сведоци и учесници војне операције која је значила пуно више од обичног рата. Сматрам да је овим заокружен један период е-историје.

Последњих годину дана били смо сведоци распада свега. Никада као у августу 2019. када смо обрисани, ситуација није деловала до те мере депресивна и безизлазна откад игра постоји. Били смо поражени и подељени, сведени на пар регија, без ичега што би дало трачак наде у бољу будућност осим чекања да администратори ефективно нешто промене. Тражили смо кривце свуда, отприлике као што сада раде наши противници.

Ипак, еРепублик је онлајн ратна стратегија у којој важи само једно правило, штагод да се дешава и колико год да делује безизлазно, на крају еСрбија побеђује и доминира. Најјачи смо кад мисле да смо готови.

Након осам месеци свађа, расправа, трошења, размишљања, мењања, неспавања, чекања, грешака, ратовања, пораза и победа, великих и незаборавних битака, троловања по зидовима и плакања по каналима, стигли смо до одређене тачке где можемо са сигурношћу да прогласимо тренутну победу, не само своју, већ комплетног блока држава које данас поново поносно предводимо.



Унапредили смо, на првом месту, дипломатију, оживели савез, уверили остале државе да само заједно можемо да изађемо из кризе која нас је захватила и да само велике државе нису довољне. Све савезнике и пријатеље, који су нестајали са мапе, извлачили смо на оригиналне регије Србије, Бугарске и Румуније како би имали бар конгрес и пар битака где да испразне налоге. Занемарили смо на тренутак личне циљеве и показали им да Србија није само офанзивни надмени џин који командује и води, већ и пријатељ на кога могу да се ослоне. Да неће дозволити да нестану и пропадну кад је тешко, и подели последње парче хлеба са свима који то заслужују и стоје уз нас и кад смо најслабији. Колико год то, наизглед, штетило самој Србији и њеној заједници, јер сами не можемо ништа.

Зато данас ниједна од тих држава нема никакав проблем да објави рат 5 пута бројнијем и јачем непријатељу и потроши последњи голд за победу ако треба. Знају да смо ту негде иза и, штагод да се деси, не дамо их и памтимо ко је био уз нас кад смо падали. То вреди више од било каквих регија, ресурса, голда, чоколада и осталог што може да се има овде.

Од тога, па све до инвазије на Америку, наши ратови су били колико офанзивни, толико и дефанзивни. Пробијали смо се по мапи, борили за простор, ослобађали пријатеље и усмеравали акције које нису за циљ имале ослобођење тако да затворимо део мапе и прилаз противнику који још увек није положио оружје и чекао је своју шансу да узврати. Играли смо са циљем да затворимо што више опција да нам узврате. Систематски повећавали број тренинг ратова свима на нашој страни и смањивали на њиховој.



Инвазија на САД је почела релативно непланирано. Одлетели смо тамо са једноставним циљем, да слетимо поред Хрватске и задржимо границу који дан дуже, како бисмо одржали природног непријатеља и не дозволили им да побегну у оригиналним регијама и направе одбрамбени воз са државама свог савеза који опет не бисмо могли да пробијемо недељама. Исти план имале су Бугарска и Румунија у Енглеској, Иран се придружио нама у Америци, Литванија је слетела у Канаду да одвуче пажњу… Са свих страна добили смо подршку да проширимо акцију и истрајемо.

Оно што је остварено на крају је следеће:

- Ослобођено је Уједињено Краљевство, затворени тренинг ратови које су противници тамо имали и успостављени наши.

- Ослобођена је Канада од непријатеља и ретке ресурсне регије које су најпотребније нама, успостављени тренинг ратови и уговорена концесија.

- Обрисана је Хрватска у оригиналним регијама и успостављен систем који екстремно отежава ослобађање.

- И, као најважније, што је и тема овог текста, освојена је цела Америка са својих безброј регија, која је представљала последњу велику базу противничког савеза и служила им као основа за преокрет који су чекали. Једино сигурно место где су могли да држе отворене међусобне тренинг ратове и пуне профиле голдом и чоколадама како би наставили борбу против тоталног брисања са мапе.



Потписани споразум је порпилично добар по Америку у ситуацији у којој су се нашли, али наш рат никад није ни био против Америке, већ против Хрватске, Турске, Грчке и осталих мањих снага противничког табора, са циљем да се разбије и уништи њихова главна и једина преостала база. Државе противничког блока су истеране и притом замењене државама које стоје уз нас.

Америка је добила: све своје ресурсне регије слободне и повезане, тренинг ратове и малтене равноправно учешће у организицији и спровођењу истих. Могућност да за себе гради бољу и неутралну будућност, са циљем да након истека споразума буде виђена као Пољска или Русија данас. Могућност да задржи два тренинг партнера по сопственом избору, под условом да нису окоснице ЦОДЕ савеза (што по нашој процени Јужна Кореја никако није) или припадници Андес савеза.

Астерија је добила пуне тренинг ратове за своје главне ударне снаге и потпуно одлучивање о позиционирању истих на мапи Америке. Ради се о 6 пуних и неколико пинг понг тренинг ратова на преко тридесет регија на којима задржава сва права, ограничен повраћај пореза на 500к валуте, одлучивање о свим могућим додатним тренинг партнерима и потпуно уклањање ЦОДЕ/Андес савеза из Америке, као и прекид свих могућих акција Америке против било кога од нас или наших пријатеља. Пре свих Канаде, са којом смо уговорили изнајмљивање ресурса на годину дана тако да споразум је посебно битан по еСрбију И наше интересе.

Отприлике, Америка је пристала да замени ЦОДЕ/Андес са нама у пуном смислу, оно што су представљали за њих до сад, у трајању овог споразума представљаће за нас, осим што неће војно помагати нама у нашим операцијама против својих савезника и пријатеља.

Након овога, противничке снаге су се повукле у Француску и тамо поставиле своје нове зидове. Рат се наставља, нисмо завршили, још има пуно тога да се освоји и још битака да се добије. Игри никад није крај а ни нашим циљевима. Хрватска и Турска још увек имају регије на мапи и, док је тако, идемо напред до потпуног уништења.



Мишљења сам да се овде затвара један период у ком смо се грчевито борили за сваки педаљ мапе и отвара нови, један бољи, у коме можемо да престанемо да гледамо само у мапу и посветимо део времена и осталим аспектима игре, опоравимо своју економију која је трпела месецима, покренемо државне новине и учинимо медијски простор испуњенијим и интересантнијим, организујемо дружења, заједничка ударања, епике, фармамо, пунимо профиле и дочекамо сваки наредни преокрет спремни. Да се посветимо више млађим члановима заједнице и помогнемо им да напредују док старији играчи пуне своја складишта и спремају се за наредне велике битке, одбране, нападе и велике победе.

За крај извештаја једна констатација - бојкот је лаж. Главни играчи ЦОДЕ/Андес блока су искористили одређене реално постојеће пропусте у игри како би, што је виђе могуће, оправдали свој тотални неуспех, како стратешки и војни, тако и дипломатски у вођењу свог савеза, и умањили успех на нашој страни. Приче о мултијима је ОК причати али и даље има више таквих налога на њиховој страни него на нашој. Док су приче о малверзацији токенима смешне свима нама који смо дубље у причи и видимо суштину коју покушавају да заташкају, а то је тотални пораз на бојном пољу, за који немају довољно части да пруже руку и честитају бољима, и снаге да дају све од себе да преокрену ситуацију. Своју предају и пораз покушавају да сакрију иза админа, пакета и разних других ствари, заборављајући да играмо у потпуно истим условима и да смо на папиру и по бројкама и даље слабија страна у овом рату, без обзира на тоталну доминацију у којој уживамо тренутно.

Циљ је да нас навуку да направимо исту грешку коју су они направили, да помислимо да у отишли и да их нема, да се праве мртви, за то време спреме налоге за преокрет, поправе шта могу и да се врате у великом стилу. Не треба да не уживамо у тренутној ситуацији и доминацији, али не смемо да се опустимо и спустимо гард. Кад нема ратова, пуните налоге и складишта, гледајте да поправите ранк, развијете производњу, помогнете млађима, оживите заједницу, стварате пријатељства и немојте да заборавите оних 10 земаља на 12 регија у возићу на нашим оригиналним пре неколико месеци које нас нису напустиле кад смо били на коленима. Како год да се ситуација креће надаље, кад не будемо потребни себи, увек ћемо бити потребни неком од њих.

У наставку, можете прочитати целокупан споразум између САД и Астерије.



Споразум САД - Астерија

Владе чланица савеза Астерија и влада САД у настојању да окончају непријатељства и побољшају односе између две стране, споразумеле су се о следећем:

Члан 1.
Уговорне стране су садашња Влада САД као и владе свих држава чланица савеза Астерија (Бугарска, Иран, Италија, Перу, Португал, Румунија и Србија), које су заступљене од стране дипломатског тима савеза и у наставку ће бити ословљаване под именима САД и Астерија.

Члан 2.
Овај споразум важиће 6 месеци, а ступа на снагу објавом у чланку 22. маја 2020. године и престаће да важи 22. новембра 2020. године.

Члан 3.
22. новембра 2020. године обе уговорне стране ће се поново састати како би одлучиле о евентуалном продуживају важења овог споразума на још 6 месеци или обустави примене истог. Обе стране задржавају право да не обнове споразум уколико то не желе, али ће настојати у границама својих могућности да га продуже на још 6 месеци.

Члан 4.
САД се обавезују да неће учествовати ни у каквим непријатељским операцијама против Астерије или савеза Хидра или против држава које имају сарадњу са тим савезима, нити да ће покушати да блокирају било какве операције савеза Астерија.
Астерија се обавезује да неће предузимати икакве непријатељске потезе према САД осим уколико САД активно покуша да злоупотребом овога споразума саботира операције Астерије.

Члан 5.
Обе стране се обавезују да ће именовати људе у заједнички тим који ће бити задужен за координацију у тренинг ратовима, планирање будућих ротација и свих других питања која изискују кооперацију на дневном нивоу.

Члан 6.
САД ће задржати своје следеће матичне регије: Вашингтон, Ајдахо, Калифорнија, Невада, Јута, Колорадо, Небраска, Ајова, Илиноис, Индијана, Кентаки, Тенеси, Алабама, Флорида, Вирџинија и Дистрикт Вашингтон.
Те регије ће моћи да буду окупиране искључиво из стратешких разлога уколико постоји непријатељска инвазија споља, или у случају ротације регија услед повећане детерминације.
Све остале регије су погодне за заузимање у циљу одржавања тренинг ратова или из стратешких разлога и биће коришћене на начин којим се максимизује безбедност и корист обе уговорне стране.

Члан 7.
САД прихвата да одржава тренинг ратове са следећим земљама: Србија, Иран, Македонија, Бугарска и Румунија.

Члан 8.
По захтеву САД, Астерија прихвата да дозволи САД да настави своје тренинг ратове са Јужном Корејом и Финском.
По захтеву Астерије, САД се слаже да покрене и/или настави тренинг ратове са Португалом, Пољском, Уједињеним Арапским Емиратима, Молдавијом и Републиком Кином (Тајваном).

Члан 9.
САД имају право да изаберу регије у којима ће се тренинг ратови одржавати као и распоред којим ће се користити за ротирање, али Астерија може да бира у коју од тих понуђених регија иде која држава.

Члан 10.
Астерија ће моћи да предложи државе које ће учествовати у тренинг ратовима, али САД задржавају право да ставе вето на било коју државу која није наведена у члану 7 уколико постоји валидан разлог за то.

Члан 11.
Сви будући партнери САД у тренинг ратовима се обавезују да врате 100% пореза који су приходовали са матичних регија САД свакога седмог дана у месецу. Уколико та цифра превазилази 500,000 цц, онда ће се само толико вратити.
Ипак, овај члан ће се примењихвати од 7. јуна како би се дозволило свим државама да изврше ротације до предвиђених регија.
Конкретније, то значи да ће се прве донације догодити тек од 7. јула, са порезима које су државе приходовале од 7. јуна до 6. јула.

Члан 12.
У случају агресије против матичних регија САД, која претходно није санкционисана овим споразумом или накнадно одобрена, све уговорне стране сматраће то актом агресије.

Члан 13.
САД и Канада се слажу да потпишу дванаестомесечни уговор о ненападању (НАП) и изражавају жељу да подржавају једна другу у будућим дипломатским изазовима.

Члан 14.
Уколико било која страна не буде поштовала ова правила, овај споразум више неће бити на снази и друга страна има свако право да преузме све оне потезе које буде сматрала да су неопходни.

Члан 15.
У случају спора, само верзија овог споразума на енглеском језику је валидна за тумачење и решавање неспоразума.

Потписници:

Tyler Bubblar - Председник САД
PimpDollaz - Министар спољних послова САД
zRTx - Министар одбране САД

Yoradorc - вд генералног секретара Астерије
Pheonixian - вд врховног команданта Астерије
Emrace - Секретар за спољне послове

Срдачан поздрав