Голубица у пламену

Day 4,246, 11:23 Published in Serbia Serbia by Strahinjic lll

Дуго сам корачао улицама учмале свакодневице.
Мимоилазио се са људима сивих лица и изгубљених погледа.
Једног дана, изненада, приметих пут који раније нисам виђао.
Увучен и узак, између оронулих зграда, избегаван од стране већине.

Куда ли води та неприступачна стаза?
Кажу да је радозналост убила мачку.
Добро је да ходам на две ноге.
Морам проћи туда иако ме нечујни глас разума упозорава на опасност.

Опрезно газим неугледни путељак.
Трагови мојих стопа нестају пре него што направим нови корак.
Нема никог око мене.
Као хипнотисан настављам ход, не осећајући страх од овог чудног места.

У даљини примећујем јарке боје које топе сивило у коме се налазим.
Надреалан призор. Голубица у ватри.
Крхким крилима покушава да угаси пожар који је све више обузима.
Док изгледа као да јој се буктиња налази у самом срцу.

Ко је могао бити тако окрутан према том прелепом бићу?
Како да јој помогнем а да и мене не захвати тај разарајући пламен?
Претурам по џеповима не бих ли нашао какву заштиту.
У њима је само полупразна кутија за шибице.

Да ли се то неко шали са мном?
Немогуће да сам ја тај који је запалио ту нежну птицу.
Па ја тек први пут пролазим овуда.
Пироман сигурно нисам.

Што више гледам голубицу како се опире, све мање желим да јој помогнем.
Како сам тако брзо постао тако безобзиран?
Због чега почињем да уживам у прозору који гледам?
Док размишљам, све се више утапам у бизарни пејзаж који ме окружује.

Вадим шибицу и бацам је на птицу у пламену.
Што ниси понео и бензин? Убицо!
Голубица све брже маше крилима.
И што више маше, само додатно потпирује ватру.

Сагињем се ка њој и милујем јој главу.
Огањ ме захвата али не осећам бол.
Прија ми да горим са њом.
А њој прија мој додир.

У какву сам ово зону садомазохизма упао?
Голубица се топи под мојим додирима испреплетеним врелином која нас окружује.
Очима покушава да ми објасни да жели да све то престане.
Али ја у њима видим само буктињу која пламти у њеном срцу.

Окрећем се у жељи да се вратим у сивило на које сам навикао.
Међутим, пут којим сам дошао је нетрагом ишчезао.
Осећам да губим тло под ногама док се стапам са голубицом.
Претворили смо се у пламен...