Дијаспора пише

Day 4,179, 15:39 • Published in Serbia Serbia • by Krivi Kurjak




Увод


Можеш ли да напишеш како је изгледао еРепублик (са освртом на Србију) 2009. и шта те је у игри задржало до данас, десет година касније? Такође, колико се сећаш, у најкраћем, о тадашњем рату са Хрватском и свом боравку у Грчкој/Аустрији, ако је ово последње од било каквог значаја?


Dio Hostilian

еРепублик је био потпуно друга зверка на почетку. Ако занемаримо очигледне разлике у механизмима (првенствено у бесконачном тенковању које није постојало), било је значајно мање људи. Због тога је било и значајно мање неслоге и свађања, а поготово оваквог какво сада постоји, да тако кажем, „ботовског“ понашања, где групе обожавалаца лика и дела (или плаћеника за тенкове ил’ шта већ) групно гласају, коментаришу и сл. Такође, ако се узме у обзир да бесконачно тенковање није постојало, као и да битке нису биле јефтине као данас када у сваком тренутку има мали милион битака и, уз то, број људи није био претерано велики, до врло значајног изражаја је долазила тактика која је, наравно, захтевала да се људи боље организују и раде заједно ка заједничком циљу. То је, по мени, била миленијумима боља игра од ове сада (иако, потенцијално, мање исплатива за власнике).

У игри ме је задржало углавном друштво и повремено роштиљање. Да нема тога, врло извесно бих још са увођењем в2 (или оног после в1.5) престао да играм. Такође је занимљиво гледати како различита СЖ друштва организују своје еДржаве на организован ил’ хаотичан начин. Из тога може свашта да се научи и о карактеру тих различитих националности, као и о томе у ком смеру је, можда, корисно утицати на наше људе како би се достигли малко пристојнији резултати на нивоу нације, него што их тренутно имамо у СЖ-у.

Ја никада нисам био у еГрчкој тако да не могу о томе да причам. Рођен сам у еПакистану, а, када сам видео да се формирала есрпска зајебница у еАустрији, преселио сам се тамо да подржим наш народ. У еАустрији је ситуација била крајње пристојна, имали смо одличне односе и са еАустријанцима и са еХрватима (и на дипломатском нивоу, а и помагали су нам у ресурсима експлицитно). На жалост, када смо извојевали увођење еСрбије, наше тадашње руководство из еАустрије је закључило да је најпаметније да се еаустријској добродошлици и помоћи узврати пљачком трезора (не знам која је то цифра, смешна је за данашњу инфлацију, мислим око 300-400 златника што је била огромна сума у то доба), наводно са циљем да се помогне развоју еСрбије (за шта смо и ми донирали наше тешко зарађене златнике, ал’, искрено, да сам знао да ће да мазну трезор, не бих ни динар послао). Када је еСрбија настала, формирана је као прва странка ПСС (Патриотска странка Србије) у којој су сви били јер је била једина. Недуго затим, неки еХрвати су формирали нову странку (заборавих име) са циљем да изврше ПТО еСрбије. У чему су, наравно, имали успеха јер су све странке у топ5, као и данас, учествовале у изборима, тако да је добар део првих конгресмена био из те ехрватске странке. Нису иницијално добили већину, ал’ су је, зато, врло брзо добили јер су неки наши чланови били побановани (због вулгарности, а тада је било кад добијеш одређени број ФП-ова, иде перма-бан). На председничким изборима су такође била два кандидата, од чега је један банован, па је БорКан постао први президент еСрбије. Након тога је формирана и нова српска странка, СеС, али је на следећим изборима, генијално, одлучено да се не кандидује нико због народног јединства, него да сви кандидати за конгрес иду преко ПСС-а. Ја сам писао чланке и коментаре да је то глупа идеја (јер, јбг, механизми игре), ал’ без успеха, тако да је, на крају, опет преузета еСрбија од стране еХрвата.

Срећа у тој несрећи је био Липец који је успео да пошаље слику о тој ехрватској окупацији еСрбије (и политичкој, а и војној јер је тада било могуће повући се из битке, што је БорКан и урадио у свим биткама између еСрбије и еХрватске, пошто је претходно објавио рат еХрватској). Након тога еХрватска је завршила причу о свом постојању јер су се хорде еСрба појавиле у игри и наша снага је, одједном, од никакве порасла на водећу у игри. Наравно, процес није био тренутан, као што то можда звучи из овога што написах, наши људи су из еСрбије под окупацијом емигрирали што у еМађарску, што у еИндонезију (ја сам отишао у Теократску свету војску у еШвајцарској) јер због пореза и недостатка послова у еСрбији, једноставно, није било могуће еЖивети. Тек када смо се организовали са тадашњим савезом PEACE GC, успели смо да, у принципу, освојимо еСрбију под еБугарском заставом (а после је RWујемо). Има овде још пуно детаља које сам прескочио, ал’, сад, не може све да стане у један чланак : )





Подсећамо се




Формирана: 27. децембра 2008.
Држава: Шведска
Тип: Паравојна формација


Workers Militia или Arbetarmilisen је првобитно била паравојно крило Arbetarepartiet MSAP у Шведској, али је касније трансформисанa у независтан ентитет којим управљају његови чланови.

Workers Militia се борила за интернационализам, социјализам, те против империјализма и активно је учествовала у ратовима широм планете без обзира на националне границе. Састојала се од добро опремљене и искусне радне снаге, али је такође снабдевала локалне анти-империјалистичке борце оружјем и поклонима.

Војна јединица је учествовала у више анти-империјалистичких ратова, а међу њима у хрватско-српском рату на страни Србије, када се Србија тек појавила на мапи света.





Загонетне личности


1. Укључио се у дипломатију поставши амбасадор, најпре у Уједињеном Краљевству, а касније у Србији, Индонезији, Аустрији и Бразилу. Био ја заменик министра спољних послова Србије током првог Ориана-иног мандата, те учествовао у формирању ONE савеза. "Његов налог креиран је као начин наставка наслеђа импресивности!"


2. Јапански филозоф, есејиста, публициста, политички активиста и еманципатор рођен у Србији. Такође је био држављанин Новог Зеланда, Сједињених америчких држава, Ирске, Хрватске и Аустралије. Био је члан војне јединице Црна Рука (оригинално BLACK HAND), да би касније постао почасни члан војне јединице Shinsengumi. Три пута изабран за члана Конгреса и то у Јапану, Ирској и на Новом Зеланду.


3. Благословен је од Диа. Прикључивање Теслиним Трупцима је била његова дугогодишња жеља. Уморио се од сталног терања грубих и неосетљивих војника да воле и чувају један другог и буђења топле, братске љубави у њима, желео је место где ће се осећати као код куће, желео је да буде међу својима па се зато придружио овој гомили сисица. Док је био активан, често је могао бити виђен како ратује у светој земљи - Синд.


4. Регистровао се током другог српског baby boom-a, током друге године постојања е-република. Током новембра 2009. почео је да губи интересовање за игру и размишљао о напуштању исте. Током тог периода, пројекат у стварном животу на ком је радио укрстио му је пут са девојком из Чилеа. Била му је потребна помоћ око нечега заиста њему важног и од свих људи са њиховим лажним изговорима, само та девојка из Чилеа је одлучила да му помогне. Како би исказао своју захвалност одлучио је да барем помогне њеној држави у овој игри и постао држављанин Чилеа.


5. Био је председник Србије током једног мандата и члан Владе у више наврата између 2009. и 2011. године. Он и Кистру сматрани су првим дуом великих српских дипломата. Учествовао је у формирању и вођењу ONE савеза. Поред тога што је био успешан политичар и стратег, био је такође један од најјачих бораца у Србији - био је рангиран као други најискуснији играч у Србији, одмах након SnowderBlazer-a.





Дијаспора пише


Сви испитаници одговорили су на три идентична питања - како су донели одлуку да напусте Србију, зашто су одабрали управо земљу у којој су сада и да ли намеравају да се некад врате у Србију.


Lord Oli

Већ има доста времена како сам променио српско држављанство, има већ неколико година па сам и заборавио. Прво сам био у Америци, искористио сам кад су били Ципелићи да тамо добијем држављанство, али је тамо било досадно неко време па сам скупљао плаћеничке медаље и то ми је био једини извор прихода, плате мале, а и ови наши политичари су и тамо правили неку драму - Фрее Ареа чини ми се да се звао лик ко се сећа.

Онда су увели ваздушне битке и декорације за првих десет који освоје ранк. И тако ја у некој објави договорим да пређем у Белгију, тамо су наши Хрвати и Босанци. Тамо сам почео да фармам ранк у ваздушним биткама и тако једно годину дана отприлике. Скупио сам неколико декорација и пар конгрес медаља. Те конгресне медаље су биле мало ређе јер некад нисмо имали изборе, а некад буде само једна регија па има мало фотеља. Ту сам увидео да треба да тражим неку земљу са пуно регија да бих осигурао себи фотељу у конгресу и медаљу и пет голда. И онда видим неку објаву да постанем Викинг, а Норвешка има пуно регија и лепу заставу па сам се брже боље пријавио, мало чекао и на крају добио држављанство. У Норвешкој сам наставио да фармам ранк у ваздушним биткама још једно годину дана, а онда сам скапирао да бих могао да фармам и медаље у тенковским биткама, па сам из авијације прешао у тенкове. Изгурао сам десет милијарди ТП некако и онда почео да добијам и ТП па ми се сада лепо исплати.

Норвежани су на почетку били строги и тражили да се не бавим политиком три месеца, али жеља за фотељом је ипак била јача и на крају смо се некако искомбиновали.

Што се тиче становништва нема нас пуно, ту је играч из Србије - BadBlackBird, Македонац Bofal, остали су Норвежани, Финци, Холанђанин, Индонежани, Украјинци, Грк, Чилеанци, ПТО екипа из Аргентине и углавном се лепо слажемо и поштујемо, баш фино друштванце. Због ризика од ПТО немамо изборе већ неко време, али се договарамо и гласамо преко порука и то добро функционише, а зарада од конгресне медаље је замењена фармањем. Успео сам и да освојим председничку медаљу уз велику подршку четири од пет партија и као једини кандидат, стекао сам велико поверење код Норвежана. Бити председник је мало напорно и захтева више времена па немам неку жељу да се поново кандидујем, али ето, земље са мало становника пружају веће шансе за развијање профила.

Немам намеру да се враћам, нити да мењам држављанство највише због Legendary и ТП бонуса, а и друштво је фино као што рекох. Све је ово трајало доста дуго, да се изгура ТП од почетка, али се исплати оном ко нема баш превише ТП.

За крај мој савет онима који би се отиснули од матице, ако тражите сигурну фотељу гледајте државе са пуно регија, а мало становника, а ако ћете да фармате медаље где нема пуно активних становника и супертенкова. Ми за сада немамо конгрес и због ризика од ТО не дајемо држављанство, а и ја не бих волео да мењам тренутно уређење у Норвешкој, јер функционише добро за мене, па не тражите узалуд норвешко држављанство, ко зна када ћемо имати конгрес.


Dio Hostilian

Неко време сам покушавао да исправим криву Дрину и помогнем еСрбији да постане нормална држава. Међутим, пошто се добар део људи тамо понаша к’о да су АВови ботови, а не разумне особе, после неког времена окануо сам тог посла. E-рођен у Пакистану, а приде сам и члан покојне Теократске свете војске. Пакистан је био логична дестинација и не, хвала. Довољна ми је септичка јама у СЖ-у, није ми неопходна и виртуална.


Baštovan Surčinski

Држављанство сам променио сасвим случајно. Позвао ме је играч који више ни није међу овим пикселима да дођем у Јапан, јер су се тамо накотили ботови из опозиције. Није да их блатим јер су опозиција, стварно су бескорисни и неспособни. Тако да сам отишао за Јапан ни не знајући шта ме чека. Тамо ме је дочекала одлична екипа којој моје често спамовање не смета, или бар то јавно не показују, и тако сам се скрасио тамо. Разлог због којег се нисам много двоумио око одласка је политика. Тамо тога нема. Тако да је то прави пензионерски рај. У Украјину сам отишао из Јапана због тренинг рата са Русијом који ми смета производњи, па сам сад на екскурзији у Украјини, а докле - то ћемо још видети.

Засад не намеравам да се враћам, лепше ми је да гледам политичка просеравања са стране и да ме се не дотичу превише. Прогунђам понешто ту и тамо, али далеко од очију, далеко од срца.





Из е-Холандије,
Бангладеш