Викенд је а ја нисам дрогиран ...

Day 3,960, 04:16 • Published in Serbia Pakistan • by Grandmaszter Dio Radenko

Фали ми интернет.
Они дани кад сам напушавао.
Треба ми сад да неког напушим.
А накотило се пацијената.
Једнодимензионалних карикатура.
Како је лепо кад је неко мајмун а ти узмеш да га пеналиш.
И пеналиш.
И пеналиш.

Онда дође неки још гори орангутан (тако је некад било) па крене да њаке: Немој због Србије.
Ти шириш мржњу и отров а нама треба јединство.
Бебе читају ово.
Напуштају игрицу, крв им лије из очију.
И осталих рупа.

Онда се кандидује за председника.
Има идеју, план и програм.
Сада је време да се ујединимо.
Да станемо сви иза мене.
Па дође ту његов неки, каже: Изузетна особа, никад се ни са ким није закачио, никад ружну реч рекао.

Наравно да се никад није закачио кад никад није имао став ни о чему.
- Ајде да будемо сложни - није став, него флоскула за лоботомиране.

И сад, понекад се деси да такав неки и победи.
Грандиозне идеје, велики планови, али прдне у чабар јер је народ батаљен и боли га к. одавно за све.
Неће да се цима, ни да чита, ни да се ангажује.
Онда овај напушта Србију (или игрицу), разочаран: Ето, имали сте шансу, али сте стока, нисте за боље.

Е тако је некад било.
Сад је све много боље.
Сада су бар мајмуни сконтали да нема сврхе да се фолирају да нису мајмуни.
То је ипак поштеније.

Иако болесно на неки начин.

Не знам зашто сам ово написао.
Није ме мучило, нити сам размишљао о томе.
Хтео сам о нечему другом да пишем,
али писао сам о овоме.

Из неког разлога.