Поучна прича - Развод
Dinarac91
Кад сам те ноћи стигао кући, док је моја жена постављала вечеру, узео сам је за руку и рекао: ” Морам ти нешто рећи. ”
Села је и јела у тишини. Приметио сам бол у њеним очима. Одедном нисам знао како да отворим уста. Али морао сам јој дати до знања шта мислим. - Желим развод - рекао сам смирено. Није изгледала изнервирано мојим речима, него ме је тихо упитала - Зашто? - Избегавао сам њено питање. То је њу разљутило. Бацила је прибор за јело и почела да виче на мене - Ти ниси човеееек!!
Те ноћи нисмо више разговарали. Плакала је. Знао сам да је хтела да сазна шта се догодило с нашим браком. Али нисам јој могао дати задовољавајући одговор, изгубила је моје срце због Иване. Нисам је више волео. Само сам је жалио! С дубоким осећајем кривице, направио сам споразум за развод брака који је наводио да њој припадне наша кућа, наш ауто и 30% удела у мојој фирми. Погледала га је и онда га поцепала на комадиће!
Жена која је 10 година свог живота провела са мном за мене је тог тренутка постала странац.
Било ми је заиста жао њеног узалудно потрошеног времена и енергије, али нисам могао да порекнем оно шта сам рекао, јер сам стварно волио Ивану. Почела је да плаче преда мном, што сам и очекивао. То њено плакање за мене је заправо било право олакшање. Идеја о разводу, која ме опсједала неколико недеља, чинила се сада чвршћом и јаснијом.
Следећи дан, дошао сам кући јако касно и нашао је за столом како нешто пише. Нисам вечерао него сам отишао директно у кревет и одмах заспао. Био сам уморан од испуњеног дана са Иваном. Кад сам се пробудио, она је још увијек била за столом и писала. Није ме било брига, па сам се окренуо и наставио да спавам. Ујутро ми је дала своје услове за развод: није желела ништа од мене, али је требало да одложимо развод на месец дана. Захтевала је да се у тих месец дана обоје трудимо да живимо нормално колико год је то могуће.
Њени разлози су били једноставни: наш син има много школских обавеза у тих месец дана и није хтела да га оптерећујемо нашим пропалим браком. То је за мене било прихватљиво. Али имала је још један захтев, хтела је да се присетим како сам је носио у нашу свадбену собу на дан нашега венчања. Захтевала је да је у тих месец дана свако јутро носим из наше спаваће собе до улазних врата. Мислио сам да је тотално полудела. Али да нам те задње заједничке дане учиним подношљивим,пристао сам на те њене чудне захтеве.
Рекао сам Ивани какве услове ми је жена поставила за развод. Гласно се насмејала и сматрала то апсурдним. - Без обзира на њене трикове, мора се суочити са разводом - рекла је презриво. Моја жена и ја нисмо имали никакав физички контакт откад сам ја изразио своју жељу за разводом. Док сам је носио први дан, обоје смо деловали неспретно. Наш син је тапшао иза нас - Тата држи маму у наручју. - Те речи су ме погађале. Од спаваће до дневне собе па до врата, ходао сам преко 10 метара с њом у наручју. Затворила је очи и тихо рекла - Немој нашем сину никад говорити за развод.
Климнуо сам главом, помало узрујан. Спустио сам је пред вратима. Отишла је одмах потом на аутобуску станицу.
А ја сам се одвезао назад до канцеларије.
Други дан било нам је много лакше. Ослонила се на моје груди. Могао сам да осетим мирис њене блузе. Схватио сам да нисам ту жену погледао пажљиво већ дуго времена. И схватио сам да више није тако млада. Имала је неколико бора на лицу и коса јој је била проседа. Наш брак је на њој оставио данак. На минут сам се упитао шта сам јој то учинио.
Четврти дан кад сам је подигао, осетио сам како се осећај интимности враћа. То је била жена која је дала 10 година свог живота за мене. Пети и шести дан осетио сам како осећај интимности опет расте. Ивани нисам причао ништа о томе. Како је тих месец дана одмицао, било је све лакше носити је. Можда ме свакодневна вежба учинила јачим. Једно јутро бирала је шта ће обући. Испробала је неколико хаљина, али ниједна јој није пристајала. Затим је уздахнула - Све су моје хаљине постале превелике. - Одједном сам схватио колико је смршала и да је то заправо разлог што ми је било све лакше да је носим. Одједном ми је све свануло. Носила је све ове године толико туге и горчине у срцу. Несвесно сам пружио руку и погладио је по глави. Наш син је дошао у том тренутку и рекао - Тата време је да носиш маму напоље. - Гледајући сваки дан како његов отац носи маму у наручју, за њега је постало битан део живота. Моја жена га је позвала да се приближи и чврсто га загрлила. Окренуо сам главу на другу страну јер сам се бојао да бих се могао предомислити у задњем минуту. Тада сам је узео у наручје, ходајући преко спаваће до дневне собе, па у ходник. Њене руке обгрлиле су мој врат тако природно и нежно. Држао сам је чврсто, баш као и на дан нашега венчања. Међутим, њена све лакша телесна тежина ме је чинила јако тужним. Задњи дан, кад сам је држао у наручју, једва да сам корак могао направити.
Наш син је отишао у школу. Држао сам је чврсто и рекао - Нисам приметио да је у нашем животу недостајало интимности!
Одвезао сам се одмах до канцеларије. Истрчао сам из аута без да закључам врата. Бојао сам се да би могао да променим мишљење. Ходао сам према горе. Ивана је отворила врата, а ја сам јој рекао - Жао ми је, али ја више не желим развод. - Погледала ме запањено, а затим дотакнула моје чело. - Имаш ли грозницу? - рекла је. Склонио сам јој руку с моје главе. - Жао ми је, Ивана, рекао сам, нећу се развести. Мој брачни живот је био досадан вероватно зато што ни она ни ја нисмо ценили појединости у нашим животима, а не зато што више нисмо волели једно друго. Сада схватам да од тренутка када сам је носио у наручју на дан нашега венчања, требало је тако да је носим ‘док нас смрт не растави’. - Ивана као да се одједном пробудила. Опалила ми је шамарчину, залупила врата и бризнула у плач.
Отишао сам.
У цвећари на путу ка кући наручио сам букет цвећа за моју жену. Продавачица ме је питала шта да напише на картици. Насмејао сам се и написао: Носићу те свако јутро ‘Док нас смрт не растави’. Те ноћи сам стигао кући с цвећем у руци и осмехом на лицу. Трчао сам уз степенице, да бих нашао своју жену у кревету – МРТВУ.
Борила се са раком месецима, а ја сам био толико обузет Иваном да нисам ништа приметио.
Comments
https://www.erepublik.com/sr/article/dvostruki-ar-ini-2661449/1/20
Uzvrati - Vote 1, Sub 37
Биће узвраћено.Хвала од срца на подршци.
Vote 21,Sub 47
Kakva je ovo glupost?
Из сваке приче човек може да извуче одређену поуку,па и из ове.А то је да требамо чувати и волети оно што имамо и да то што смо градили годинама не растурамо зарад неког пролазног хира и задовољства.То важи и за мушкарце и за жене.
Nisam ljubitelj ovakvih gluposti. A ni ne treba mi ovakva "prica" da bih znao sta je obraz i ljubav. Celog zivota sam se gadio na one koji varaju i nikad u zivotu necu shvatiti kako neko moze da se uda/ozeni i posle toliko vreme da se razvede. Pogotovo ako su iz cele te price jos proizisla i deca, koja nisu kriva sto si ti debil. Bilo otac ili majka. A ovakve, sto ameri nazivaju "tear-jerker" price su mi pomalo ofucane.
Mada kapiram razlog zasto bi neko pisao ovako nesto. Ipak je ovaj svet otisao u djavolsku materinu, i treba masu debilnu uciti sta je obraz i sta je ljubav.
sentimentalno je . Nisu zene vise zene prijatelju . Danas su ti zene samo ciste i lepe spolja , a unutra demoni i bezosecajna sebicna stvorenja koja misle samo da se svet vrti oko njih . Malo je devojki koje su moralne i cistog obraza , koje znaju i da pospreme i da spreme i koje dobroti uzvracaju dobrotom . Bolje se i ne ozeniti nego da ti zena bude budak nesasadjeni .
Poruka za zene : Pre nego sto prva preljubis svog coveka , razmisli malo o svom detetu , da li ga sramotis tim cinom , i ako planiras da se kurvas , brate mili nemoj se udavati , niko te ne osudjuje ...
Има заиста свега,мада не треба генерализовати.
Ни ми мушкарци нисмо баш цвећке по том питању.
Као што рекох,поента приче је да чувамо као суво злато оно што имамо,а ако се љубав охладила,да гледамо да се трудимо да је обновимо,да буде као првог дана,а не одмах "ја желим развод",не размишљајући шта смо све заједно прошли са особом,коју због наших хирова више не желимо у свом животу...А такође и то да је заиста бесмислено и да није у реду варати некога ко би за нас дао све,па на крају и сопствени живот.
Netacno. Ja osudjujem. Ja osudjujem sve i svakog.
Nisu ni muskarci vise muskarci. Ali se slazem da su u tom "seksualnom oslobodjenju", zene pobrkale loncice i pomesale sta je imati ista prava kao muskarac i postati muskarac. Ja kad budem hteo da budem sa muskarcem ja cu postati peder, ne treba mi zena koja ce biti stoka kao muskarac, vec koja ce biti dama, ona koja ce moje varvarske nagone da ucivli i dopuni moje nedostatke. Misljenja sam da u svetu vise nista ne postoji cedno, ali necu da preteram u kolicini krivice koju snose zene.
Ali i ti budi realan, nemoj mi reci da svaki drugi dan ti ortaci ne pricaju o svojim "avanturama". Bagra nije pridev samo jednog pola.
istina ... slazem se i sa jednim i sa drugim . Al ljudi moji , opravdavam zenu koja prevari muza , jer je muz nju prevario . A zena koja prevari prva ona je kurva i nastavice sa kurvanjem . Od tad to je kancer porodice koji treba da se sasece . Nisi sve zene takve naravno ne generalizujem al danas je to vecina nazalost . Smem reci generealno bez premca da su zene glupe (al bas sve ) . Znate onu pricicu Adam i Eva u raju pa ona probala jabuku pa dala Adamu . Ne verujem da je to bas tako bilo , nisam bas neki vernik . Al opet zena uzima i kidise na ono sto je zabranjeno , i moglo bi se reci da je ta jabuka ljubavnik (svaler) u danasnje vreme , razmislimo malo ...
Ne slazem se sa tim da ako si ti prevaren, treba da prevaris. Mozda jeste u duhu "oko za oko zub za zub", ali apsolutno se ne bih spustio na nivo takve osobe. Ako bi me neko prevario, hvala dovidjenja, kao tumor uklonjeno iz mog zivota zauvek, svaki trag secanja da ostane. A ja da svoj obraz prljam i varam, ne pada mi na pamet. Ali opet, sve je to subjektivno pa i moral.
Nisu sve zene glupe. Sta vise, ako pogledas broj zena koje se akademski obrazuju, je veci nego broj muskaraca, barem sto se zapada tice, ovde ne znam da li ima takva statistika. I ima zaista inteligentnih devojaka, pitanje je samo u kakvim krugovima se druzis. I naravno, inteligencija nije merilo morala. Cak sam vise nekog verovanja da sto je covek inteligentniji, to su vece sanse da bude govno od coveka. Da se tako izrazim. Ima tu svega, stari nasi su imali izreku "100 ljudi - 100 cudi"...