Из мог угла

Day 3,548, 10:34 Published in Serbia Serbia by Ankesenamen Ra

Овај чланак чине нека моја размишљања и лични ставови на тему откривене издаје бившег председника и еСрбије и њеног односа са савезницима које сам желела да изнесем у коментару Диовог чланка, али ћу их због обима објавити овде.

Сви знамо колико је пријатеље тешко стећи а лако изгубити а Србија, ако ћемо искрено, ван Астерије нема других пријатеља, уз изузетак неколицине земаља. Међу тим земљама нипошто нису Хрватска, Чиле или Аргентина са којима је бивши председник договорио свој долазак на власт. Имати договоре са највећим непријатељима се назива издајом, што лично сматрам најнижим обликом љигавштине на свету.

*читати са лева на десно, десни клик за већу слику









Окренути леђа јединим искреним пријатељима, без икаквог разумног разлога, без одржаног референдума или било каквог обавештења за грађане, то је једнако неодговорно према својој земљи и њеној будућности, као што је подло и кукавички према савезницима. Да ли неко заиста мисли да би нас ти нови ''пријатељи'' ценили и поштовали, да би бранили наше регије и наше интересе? Ја знам да не би, нити бих сама то урадила на њиховом месту, издајнике нико не поштује јер очигледно ко је издао једног пријатеља издаће и другог када дође погодно време (а познато је да су Аргентина и Чиле рекордери по броју промењених савеза). Ти нови ''пријатељи'' и ''савезници'' би сачекали најповољнији моменат да нам се освете и наплате старе рачуне, а тада нас ни ''бивши'' пријатељи не би хтели назад. Остала би Србија без игде икога, посебно без части и (много бољег) имиџа који сада имамо у очима савезника (а на чему смо напорно радили у последње 2 године помажући када је требало и третирајући савезнике као себи равне).











Дакле, Србија је са својим пријатељима, савезом, уложила месеце труда, времена, планирања и новца у кампању освајања Ј. Америке. Као резултат те кампање наша земља има статус империје, имамо додатне ресурсе у Пампасу, далеко веће приходе и иницијативу у том рату. Непријатељ је онемогућен да нападне било нас, било савезнике или мање про-Астерија земље као што је чинио док је био слободан (пример Француске која је била окупирана неколико месеци од стране Аргентине). Свакоме кога стратегија уопште занима је јасно да је боље играти се у туђем дворишту него чекати да лопта упадне у наше, схватате.











Бивши председник није играо 3 године (према сопственим речима), нема идеју шта се дешавало у земљи и свету, али долази са неким замислима за које, судећи према коментарима, нема ни подршку свих својих сарадника. Жели да непријатељу поклони слободу, и не само то, већ да оформи савез са њима који нас мрзе више него икога у овој игрици, и окрене леђа онима који су нас (Србију) 3-4 године уназад подржавали, пуцали несебично кад год је требало, постављали милионске суме за ЦО, и то баш против тих истих непријатеља са којима би да оформи савез (Аргентина, Чиле, Мађарска, Словенија, Пољска, Србија).








У исто време савез у коме смо сада је стабилан, хармоничан, заснован на пријатељству, поштовању и заједничким интересима. После више од три године постојања Астерија је на путу да постане савез који се најдуже одржао иако су му многи давно пророковали распад, а атмосфера у самом савезу је никад боља и у сталном напретку. Зар тек тако оставити нешто драгоцено што већ имамо, што смо заједно изградили и постигли, због било чијег хира и личних интереса?








Тај исти председник (и његов Министар спољних послова) долази на званични канал нашег савеза и назива најближе савезнике непријатељима, прети, вређа личност и интелигенцију свих присутних, игнорише заједничке приоритете и покушава да наметне своје идеје без икакве консултације са осталима, стављајући лични интерес изнад интереса Србије и савеза. Фасадом невештог шаљивџије прикрива своје тајне договоре и потписује МПП-ове са Мађарском, Украјином и Боливијом, а у циљу губитка МПП-ова са земљама савеза, при чему озбиљно крши статут савеза и Србију суочава са могућим искључењем из истог. Форсира личну теорију да је савез пријатељ диктатора, а не државе Србије, игноришући чињеницу да је тај савез увек помагао Србији једнако без обзира на унутрашње политичко уређење државе, да Србију у целости гледа као чланицу и савезника а не само док је под диктатуром, да је жели јаку и стабилну, земљу на коју се може ослонити, којој може веровати. Приказивање сопствене земље непоузданом, у лошем светлу пред савезницима (а и непријатељима), прављење позорнице за лошу трагикомедију пред целим светом, нажалост то је оно што је председник постигао својим деловањем. Да не говорим о већ традиционалном ресетовању организација и крађи приватног новца са истих, што му заслужено доноси и епитет лопова у домаћим круговима.








Док год имамо такве особе на позицији моћи, које краду, лажу, неодговорно раде свој посао и насилно покушавају да промене стабилну и здраву спољну политику земље, искрено видим диктатуру као једину бољу алтернативу. Оно што је можда најинтересантније, поред тога што изнова и изнова чине исте грешке чија је последица увођење диктатуре, је да је њихов једини непријатељ диктатура, све се врти око диктатуре, слепи су за све стварне непријатеље и своју егзистенцију своде на покушаје обрачунавања са диктатуром а када је оборе револуцијом ту се сва прича завршава јер немају никакве идеје нити друге циљеве осим тог.











У међувремену је бивши председник објавио чланак у коме је отворено признао сарадњу са непријатељем...


ПС: Слике су објављене уз сагласност представника савеза