Join the new world

НА ДАНАШЊИ ДАН 6. ДЕЦЕМБАР...!



1806. - Погинуо је „Змај од Авале“, Васа Чарапић, кнез Грочанске нахије (области попут данашње општине) и један од највећих војсковођа у Првом српском устанку. Био је главни заговорник освајања Београда, око којега се Карађорђе дуго двоумио. Напад на Београд је изведен на Светог Андреја Првозваног, 30. новембра по старом календару. Устаници су се по ноћи пребацили преко Савске капије, а Васа Чарапић је, као један од четворице команданата, предводио 3000 бораца у нападу на шанац код Стамбол-капије (код данашње Скадарлије). У тренутку када је повео напад погодио га је турски куршум. Преминуо је у Карађорђевом чадору (шатору), у који је, за живота, могао да уђе без најаве. И сâм Карађорђе је, како кажу, позавидео свом војводи на јуначком крају. Турци су се повукли у тврђаву, а после две недеље град је предат у руке устаника. Храбри војвода добио је у Београду своју, Васину улицу.


1806. - У Првом српском устанку ослобођена је Београдска варош и Турци су потиснути у Калемегданску тврђаву, за шта је изузетно заслужан буљубаша Конда, родом из околине Јањине у Грчкој, пребеглица из табора турског команданта града Алије Гушанца. Конда, Узун-Мирко Апостоловић и још петорица добровољаца пред зору су се неопажено пребацили преко бедема, побили турске стражаре код Сава-капије и устаницима отворили капију, што је било одлучујуће за исход битке. У вишечасовној бици за варош погинуло је око 300 Турака и 54 српска устаника. Увидевши да је одбрана тврђаве безнадежна, Гушанац је побегао низ Дунав 29. децембра, а 8. јануара 1807. предале су се снаге новог турског команданта, Сулејман-паше, па је Београд, после 380 година, поново постао центар српске државе.


1873. - У Србији је уведен динар као новчана јединица. Србија је приступила Новчаној конвенцији коју су у Паризу 1865. потписале Француска, Белгија, Италија и Швајцарска. Донесен је закон о ковању новца - 20 и 10 динара у злату и сребрњака од пет, два, један и пола динара. Тиме је отклоњен монетарни хаос и употреба више од 40 врста туђег металног новца - дуката, форинти, талира. Динар је узет за новчану јединицу јер је тај назив постојао на Балкану још у време старог Рима.


1896. - Српско учитељско друштво основало је у Београду Школски музеј, касније Педагошки музеј.


1918. - Победничка српска војска умарширала је по завршетку Првог светског рата у Земун, чиме је окончана двовековна владавина Хабсбуршке монархије српским крајевима северно од Саве и Дунава.


1958. - Умро је српски математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић, оснивач Катедре за небеску механику на Београдском универзитету, потпредседник Српске академије наука и уметности, научник светског угледа. Грађевинску технику студирао је у Бечу, где је и докторирао. Био је професор теоријске физике, а бавио се и космичком физиком и геофизиком. У првом делу објављеном на француском језику, "Математичка теорија термичких појава изазваних Сунчевом радијацијом" (Theorie mathematique des phenomenes thermiques produits par la radiation solaire), изложио је нову теорију распореда Сунчевих радијација на површини планета и тока климатских промена у геолошкој прошлости Земље. Његова реформа Јулијанског календара прихваћена је на Свеправославном конгресу цркава у Цариграду 1923. Творац је и теорије о померању Земљиних полова. Написао је више од 700 монографија, студија, уџбеника и популарних дела. Остала дела: "Kanon der Erdbestrahlung", "Небеска механика", "Основи небеске механике", "Секуларна померања Земљиних полова", "Историја астрономске науке".


1958. - Умро је српски правник и историчар Слободан Јовановић, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, најзначајнији српски правни писац и теоретичар државе у 20. веку. Под комунистичком владавином Јосипа Броза анатемисан је и прећуткиван је његов рад. У Лондону је у Другом светском рату 1942. и 1943. био председник емигрантске југословенске владе, а после рата је у одсуству осуђен на 20 година робије на процесу Дражи Михаиловићу и умро је у емиграцији у Великој Британији. У свету је био изузетно цењен и сматран једним од највећих светских ауторитета у теорији уставног права, што илуструје и податак да му је француски председник Шарл де Гол послао Нацрт устава Пете републике, замоливши га да га проучи и оцени. Написао је мноштво студија и расправа. Дела: "О суверености", "О држави" (Основи једне правне теорије о држави), "Уставобранитељи и њихова влада", "Светозар Марковић", "Макијавели", "Друга влада Милоша и Михаила", "Влада Милана Обреновића", "Уставно право Краљевине Србије", "Уставно право Краљевине СХС", "Вође Француске револуције".


1979. - Откривен споменик Ђорђу Петровићу Карађорђу на врачарском платоу у Београду.


1988. - Отворен Музеј звука у Београду.

Друг ме замолио, тако дав вас ја сад замољавам 🙂 да ако вам није тешко уђете на овај линк --- > https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10151775691392027&set=a.10151772946787027.1073741831.26086832026&type=1&comment_id=11512497&offset=0&total_comments=1&ref=notif&notif_t=photo_comment_tagged 😉

За Раглас/Шоут - На данашњи дан 12. децембар! СВЕ СРПСКЕ ВЕСТИ. http://www.erepublik.com/sr/article/-12-1-2351522/1/20