Војска еСрбије, тенковање, ранковање и сличне теме

Day 656, 14:57 • Published in Serbia Pakistan • by Dio Hostilian

Пошто се у неколико чланака подигла џева око лоше организованости војске, ненаменског трошења златника и слично, желео бих да дам своје мишљење о томе.



Прво, ја сам члан Елите ВеС-а и могу из прве руке да демантујем да у последњој битци за Славонију није било тенковања домаћих војника. Било је. Ето, мене су танковали. Добио сам 14 златника, 7 к5 пиштоља, 3 к4 пиштоља, 3 к3 пиштоља и искористио сам 6 својих к1 пиштоља. Пошао сам са здрављем 100%, а завршио са здрављем 30% чиме сам нанео штету од пар хиљада.

Пошто је у питању била битка за одвлачење пажње и снаге Едену и Фортису, врло је вероватно да није било неопходно дати мени паре за тенковање. Зашто? Па, зато што ми је фалило ваљда око хиљаду и по штете да постанем маршал, а то бих и овако и онако постигао за 2-3 дана произвољног рата са К1 оружјем. Тенкирање је, по мом схватању, имало сврху да победимо у том рату и није до њега требало да дође ако се унапред знало да је рат лажан. Сад, да ли се то све знало унапред или нас је ПИС испалио у последњем моменту је друго питање и ја на њега не знам одговор. У случају да је ова друга опција, мислим да бисмо морали да замолимо ПИС да мало више води рачуна о томе како се опходи према нама и да очекује да жање оно што сеје.



Што се тиче организације ВеС-а ја немам појма баш пуно о тренутном стању. Примећујем да Елита прилично лепо ради и то је добра вест за еСрбију. Оно што није добра вест је то да је могуће да се паре троше на погрешан начин. Једноставна рачуница показује да је штета коју 50 маршала нанесе већа од штете коју нанесе 50 генерала и нико то не може да порекне. Али, такође, 500 капетана нанесе већу штету од 500 поручника. Поставља се питање да ли је боље за еСрбију тенковати генерале да би постали маршали или је можда боље распоредити средства за тенковање на тај начин да се што шира популација ранкује на више рангове. Приметите да у овом тренутку не причам о рату, него о ранковању војске. Када дође до рата, највећи део пара треба да иде маршалима јер они праве највећу штету, а остатку војске треба обезбедити оружје и јачим војницима по који златник за тенковање (колико је год то могуће).

Моје мишљење је следеће - треба направити листу људи у војсци (несумњиво да такве листе постоје), записати колику штету ко прави са оптималним типом оружја (да се израчунати, мада је то обично К3 за поручнике и више и К4 за генерале) и колико им фали до вишег ранга. Након тога треба поделити то колико им фали до вишег ранга са најисплативијом штетом коју наносе и сортирати све војнике по том параметру. После тога треба направити рачуницу која би обезбедила ранковање војницима тако што би генерали који се нађу на листи добијали по 4 златника и 7 к4 пиштоља, а остали по 2 златника и по 6 к3 пиштоља и дати то нпр. за првих 10 војника. Када се тих првих 10 за 2-3 дана пребаце на следећи ранг, аутоматски испадају са те листе (пошто је листа динамичка, а јелте, кад пређу на виши ранг, вероватно им треба много више до следећег ранга од осталих). Остали војници би требало да добијају к1 оружје као и до сада. Ако буџет не дозвољава да се обезбеди овакав програм примени на 10 војника, може и да се примењује на 5 војника у тренутку. Ако буџет дозвољава да се овакав програм примени на 50 војника, може и тако. Један „обичан“ војник би у оваквом програму коштао око 4,7 златника дневно (к3 може увек да се нађе за око 0.45 златника без проблема), док би генерали у програму коштали 8,9 златника дневно (к4 може увек да се нађе за око 0.7 златника без проблема). Ове цифре су максимизоване и представљају горње границе и приде рачунају куповину оружја на тржишту, а не узимање из војних компанија. Ја немам појма колико војска може да обезбеди пара дневно за програм ранковања, али ако би нпр. било 10 људи у том програму од чега 8 обичних војника и 2 генерала, то би коштало 55.4 златника дневно, тј. 1662 златника месечно, тј. око 128 хиљада динара месечно. Ако држава сматра да је то сувише велики месечни издатак на усавршавање еСрпске војске, цифра лако може да се преполови тренирањем само 5 људи у тренутку, а да не спомињем велике могућности значајног смањивања те цифре коришћењем оружја произведеног у војним фирмама место куповином оружја на слободном тржишту.

Све у свему, ја мислим да је горе наведени план могуће реализовати, а сигуран сам да би тај план унапредио еСрпску војску вековима унапред. Ова игра се базира на економији, али ту економију покреће количина становника и фирми + број најквалитетнијих регија у држави. Ако бисмо у наредних месец дана вршили овакав програм, врло је вероватно да бисмо без проблема десетковали еХрватску војску, освојили њихове територије, а после тога прешли и на чувену Хај Ајрон регију у Централној Грчкој.