Сви смо ми једно, на крају, на почетку..

Day 2,231, 02:02 • Published in Serbia Serbia • by LorD.Omega


Илузија и игра

Поштено, тако ја синоћ заврших у кафани ни крив ни дужан, и сад док седим у фотељи обгрнут ћебенцетом, премотавам неке слике од пре 2 дана са још једног сличног лумповања (које је руку на срце и трајало мало дуже него ово ноћашње), гледам топлу шољу чаја, зеленог (иначе мог омиљеног) како се пуши и размишљам мало о њој, мало о пролазности живота, мало о томе шта ће моји плавци да ураде против Ливерпула, а мало о нама, овој малој али веома подељеној заједници.



Ово је игра, да ли је само или више не желим да полемишем, јер сви знамо да је неки играју више а неки мање. Опет би се поделила мишљења, настали сукоби, бирале стране. Када сам већ поменуо стране.. Зашто пријатељи моји? Морамо ли се увек делити на оне ЗА и оне ПРОТИВ, делити се на ПЛАВЕ и ЦРВЕНЕ, ићи чак и дотле да је део људи напуштао игру због тих подела? Отерани су јер се нису препознали, ни тамо ни овде, нису успели да буду баланс између две стране, да наметну своје, треће - компромисно мишљење које би обе стране подржале. Јбг, због тога су многи квалитетни људи напустили ову игру, због подела у јединицама, поделама у политици, поделама у еСрбији.



Заборављамо, заборављамо да смо сви једно тело, једна заједница. Да без једног нема другог, без власти опозиције, без дана ноћи. Поента је само да постанемо и останемо људи. Бар толико, то можемо. Не морамо увек и око свега да се сложимо, али оно што можемо јесте да постављамо исте циљеве и боримо се за њих, без личне добити, амбиција, жеља. Научимо да се жртвујемо ради других, ближњих наших, добро се сећате чему нас учи свето писмо?



Ујединили смо се у туги, због играча који нас је напустио. Уједињујемо се јер смо народ по природи такав да поред те тврдоглавости која нас краси, уједно веома срчани и многе ствари примамо срцу, више него што би требало. То и јесте разлог зашто ми не можемо да се сложимо, али добро..и сам са такав па не би требало да вам држим предавања, у све шта радим уносим емоције, много тога доживим лично - што можда и није тако, али на крају крајева, када се све смири и стиша, ја сам спреман да пружим руку, ставим осмех и кажем: ето, играмо се заједно исту игру. Имамо нечег заједничког сви овде.



Запамтите, волите ближње своје,
Уједињено до победе!
Ваш Омега. ❤