Измештање престонице из еСрбије?

Day 2,076, 13:34 Published in Serbia Serbia by Sever Vetrovnik

Драги саиграчи,
Сведоци смо рушења „империје”. Србија је изгубила бројне колоније: у Италији, прекодринским земљама 🙂, Француској и Америци.
Без подршке у савезу, изгубили смо МПП битку од Албаније, и поред тога што они имају значајно мање савезника, а исто се десило и са битком за Западну Србију, оригиналну српску регију, коју је освојила Босна и Херцеговина.

То ће бити прва оригинална територија еСрбије коју смо изгубили после неколико месеци.

Војне поразе суСрбији нанеле државе које су појединачно од ње вишеструко слабије.

Влада ће се, вероватно, у ванредном извештају огласити поводом недавних губитака, а ја у овом чланку нећу улазити у расправу ко је за то крив, већ ћу представити пар идеја које бисмо могли да остваримо ако бисмо се одлучили за измештање престонице из еСрбије и/или ваздушни напад. 🙂



Циљ је освојити и повезати територије тако да, измештањем престонице у неку од њих, успемо да обезбедимо 10/10 ресурса.

Да погледамо које су нам опције.

1) Атлантско царство

Једна варијанта јесте да сачувамо територије ван Балкана које су још увек у нашем поседу, на пример, у Сједињеним државама, и да ту направимо базу за даље напредовање.

Од Пољске бисмо могли преузети регије у Америци тако да са постојећима тамо, дођемо у посед алуминијума. Тако бисмо имали 5 ресурса: воће, стоку, нафту, жито и алумунијум.

Шалитру, гуму и рибу можемо наћи у Мексику, што је већ 8/10, уз само 2 устанка.

Гвожђе можемо пронаћи у Француској, уз договор са Пољацима о прерасподели регија.

Наиме, ако би Пољаци везу са својом гумом остварили преко Белгије и Холандије, источне француске регије не би им биле потребне, и могли би да нам дају територије које воде до области са гвожђем. Тако бисмо имали 9/10, при чему бисмо успели да скупимо све ресурсе за оружје.

Слике:


Подела Француске на српску и пољску окупациону зону.



Предност идеје:

- Србија би имала све ресурсе за оружје.
- Успела би да одржи 9/10 уз само 3 устанка.
- Пробали бисмо нешто ново и занимљиво.
- Једина претња у окружењу биле би САД, које бисмо морали да држимо покореним.

Мане:
- Да ли су САД превелик залогај? Да ли бисмо успели да извршимо вишемесечну окупацију и тиме их сломимо, или би та окупација сломила нас?
- Немамо све ресурсе. Недостају нам јелени.
- Можда бисмо привремено, док не покоримо све потребне територије и саздамо Атлантско царство, морали да неке од оригиналних регија препустимо суседним непријатељским државама. По оснивању империје с обеју страна Атлантика, могли бисмо да повратимо оригиналне територије и играмо се на Балкану.
- Од спремности пољске да окупира Белгију и тиме добије још један устанак, зависи и то да ли ћемо добити гвожђе.

2 ) Азијско царство

А) Кинеска варијанта

Могли бисмо да као мету ваздушног напада означимо Кину или Јапан. Пре тога, требало би да што више смањимо број територија под својом контролом, како би напад био што јефтинији. У томе можемо добити бесплатну помоћ непријатеља.

При томе, ваздушни напад може се директно извести на Кину, или на неку суседну, слабију земљу, где има више шанси да успе. При томе, док не будемо покорили тог кинеског суседа, Кину могу напасти наши савезници и одвући кинески НЕ таман толико док им ми не дођемо на границу и закон о рату не поставимо први, узимајући при томе иницијативу.

Питање:
- Која је та суседна земља?
Одговор: Јапан, или бисмо могли да добијемо устанак у Северној Кореји, која је под кинеском контролом, па да ваздушним нападом заузмемо ту регију и одмах после тога нападнемо директно Кинезе.

Питање:
- Који савезници би нам помогли?
Одговор:
Одакле вам идеја да имамо савезнике? : )

Наравно, у питању је шала. На пример, могли бисмо да замолимо Мађаре да нападну Кину директно, а да помогнемо Црној Гори, Словачкиј, Естонији или Тајланду да се ваздушним нападом обруше на Кинезе. Иако су то мање земље, у смислу броја становника и војне снаге, њихов утицај није занемарљив, нарочито у оваквим акцијама, а ваздушни напад за њих је јефтинији. Добро координисан, овака заједнички напад може да успе.

Заузимањем кинеских регија, завршили бисмо само један део посла. У кинеском суседству налазе се Хрватска, БиХ и Албанија. Чак и да ставимо Кину под своју контролу, морали бисмо некако да избацимо поменуте три земље из Азије, а пре свега их онемогућимо да стекну иницијативу у рату с нама, будући да се показало да здружени напад више земаља може да сломи једну која је јача од свих њих појединачно.
При томе се можемо послужити сличном стратегијом као приликом заузимања Кине. Уз помоћ ваздушних напада земаља којима је то јефтиније, можемо избацити непријатеље из Индије, а њену територију поделити са савезницима. Тајланд, који се с Индијом граничи, у ратне сукобе може да се укључи директно, без десанта.

А ако добро изведемо заузимање Кине, можемо те земље које би Кину напале ваздушним путем поставити на границу Босни, Хрватској и Албанији, тако да, чак и да поменуте комшије успеју да избаце наше савезнике из Азије, дошли би нама на границу, где бисмо лако могли да им објавимо рат и имајући иницијативу, заузмемо њихове територије.

Освајањем Кине, Пакистана, Северне Кореје и Североисточне Индије, Србија би успела да скупи 10/10 ресурса.

Заправо, ово је покушај да Србија замени Кину у Азији.

Слика:



Предности:
- Пакистан, Индија и Северна Кореја имају веома мало активних играча. Чак ни Кина их нема много. То значи да бисмо релативно лако могли да одржавамо царство. При томе, Пакистан нам је био добар савезник у прошлости, па бисмо с њима могли да дођемо и до неког договора о регијама.
- Имали бисмо све ресурсе.
- Пробали бисмо нешто ново.
- Већина играча који играју за Кину сада, напустила би је пошто им ми отмемо ресурсе.

Мане:
- План захтева учешће доста земаља и велику координацију са савезницима.
- Питање је да ли Србија има кадар школован да изврши овако нешто, и да ли има икакав дипломатски потенцијал сада да би обезбедила подршку савеза.
- Питање је и да ли TWO води преговоре с Кином да је уврсти у своје редове. У том случају, овакав поход не би добио неопходну подршку у савезу.
- Ваздушни напади су скупи.

Б) Индијска варијанта

У питању је идеја рециклирана из овог чланка.

Уз помоћ већ поменутих савезника, можемо напасти Албанију, БиХ и Хрватску у Индији. Док ми чистимо Индију од окупатора : ), Мађарска би могла да нападне Кину. То би било неопходно док не завладамо индијским потконтинентом и не дођемо до границе с Кином. Рат с азијским дивом и у овој варијанти је неизбежан. Регије које они држе у Пакистану нама су неопходне како бисмо дошли до ресурса. Држећи Пакистан и Индију, Србија би уз два устанка дошла до 8/10 ресурса.
Заузимањем Балохистана у Ирану, дошли бисмо до 9 ресурса, од којих би 5 били бонуси за оружје.



Предности:
- Мали број устанака.
- Имамо све ресурсе за оружје.

Мане:
- Немамо све ресурсе за храну.
- Захтева велику координацију са савезницима.
- Ваздушни напади су скупи.



Мени се највише свиђа план 2.а).

: )

Мало бисмо се раздрмали и променили монотонију. А и волео бих да пар дана, чак и да не успемо, играмо игру с адреналином и уживањем. Некако, упали смо у колотечину, а акције попут ових, мислим да би могле да нас анимирају мало.

Ипак, велико је питање да ли је Србија спремна за такав потез. Да ли њени грађани то желе? Да ли имамо војну снагу да тако нешто изведемо? Да ли би нас савезници подржали?

Новца за ваздушни напад има:



Да ли ће се еСрбија одважити на тај корак?

На крају крајева, ово је игра.

Али, треба је играти мудро.

Север Ветровник

П.С. У гласању за утисак мандата победио је чланак:

СЗР: Не сносимо одговорност за своје кандидате!


Највише максималних поена добио је чланак:

Влашки врачеви приметили опасне магијске флуктуације на румунским серверима!

Ипак, будући да је сваку учесник у гласању могао да да 3 поена, 2 и 1, када се све сабрало, победила је картица о СЗР-у и кандидатима.
: )