Сујета као фактор политичких подела у еСрбији

Day 1,876, 16:26 Published in Serbia USA by Strahinjic Banovan

Поздрав о/

Пошто су избори за председника завршени пре неколико дана, а прошли су и празници за чије време није ред да се много прича о политици (добро, Божић се слави три дана, али капирате већ на шта мислим), решио сам да напишем по коју о тренутној политичкој ситуацији у еСрбији.

Тачније, догађај који је оставио најјачи утисак на мене у претходних неколико дана је раскид коалиције (?) између УеС, Заједно, ССС и СПЛ. Ово је била најјача опозициона коалиција и њеним распадом, коалиција на власти постаје још убедљивија по броју својих присталица с обзиром да ће се опозициони гласови сада највероватније делити од избора до избора.

Са једне стране, то је лоше јер власт која нема јаку опозицију постаје, углавном, немарна и несавесна у обављању својих дужности јер не постоји група која може угрозити њен опстанак на власти, па самим тим није потребно ни давати свој максимум у извршавању обавеза. Надам се да се то неће десити и да ће коалиција на власти неће дозволити да се опусти и да држава и народ трпи због тога.

Са друге стране, све очигледнија подела опозиције може бити и добра ствар јер ће бити занимљиво како ће странке које ће кренути засебним путевима убедити бираче да баш њима треба да дају глас, а не оној другој екипи са којом су месецима били у коалицији. Верујем да ће ово довести до боље дефинисаних програма странака у предизборним кампањама и да ће у њима заиста моћи да се види разлика у идејама странака. Али, уколико се предизборне кампање буду разликовале само по кандидатима за председника и саставу Владе, онда заиста не видим сврху нових подела.

*****

Сигурно је да неке тешке речи које су изашле на видело не могу тек тако да буду заборављене. Међутим, ниједна страна у новонасталом конфликту није невина и на обе стране постоје појединци који су изазивали немире. Ипак, лични односи и ставови никада не би смели да буду изнад колектива, односно групе која за циљ треба да има исту ствар. Сваки појединац који жели да се бави вођењем државе мора да своје личне интересе подреди општим, а странке су те које такву политику треба да спроведу у дело.

Сигуран сам да и у владајућој коалицији не мисле сви чланови најлепше о сваком члану из друге странке у коалицији, али та екипа дефинитивно много боље превазилази сопствену сујету јер их одржава заједнички циљ и сви дају свој максимум да исти остваре, што се и види по резултатима на изборима. У том погледу, опозиционе странке би могле пуно тога да науче.

Ако се већ делимо, хајде да то онда буде због тога што имамо различите идеје везане за игру. Хајде да то више не буде јер члан А странке 1 не готиви члана Б странке 2, или јер је члан В странке 3 рекао нешто ружно о странци 4 или неком њеном члану. Личне несугласице и размирице морамо да кренемо да решавамо сами између себе и не смемо више еСрбију да држимо као таоца наших сопствених сујета.

*****

Нисам ја идеална особа која треба да пише о помирењу, знам. У превише сам свађа био увучен, често сам их и сам започињао а неке су биле засноване управо на личним анимозитетима. Али, човек се учи док је жив а паметни људи су они који уче на својим, па и туђим грешкама.

Не очекујем, као ни сви остали, да до неког општег помирења може да дође преко ноћи, питање је да ли то може икад да се деси. Ако не покушамо, никад нећемо сазнати. Не говорим само о опозицији сада, већ уопште. Ако научимо прихватимо сопствене грешке, можда ћемо лакше моћи другима да опростимо њихове, а онда заједно покушати да дамо све од себе да исте више не понављамо.