Join the new world

Нова година, трећи дан. Барем тако рачуна цео свет, па и ми с њима. Можда грешимо, можда чак и нисмо управу која је ово уопште година, али све у свему тако нам је како нам је, ми смо рачунали, нико други. Онда, када су се мало слегла осећања и мамурлуци након ''најлуђе ноћи'' да и ја честитам вама, епријатељима као и енепријатељима Нову годину. Срећна вам Нова година, све најбоље.





Сада како ово не би био чланак у којем ћу вам само честитати Нову годину, написаћу нешто мало више о времену које смо оставили иза нас, као и нешто о ономе што је испред нас, ближе или даље. Писаћу о томе како је протекла моја претходна година, наравно у ерепублику. Овај чланак биће увод за мој нови часопис, али ћу у овом чланку мало више писати о себи у ерепу.
Направити потпуну ретроспективу догађаја из претходне године не могу, јер сам се нашој играчкој заједници придружио тек 1. Септембра, али сам за претходна 4 месеца много тога научио, увидео, стекао пријатеље и опробао се и у политици, али полако о свему ће бити речи.





Пре регистрације на ерепу мање више био сам упућен у игру јер је пар мојих другова играло исту, а и ја сам доста о њој читао, чак био и њен члан 2009. Године али сам је јако брзо напустио. Сада сам ушао с намером да стварно будем део ове друштвене заједнице. На иницијативу друга као релативно млад играч прикључио сам се странци еДвери и одлучио да не будем само гласач те странке, већ да се активирам на чету и у самом раду странке, у којој сам научио многе ствари о политици у еСрбији. Временом многе ствари сам откривао и сам, јер сам једноставно желео што више да знам. За време мог играња, променило се четворо људи на челу државе и свако од њих је оставио траг. Неки дубљи неки не, али сви ће остати упамћени по нечему, а по чему то све зависи од тога како на то гледате. За време њихових мандата било је сукоба с опозицијом, с другим државама, било је међусобних оптуживања о продајама територија, али све је то саставни део политике. Знам да је циљ да се овде не служимо РЛ стварима које нам сметају, али то је немогуће оне су део нас, и ми их несвесно преносимо овде. А у народу не може постојати једногласно мишљење , увек је ту власт и опозиција, јер равнотежа је основ свега.





Још један сегмент игре, који мe је привукао можда и више од политичког је војни. Ту сам имао прилике да будем учесник многих ратова, неких јако битних и неизвесних и с друге стране оних потпуно формалних. Сазнао сам много о савезима који постоје, путовао по еСвету и разговарао са многим државним званичницима о њиховим тренутним савезима, сукобима ....Временом постајао сам све упућенији у овај сегмент игре, почињао сам сам да изучавам тактике пријатеља и непријатеља, да покушам да схватим циљеве неких офанзива као ида сазнам о тренинг ратовима међу пријатељским државама. Многе од ових ствари увеле су ме дубље у игру, да почнем о њој мало и да размишљам и да схватим да није све тако црно-бело и да се не своди на пуко ратовање две стране.У откривању ових ствари, у многоме су ми помогле новине старијих и искуснијих играча, пре свега Кулина Бана, из чијих сам новина прочитао много добрих текстова баш о овим стварима.



Али да бих уопште ушао дубље у овај део ерепублика било је потребно да се прикључим војној јединици. Најпре је то била Наша Кука и Мотика, која окупља играче који не желе неке обавезе, ношење аватара и свакодневно присуство на војним ударима. Након неког времена, увидео сам да је за слабијег играча попут мене паметније да се прикључим некој јединици са рефунда у којој ћу озбиљније приступити самом ратовању и прихватити своје обавезе зарад напретка. Одлучио сам да прихватим позив Падобранаца али су они због неочекиваних проблема зауставили рад јединице, па сам ја прешао у Ратнике у којима се већ налазио један број мојих пријатеља. Тамо сам се запослио код Бернолдија за минималац, али минималац који ми је отворио широм врата напретка. Дневна следовања од 10 тенкова квалитета 6 плус тенкови квалитета 7 које добијам на ударима у потпуности су ме убедила да је жртвовање плате био добар потез. И даље сам члан те јединице, морам признати задовољан члан.





Једина ствар, која уназађује моје напредовање је Кладгуба играча Питоми Варварин, али не жалим. Снага јесте битна, доноси медаље, доноси паре али то није најбитније у овој игрици. Како ме медаље не занимају толико, ја нисам одустајао од Кладгубе иако сам на њу губио голде које сам чувао за унапређење тренинг центара. Али занимљиво је, делите искуства са колегама кладионичарима, чекате гол до последњег минута, радујете се, а и тугујете, једноставно играте се!







Како бих још више напредовао, и сам покушао да будем део игре, да анализирам, описујем, делим и критикујем основао сам и своје новине. Тиме сам употпунио све сегменте игре за потпуно уживање у истој. Сада ми остаје да само још више напредујем и сазнајем о овој игри ствари које до сада нисам, остаје ми да стичем искуство и можда једног дана упловим у неке веће воде и покушам да се ухватим у коштац и са озбиљнијим задацима, јер верујем да сам сада далеко од спремног за такве ствари, јер барем у еСрбији има много више искуснијих играча који знају шта раде.
Пред нама је нових 12 месеци ове игре, пред нама је још један наставак књиге који има 365 страница, али 365 страница 2 пута. Јер постоје 2 књиге које ми играчи треба да испишемо. Једна је књига која је посебна, која је прављена само за нас и коју исписујемо сами, како најбоље знамо и умемо. А друга....друга представља књигу коју треба да испишемо заједно, такође најбоље што умемо и да се потрудимо да не упропастимо ову заједницу.





Играјмо се заједно, што боље можемо, знамо и умемо!
Живео еРепублик!
Живела еСрбија!