Join the new world

Сваку велику ратну машинерију покреће снажна економија. А свака снажна економија у овој игри почива на ресурсима. Што више ресурса једна држава контролише, то се више производи и продаје. И на тај начин се пуни државна каса кроз порезе. Многи се одлучују да сломе моћ непријатељске државе тако што јој освоје све регије и оставе без конгреса за наредни месец. То успева код слабијих држава, али велики дивови не падају тако лако. Зато њима прво треба уништити економију остављајући их без ресурса и држећи их у константним сукобима док њихова моћ не опадне. Моја анализа се заснива управо на томе и представља први корак у остваривању такве стратегије.



Пољска тренутно има 10 443 активних играча са Пољским држављанством. Тренутни природни непријатељ Пољске је Француска. Пољска има потписаних 21 МПП. Контролише 42 регије. Престоница Пољске смештена је у регији Mazovia. Под окупацијом држи целу Чешку (Northern Bohemia, Southern Bohemia и Moravia), већи део Немачке (Bavaria, Baden-Wurttemberg, Saarland, Hesse, Rhineland-Palatinate, Lower Saxony and Bremen, Thuringia, Saxony, и North Rhine-Westphalia), целу Холандију (Southern Netherlands, Western Netherlands, Northern Netherlands и Eastern Netherlands), велики део Француске (Rhone Alps, Auvergne, Limousin, Poitou Charentes, Pays de la Loire, Loire Valley, Burgundy, Franche-comte, Brittany, Burgundy, Lower Normandy, Upper Normandy, Paris Isle of France, Picardy, North Calais, Champagne Ardenne, Lorraine и Alsace) и део Финске (Oulu, Lapland и Aland). Пољска поседује 10 од 10 ресурса. Пољска има бонус од 100% на производњу хране и бонус од 100% на производњу оружја. Оригиналне регије Пољске поседују ресурсе жита, јелена (дивљачи), рибе и шалитре. Додатне ресурсе односно воће, стоку, нафту, гвожђе, алуминијум и гуму добија контролом окупираних регија.




Eкономски важне регије Пољске су Poitou Charentes, Western Netherlands и Silesia. Оригинална Француска регија Poitou Charentes је једина регија која Пољској даје ресурс гуме, и њеним губитком производња оружја би опала на 80%. Оригинална Холандска регија Western Netherlands је једина регија која Пољској даје ресурс нафте, и њеним губитком би производња оружја би такође опала на 80%. И на крају оригинална Пољска регија Silesia је једина регија која Пољској даје ресурс шалитре, и њеним губитком производња оружја би опала такође на 80%.Што се тиче стратешки важнијх регија, њих нема. Пошто су се регије које Пољска контролише међусобно добро повезане. Тачније не постоји регија чијим би губитком Пољска остала без везе са једним делом своје територије.



Такође важно је напоменути да се Пољска граничи са бројним државама и то Америком, Канадом, Великом Британијом, Белгијом, Немачком, Шведском, Финском, Русијом, Литванијом, Белорусијом, Мађарском, Словачком, Аустријом, Словенијом и Француском. Због великог броја напоменућу границе Пољске и њој мање наклоњених држава.



Постоји неколико начина да се сломи Пољска и остави без додатних ресурса, али ја ћу овде представити по мени најефикаснији. На располагању су устанци у Немачкој, Холандији, Чешкој, Француској и Финској. Као и евентуални директни напади од стране Америке, Француске, Немачке, Белорусије, Русије, Финске и Шведске. Дакле, постоји много простора за маневрисање, али је такође важно напоменути да ови устанци и напади буду синхронизовани.



Чешки устанак. Овај устанак је потребно организовати у регији Southern Bohemia. Ова регија сама по себи није значајна јер њеним губитком Пољска не остаје без ресурса нити везе са другим регијама. Али заједно са Немачким нападом у регији Saxony, ствара се могућност да се оригиналне Пољске регије одсеку са регијама у Немачкој, Холандији и Француској. Односно ствара се опасност да Пољска остане без ресурса воћа, гвожђа, алуминијума, нафте и гуме. Односно да производња хране опадне на 80%, а производња оружја на 20%.



Немачки напад. И ако Немачка својим нападом не може директно угрозити Пољску и њене ресурсе, овај напад је најбоље извести на регију Saxony. Уз Чешки устанак у регији Southern Bohemia или Немачки устанак у регији Bavaria ствара се опасност да се Пољска одсече од од регија у Немачкој, Холандији и Француској. Односно ствара се опасност да Пољска остане без ресурса воћа, гвожђа, алуминијума, нафте и гуме. Односно да производња хране опадне на 80%, а производња оружја на 20%.



Немачки устанак. Овај устанак је потребно организовати у регији Bavaria. Ни ова регија сама по себи није значајна јер њеним губитком Пољска не остаје без ресурса нити везе са другим регијама. Али заједно са Немачким нападом у регији Saxony ствара се индентична опасност као и код Чешког устанка у регији Southern Bohemia. Тако да овај устанак може послужити као резерва у случају неуспеха устанка у регији Southern Bohemia.



Француски устанак. И ако се на први поглед чини да би овај устанак без размишљања треба организовати у регији Poitou Charentes. Јер је ово једина регија која Пољској даје ресурс гуме. Те би њеним губитком производња оружја опала на 80%. Тако да постоји велика вероватноћа да би доста Пољске штете отишло на гашење овог устанка, чиме би се повећала шанса за Немачки напад на регију Saxony и устанке у регијама Bavaria и Southern Bohemia. Као и због тога што је устанак је иначе боља опција од директног напада Француске или Америке на регију Poitou Charentes јер се искључују Пољски савезници из борбе. Овај устанак би требало организовати у регији Loire Valley. Уз Француски напад на регију Limousin и Канадски напад на регију Pays de la Loire ствара се индентична опасност као и да је организован устанак самој регији Poitou Charentes. Јер у случају успеха устанка у регији Loire Valley и напада у регијама Limousin и Pays de la Loire регија Poitou Charentes се одсеца од остатка Пољске. Такође на овај начин се ствара и могућност да Американци истовремено нападну саму регију Poitou Charentes.





Холандски устанак. Овај устанак без размишљања треба организовати у регији Western Netherlands. Јер је, као што сам већ напоменуо, ово једина регија која Пољској даје ресурс нафте. И њеним губитком производња оружја опада на 80%. Мада би приоритетан циљ овог устанка било одвлачење Пољске штете са Немачког напада у регији Saxony и устанака у регијама Southern Bohemia и Bavaria. Као и Канадско-Америчко-Француске операције око регије Poitou Charentes.





Руски напад. Питање је да ли би се Руси одлучили на овај корак. Али ако би до тога дошло, имају могућност да нападну Пољаке у регији Northern Netherlands, Oulu, Lapland као и оригиналним Пољским регијама Pomerania и Mazuria (престоница). Најбоља опција је напад у регији Northern Netherlands због близине регије Western Netherlands која је богата нафтом. Истовремено се на тај начин оставља простор да Швеђани нападну Пољаке у јединој оригиналној регији са којом се граниче, односно напад на регију Pomerania. Напад на регију Mazuria треба избегавати, јер би у случају пада ове регије Пољска престоница била премештена у другу регију.



Шведски напад. Мало је вероватно да би се Швеђани одлучили на овај корак, али уколико би се десило постоје некилико могућности. То су напади на регије Lapland и оригиналну Пољску регију Pomerania. По мени би већи психолошки ефекат постигао напад на оригиналну Пољску регију Pomerania него на окупирани Lapland. Јер ја мислим да би тада Пољаци потрошили више штете на одбрани своје оригиналне регије, него на регију која за њих нема никакав значај.



Фински устанак. Овај устанак се може организовати у било којој од окупираних регија Oulu, Lapland или Aland. Пошто ове регије немају ресурсе које Пљска већ не поседује контролом осталих окупираних регија, и посебно због тога што саме регије нису повезане са остатком Пољске, значај овог устанка би био искључиво одвлачење Пољске штете. Мада је већа вероватноћа да би Пољаци било коју од ових регија предали без борбе. Ипак по мени најбоља опција је подизање устанка у регији Aland. Јер се на тај начин оставља простор да се регије Oulu и Lapland нападну од стране суседне Шведске, Русије или Финске.



Фински напад. Финци директно могу напасти регије Aland и Oulu. Уколико би Руси напали Пољску у регији Northern Netherlands а Швеђани у регији Pomerania, тада би било Финци могли да бирају између регија Aland и Oulu. Зависно од тога која би регија била нападнута, у другој регији би се организовао Фински устанак. Овај Фински напад би исто као и устанак служио искључиво за одвлачење Пољске штете са осталих борби.



Белоруски напад. Белорусија је у могућности да нападне само Пољске оригиналне регије Mazovia и Little Poland. Овај напад би осим психолошког ефекта угрожености оригиналних регија служио попут Руског и Шведског искључиво за одвлачење Пољске штете са осталих битака.



И на крају постоји могућност да се Пољска престоница Mazuria одсече од остатка регија и на тај начин Пољаци остану само са ресурсом жита. Да би се то учинило потребно је да Немачка нападне Пољску у регији Great Poland. Белорусија би напала Пољаке у регији Mazovia. Док би регију Pomerania могли напасти Руси из регије Kaliningrad или пак Швеђани из регије Scania. Падом регија Pomerania, Great Poland и Mazovia одсеца се престоница од остатка територија.



НАПОМЕНА:

Као што сам рекао у претходном тексту... доста дуго нисам писао овакве текстове па сам помислио како би било занимљиво пробати да опет постигнем успех са пролећа. 🙂 Само што сам тада писао о земљама које су наши непријатељи. А сада желим да пишем о Србији и њеним савезницима. Молим Вас да ми не замерите због овог чланка. И да ме не пљујете због њега, јер је ово само једна од мојих многобројних ратних анализа. Уместо тога искористите овај чланак како би увидели евентуалну сопствену слабост и слабост наших савезника. Те, спремно дочекали сваки покушај рушења моћи Србије и њених савезника.



Онима који су их можда пропустили, препоручио бих моје претходне чланке:

„Како сломити Турску?“
„Како сломити Америку?“
„Како сломити Тајван?“ чланак који је преведен на Кинески језик [風雨飄搖報]轉譯自SB玩家的戰略分析─如何摧毀台灣
„Како сломити Француску?“
„Како сломити Грчку?“
„Како сломити Кипар?“
„Како сломити Немачку?“
„Како сломити Србију?“



Уколико вам се чланак свидео слободно ударите VOTE и SHOUT : )

За SHOUT:

Како сломити Пољску?
http://www.erepublik.com/en/article/-1-2163184/1/20

Ваш