Мало животне философије

Day 1,575, 07:19 • Published in Serbia Serbia • by banovano magare


Latinična verzija

Шта нас то тера да волимо? Шта нас тера да осећамо, да имамо потребу за додиром, за љубављу, за нечим новим што ће представљати само краткотрајну срећу и задовољство у нашем животу? Зашто чинимо све што је у нашој моћи да бисмо уживали само тренутак, а потом се кајали цео живот?

Зашто? Шта? Како? Увек се постављају ова питања након што заиста схватимо шта смо изгубили зарад хедонистичког тренутка. Наступа кајање, самопрезир и очај.
Сами смо то тражили. Зар не? Можда, али несвесно, а обично постоји и неки, по вама, рационалан разлог, а најчешћи изговор је: "Па нисам мислио да ће бити тако. 🙁 " Па и нисте, али испало је тако. После је*ања нема кајања. Зар не?

Остају вам само две опције:

1. Да се цео живот кајете зарад нечега за шта сте ви криви.
2. Да пређете преко тога и наставите да трагате за нечим другим у нади да вам се слична ситуација неће догодити.

Међутим, обе опције вуку последицу која је неизбежна. Што се тиче прве опције, патићете, кукаћете и имати душевни немир. Он је често пропраћен несаницом (инсомнијом), депресивним понашањем и могућом импотенцијом. Сложићете се да су последице велике (поготово за мушки род). Код друге опције имате поприличну могућност да вам се дата ситуација понови. Вероватноћа је 50% што је чини подношљивијом за душевни мир. Наравно, карактерише се кајањем, самопрезиром и очајем, али ће поново бити краткотрајно уколико одлучите да опет кренете све испочетка.

Изабирањем прве опције не добијате практично ништа. Особа која вам је веровала, више вам не верује и вероватно вам се никада неће обратити. Ту се јављају поједине црте веше личности. Наиме, ви постајете личност која не уме да се избори са животом и самим тим је непогодна за даље постојање (размножавање и продужење живота) јер само најјачи опстају (по теорији о природној селекцији).

Ту се среће и смисао живота. Нико га не зна и вероватно га нико неће знати. То је уједино и најчешће постављено питање поред питања: "Да ли постоји Бог?" и "Када ћу умрети?". Претражите на гуглу и наћи ћете још доста занимљивих питања на ову тему. Елем, постојање које ви "не заслужујете" морате завршити. Е ту се показују они који су заиста убеђени у бесмислено постојање живота. Стога веома греше јер уколико још увек нисте открили смисао живота, то не значи да он не постоји. Уколико вам је воља, можете га сами осмислити и тако имати разлог и вољу да наставите даље.

Љубав дође и прође, али неке ствари остају до вашег судњег дана. Можете стећи велику имовину и уживати у њој, или пак да стекнете нешто већи новац и потом уживате у неким новим, узбудљивијим тренуцима. Сада сигурно следи мисао: "Јао молим те не лупетај клинац!" Људи, ако заиста желите да се потрудите и будете неисцрпљујуће упорни, можете остварити све циљеве, ма колико год се они недостижним чинили.
Ту се такође јавља и неуспех пред којим не смете поклекнути!

Ако пак немате претензије ка материјалном богатству ту је душевно. Можете се замонашити, чувати стоку, бавити се пољопривредом и уједино оплемењивати душу бројним литературама које ћете исчитавати за то време. Постаћете мудрији и више ћете поштовати сопствену личност. Јачате самопоуздање а самим тим и положај у друштву. Ваш друштвени статус ће бити све виши са сваком прочитаном књигом иако немате неку школу, битно је знање због којег ће вас пријатељи ценити, а непријатељи плашити. Моћи ћете "спустити" свим поквареним људима који путем политике долазе до бројних финансијски профитабилних функција типа "десна рука, леви џеп".

Зато пре свега цените себе и своје знање и умеће јер ће вам оно помоћи у продирању кроз свет неморала, корумпираних политичара и младих хулигана.

Поздравља вас ваш Магарац. 🙂


За шаут: Malo životne filosofije http://tinyurl.com/78c23f3