Голом задњицом међу пијане турке

Day 1,336, 12:12 Published in Serbia Serbia by momars


Ево, за који месец ће ми бити други ерођендан. Приметио сам да у последње време све чешће вртим филм у назад присећајући се разних догађаја и људи који су били и пролазили или су још ту око мене. Наравно, свега је било и епских битки, победа па и пораза, али оно што остаје то су људи. Стицајем разних околности, можда чак и интуитивно, увек сам био у екипи људи који су зрело размишљали и одговорно се понашали било у паравојној јединици Хајдуци или странци којој припадам и тренутно сам председник, УеС. Од самог почетка мог партиципирања у овој игри имао сам потребу да где је могуће ширим дух толеранције и да дајем примере како може на нормалан начин да се износи свој став иако је он различит од саговорника а да по окончању саговорници не буду смртни непријатељи. Свестан чињенице да је ово земља Србија, наоружао сам се стрпљењем и започео свој бој против ветрењача.



Мој став је да са сваким треба разговарати уколико постоји и промил шансе за успех договора. Често сам слушао, а и дан данас то чујем “ ма од тога нема ништа “. Наравно да од тога нема ништа ако се не покуша. Покушавати треба стално и изнова све док се коначно врата не отворе, онако широм. Много сам захвалан екипи из странке чију подршку имам у томе иако знам да и међу њима има људи који имају одређену дозу скепсе када је ово у питању али су ипак ту да помогну свесни вероватно чињенице да све то радим за добробит странке и шире заједнице.

За све оне који унапред имају негативан став и чврсто уверење да је договор немогућ имам само једну поруку и једно питање. Можда се са друге стране налази особа која ипак није толико различита од тебе и да је твоја процена карактера погрешна а ти си ту прилику прокоцкао одбијањем разговора. Да ли је то одговорно према заједници чији си члан, странке, еСрбије. На крају, зашто мора и да се постигне одмах договор? Уопште то није страшно. Он има доњи лимит, ти исто. Ако се поклапају добро је, ако не поздрав уз стисак руке и обавезно “ Ок, данас нисмо успели у договору надам се да ће следећи пут бити боље”. Једном ће успети. Сетите се мира са еХрватском. Пола људи је била против а трећине је била за али сигурна да од тога нема ништа. Па шта је било? Испоштовано и ми смо имали неметан поход на исток. Нека ми неко каже да тај споразум није макар мало утицао на стање у коме смо тренутно. Ко је до пре неколико месеци могао да помисли коалицију уеС-СНО?

Зашто су у овој земљи еСрбији Баје људи који лупају руком у сто? Да ли су свесни да тим чином повлаче за собом и друге у таму лудила, пљувачине и свађе, а стручно се зове нетолеранција. због свега овога се често осећам да сам улетео голе задњице међу пијане турке, а верујте ми нисам од оних којима се то свиђа.



На крају, позивам све оне који имају сличне погледе по овом питању да ми у тој борби помогну активно у својим чланцима а волео бих да се прикључе и УеС. То би било најмање што се може али и сасвим довољно да покажемо да оваквих има и да се не дају тако лако ни за тенкове ни за хлеб. Да нам је далеко ближа Ени ленокс од јк.

Дружењем до победе




momars