Жеља једног ветерана...

Day 1,239, 13:39 • Published in Serbia Serbia • by Baltazar8


Да ли је некада тешко гледати људе које једног тренутка деле бојно поље, док се у следећем пљују?

Мени јесте, много пута сам био присутан таквим ситуацијама. еСрбија, држава која ерепублик одржава у животу, да није нас, одавно ова игра не би постојала и не би била занимљива....

Не постоји лепши осећај од оних 600 људи на чету спремних да згазе све пред собом, због грба и заставе. Не постоји лепши осећај од спамовања на каналу после велике победе или преокрета....

Има и друга страна медаље....

Не постоји гори осећај од читања коментара када прораде пљувачне жлезде. Не постоји гори осећај од читања песимистичких шаутова после изгубљене 2 регије.


Заједно смо све постигли, заједно смо дошли до једног од наших циљева. Где смо сада? Ми смо и даље најјача нација на есвету, само посрћемо јер нисмо уједињени.

Можда смо превише загризли, можда превише хтели. Ја ту не видим велику грешку. Морали смо и ми једном погрешити. У народу се јавио осећај непобедивости и то нас је скупо коштало.

Можда ови ситни порази буду имали прави ефекат. Као епилиптичару шамар. Можда нас овај шамар врати у стварност и објасни да ако не дајемо све од себе неће бити и победа. Да ако не чувамо леђа сваком саборцу нисмо непобедиви.

Непобедива је она војска која уз себе има свој народ!

Сада можда више него икада треба да докажемо фразу "Луди Срби". Сада када су противници почели офанзиву и када мисле да ће се лако ослободити. Сада треба да станемо раме уз раме и заборавимо све што нас дели и све препреке.

Свакоме коме је до есрпске земље добиће је пуна уста!

Уједињени у нове победе!



Сви заједно као један!