Почетак издајства Липца од Новина

Day 837, 16:20 • Published in Serbia Montenegro • by Toba

Друго пјевање од јуначкијех еСербскијех пјесама преткосовскога циклуса

Полећела врана тица гавран
Преко земље преко еСрбије
У кљун носи књигу виртуелну
Ма то није гавран нити књига
Но је мејл на моје име стига
Од истога Хипер старог Борца
„Ко је Србин браћо племеници
Ко србскога рода СКСовског
Нека паше свијетле нам пуце
Нека јаше виртуелне сате
Нека лети на поље чет-ничко“
Кад то чуше зорни СКСовци
Сваки свога компа прегријаше
И на чет-но поље долећеше
Ту ти бјеху све сами главари
И све добри признати јунаци
А међ њима љута Симеона
Која рјечју ка сабљом сијече
Збори њима соко Хиперборац
„Ботом браћо, и ти Симеона
Тежина је на нас грдна пала
А невоља сада још и већа
Откад Слогу дадосмо Липецу
И његовим бројним СеСашима
Ја једнако све лијепо зборим
А кад лају пашчад од СеСаша
Липецу се подвију под скуте
Сметају им наши коминистри
И сметају наши конгресмени
Јер смо бројем сад ми у мањини
А на ово Липец само мучи
И још ћу ви само ово рећи
Синоћ су нам грдно замутили
Замутили младог нашег Борга
Па је соко напуштио владу
А Борг није херца СеСовскога
Но искрена срца честитога
Самовао сад без преше не би
Зашто оде не шћаше ми рећи“
Кад то чуше млади СКСовци
Лупише се руком по кољену
Муку муче тражећи разлоге
Што се Борго у себе повуче
Ма поскочи Симеона вила
„Браћо мила свјетли СКСовци
Ја ћу поћи нашем добром Боргу
Ријеч сјече ђе пуца не стиже
Пашће Борго на бујне ми груди
И кроз јецај све ће мени рећи“
Оде вила свјетом виртуелним
Оста чета за њом четујући
Кад ти ето соколице наше
Са њом Борго но ка да не шћаше
Вели свима зорна Симеона
„Речи Борго наш честити брате
Речи оно што мени збораше“
Гледа Борго и тамо и вамо
Па леденим гласом проговара
„Аој моја браћо одабрана
Када синоћ ја у чету пођох
Ка и вазда ја пред шатор падох
Баш пред шатор Липец господара
Ту не бјеше од Липеца трага
Нити бјеше Тоба СКСовца
Него бјеху СеСаши властела
И међ њима СеСашице младе
Које мене стално нешто вабе“
Но говори мрки Тоба вуче
„Мучи Борго ка да те не знамо
Но ми образ не да да говорим
Чујах брате што говоре младе
Међу собом СеСашице тајно
Како хвале твоју топузину
Па си грдну завист заметнуо
Међу оним слабим СеСашима“
Али плану младо момче Борго
„Ама Тоба вазда ли си исти
Истина ти та баш крива није
Али топуз нијесам вадио
А камоли даровао младе
Даровао младе СеСашице“
Сад ти плану Стари Хиперборац
„Виђи вако млад соколе Борго
Баталимо сада спрдачину
И ти Тоба јеси сједа глава
Али опет брк ти поиграва
Него Борго кажи јасно сада
Зашто си нам образ оцрнио
И без рјечи владу напуштио“
Тихо јеца младо момче Борго
Сузе рони и вако им збори
„Рекоше ми браћо моја драга
Браћо драга и ти Симеона
Да су неки дукати на столу
Од мрскијех западних здругара
Три хиљаде али није среће
Да је шала да их добит неће
И да нам се Липец огласио
Да се Србљи покренути неће
На сусједну било коју страну
Док је Липца и док је СеСаша
Тад ми крвца у главу утече
Грдне рјечи у брк њима рече
Да не бјеше СеСашица младих
И њиховог гласног кокотања
Богами бих крвавио пуце
Но сам браћо слаб на сваке кучке
И тако ми редом претекоше
И рекоше што нијесам знао
Да је тајна под шатор владарски
Што се збори и што се говори
Не бојим се бана ја ни мода
Но се бојим црнога образа
Па сам зато ја пред вама ћута“
Кад то чуше зорни СКСовци
Уфатише сви по ку-пет пуце
Виче Борго а прихвата Тоба
„Ко је витез, ко је СКСовац
Да ћерамо СеСашке погане
Погане нам образ еСрбије
Жуте голде кријући узеше
Кроасани еСрбе купише“
Кличе Тоба а зубима шкрипи
„Леле мене браћо моја драга
Браћо моја и ти Симеона
Ђе ја сједим међу баљегане
У фотељу од владе министра
Од министра од Косова равног
Ђе не чусмо Арчибалда мудрог
Кад збораше да ће нас издати
Да ће ријеч своју погазити
И да ће нам слогу клеветати
Рече ли нам Арчибалду Рајсе
Да су СеСи старе варалице
Да ће нама само бити мука
Да ће бити наше племе криво
Јер је Липец стара издајица
Издајица стара од Новина“
Но закличе стари Хиперборац
„Мучи Тоба злослутниче грдни
Нијеси ли сам за слогу гласа
А без гласа нема ни кајања
Лако ли је изгубит велнесе
Наше племе није се штеђело
Слога ти је за оба племена
Али више за све Србље драге
Него ћерај компа помамнога
Ако ли си од владе министар
Нађи хитро од Новина Липца
Па га питај што му оде Борго
Што му оде Борго коминистре“
Лети Тоба преко еСрбије
Гутајући очима регије
Лети Тоба на себе не мисли
Ни на своју у влади фотељу
Крваве му очи у погледу
Па се чуди што под собом гледа
И у себи гласно проговара
„Боже мили и ти драги боте
Има’л иђе косовске регије
А Липецу од Новина главо
Ако ли си слогу погазио
Ако ли си на ријеч пљунуо
Ако не даш слогу одржати
И не хоћеш Косово бранити
Грдно ћеш се Тоби замјерити“
Грми Тоба еземља се тресе
Ереп пуца од гласа изнутра
Виђу Тоба крилату кокошку
Како право на образ му лети
Тргну сабљом одсјече јој главу
Па је тури компу у кућиште
Мисли Тоба и збораше себи
„Окле мене сабља виртуелна
Благо мене данас и довјека
А модови кучке изјеличке
Оћете се моди оцрнити
Е ће борба бити непрестана
До истраге ваше али наше
Кано сабља Косово ће синут
Што је било то ће се чињети“
Оде Тоба гласно пјевајући
Компом лети а Липеца тражи
И Липеца нађе од Новина
Оста сабља Тоби за појасом
А Србљима кокошка без главе