Join the new world

Večna Vatra Slobode - 1117. - Nekad i sad, priča jedne nacije

- Uvod: Prošlo je već skoro dve godine od rođenja naše nacije na mapi Novog Sveta i iz ove perspektive moglo bi se napraviti i "mala" retrospektiva našeg postojanja ovde. Komparacija između te prošlosti i sadašnjosti uz analize za sve segmente.



- Granice: San svih vojskovođa, vojnika, ratnika, boraca i malih dečaka jeste da se učini ono što niko pre njega nije, da proširi horizonte i granice svoje države, svog uticaja i svoje slave. Sanjali smo i mi snove velikih vojskovođa, želeli nemoguće ali i ispunili sve neočekivano. Dosegli smo zvezde u komparacijama, dosegli smo barjakom do krajnjeg istoka Azijskog kontinenta i nadomak Australije. Ukršali smo mačeve (puške i tenkove) sa svim izazivačima, ispunili snove i luda maštanja, završili jedan ciklus najjače imperije Novog Sveta.

- Neka😛 Bili smo bojažljivi, mali i ponosni sa samo jednom željom da imamo našu državu i našu slobodu. Borili smo se sa vetrenjačama, iskustvom i snagom protivnika koji su se igrali rata po nešim regija, disali smo kao jedna nacija i slavili kao jedna nacija kada je bilo najteže. Vreme nadljudskih napora i zamarajućih pregovora samo da bi se minimalni progres u obnovi i oslobođenju zemlje. Bili smo zahvalna i ponosna nacija koja se borila samo za interese naših prijatelja i saveznika.

- Sa😛 Sada smo u naših granicama ponovo, nakon perioda imperijalnih i kolonijalnih osvajanja po Novom Svetu. Nacija koja ostavlja strah i bojazan kada se odluči da uradi nešto, nacija sa apsolutnom podrškom i strahopoštovanjem saveznika na jednoj strani i protivnika željnih osvete i naplate dugova za sve poraze na drugoj strani. U svojim smo granica i gramzivo gledamo kako da ponovo posejemo našu čizmu na putu nošenja našeg barjaka do novih granica i slave.

- Više za nas ne postoje konačne granice, nemogući ciljevi i krajnji domeni već samo naćini kako doći do toga. Izgradili smo naciju sposobnu da učini sve ono što poželi i da nametne drugima ono što hoće.

- Negde u tom putu osvajanja i borbi za kolonijalne posede izgubili smo jasan cilj iza koga može i mora da stoji cela nacija. Nalazimo se u procepu trenutnih vojskovođa i lidera bez jasne vizije i ideje. Ponekad vuče nas to ka napred a nekad ka nazad pa opet ne zavisi ni sve od nas jer ni mi sami ne znamo šta želimo.

- Apetiti nacije i ego lidera su narasli koliko i naše granice. Kao što ne postoje granice naših mogućnosti tako više ne postoji norma niti es biraju sredstva kako doći do kratkoročnih ciljeva i uspinjanja pojedinca i grupa na putu do slave. Plaši me pomisao na šta smo sve spremni učiniti da bi napravili i samo jedan korak bliže idućoj slavi.





- Vojska i ekonomija: Ponos i dika svake države, perjanica i uzdanica svake nacije. Izgradili smo najveću i najbolju vojsku i ekonomiju eRepublika a sve je počelo sa par stotina zlatnika i malom grupom entuzijasta koji su se nazivali vojnici. Kako smo se širili i rasli kao država tako nam je i eskponencijalno rasla i vojska i ekonomija. Kada smo dostigli moć i najbolje uslove, počeli smo se boriti za te i još veće uslove kako bi još više i bolje pumpali ekonomiju ali i vojsku. Okusili smo najveće bede i katastrofe ali i najveće rasipanje novcem, od prosjaka do careva ceo put smo prošli.

- Neka😛 Smo se ispomagali hlebovima i poklonima kako bi preživeli dan, grćevito se borili sa svaki zlatnik kako bi samo opstali. Uništavali su nam novopridošle igrače, nismo imali mogućnosti da branimo kurs niti otvaramo dovoljno radnih mesta za sve, jurili po celom Svetu radno mesto da bi koliko toliko zaradili nešto. Bili smo šaka ljudi koja je predstavljala vojsku i hiljade slabašnih građana koji su se borili protiv izgrađenih saveza. Bili smo mali šraf u savezu koji je služio zarad tek koje diverzije.

- Sa😛 Sada smo najjači uz najveće mogućnosti i upiremo prstom na ono što želimo, kreiramo sudbine i granice Novog Sveta. Iz iste one perspektive gde smo mi bili nekad, kao mali šrafovi tako i mi danas određujemo drugima ono što smeju ili ne smeju raditi. Imamo vojsku nad kojom se zemlja trese kada marširamo i enormnu bunar prohteva kako bi održavali tu mašineriju u pokretu. Danas kreikramo sudbine malih država zarad naših interesa, jer nam se može pod izgovorom da mora.

- Imamo najveće oruđe moći i poziciju koja nam dopušta da ispunjavamo sve naše želje i prohteve. Zovemo sebe oslobodiocima, osvajačima, zaštitnicima ili bilo kojim koji nam odgovara. Izgradili smo sebi vrhunac države sa kojima možemo da radimo šta hoćemo.

- Prevaljujući put od hiljadu milja od nastaka do sad, promenili smo mentalitet nacije i stvorili smo sebi atmosferu htenja i veličine. Večito smo rastrzani između snova i realnosti bez jasne granice između tih pojmova. Prestali smo biti timski igrač, sada smo najbolji pojedinci koji sami sebi određuju svoju ulogu na terenu.

- Postali smo pohlepni i željni moći, izgradili smo naciju na snovima o slavi i stalno guramo sami sebe do krajnjih granica na nebrojeno frontova. Izgubili smo kontrolu nad samim sobom i sada lutamo od momenta do momenta kako nam igra i situacija dozvoli. Zaboravili smo pravo znaćenje prijateljstva i interese uz dužnosti doživljavamo kao to, zaboravili smo ko smo bili a lažemo sebe ko smo sad .





- Politika: Najveće ruglo i alat svakodnevice jedne države je i kod nas doživeo sve što se doživeti može. Imali smo slogu, imali smo dve strane (tabora), imalo smo totalno suprotstavljene stavove, imali smo neprijateljske predsednike, strance kandidate i napravili smo sve moguće turbulencije unutar jedne nacije. Nažalost postali smo ništa drugo nego preslikana kopija RL stvarnosti koja nam određuje granice, norme i moral ali koj god izgovor bio postali smo svi kao zajednica ono što ne želimo u RL. Može se reći barem da svi puni iskustva u tome hteli mi to ili ne.

- Neka😛 Postojala je ranije jedna ideja, jedan cilj i najveća želja za time, interes nacije bio je ispred svih drugih razloga, bilo je to doba kada smo disali i živeli kao jedno biće. Samo sloga srbina je spasila a onda kada smo spaseni došlo je do prvih sukoba mišljenja kako dalje pa opet bili smo u dobroj meri svi iza jedne zastave. Nakon toga su se počela pojavljivati nova mišljenja, novi ljudi i nove grupe dok se nismo totalno polarizovali na ove, one, njih i nas. Kratak je put bio od sloge do nesloge Srbije.

- Sa😛 Sada smo apsolutno ruglo i sramota ljudskog roda. Došli smo u tačku totalne masovne histerije oko virtuelnih ideja, grupa i klanova. Na nikad većem vrhuncu moći smo spali na nacije od desetine frakcija i grupa bez ikakve mogućnosti da se stavi interes Srbije iznad SVEGA ličnog. Međuljudski odnosi su spali na razvojnu lestvicu kromanjonaca i da danas administracije igra dopusti da imamo građanski rat u roku od par sati bi se podelili na barem 5 pašaluka i izigravali posrnulo Rimsko carstvo.

- Ipak i pored svega ponekad se nalaze komprosimi između grupa zarad kratkoročnog cilja, ponekad se čak dešava to i na većem nivou. Mišljenja se čuju sa svih strana, kritika, sugestija pa i pohvala između grupa. Ponekad umemo sebi dokazati da možemo više učiniti mada obično je jako kratkog daha ali glas razuma uvek se nađe u moru haosa i to uvek pruža bar neku malu nadu.

- Kako smo duboko podeljeni kao nacija na silne grupe koje se smenjuju na vlasti, možemo uvek ponekad dobro i loše od jednih, pa onda viđamo dobro i loše na drugim poljima od drugih. Viđamo svi da postoji mogućnost da se napravi jedna situacija u kome je sve barem dobro ali nažalost razlike i izgovori pojedinaca grupa uvek čine sitauciju nesavršenom, gde se želja pojednica uvek nameće za promenom i davanja šanse drugoj grupi. Vrzino kolo smenjivanja nesavršenih u nedostatku kompromisa ostavlja varljive rezultate.

- Kada se ljudi na nađu na suprotnim stranama (čega god) uvek dolazi do sukoba u većoj ili manjoj meri, sukobi sami po sebi nikad nisu bili dobri niti korisni po ljude. Nažalost ispoljavanje negativnog je dostiglo svoj vrhunac i ne postoji više niti granica, niti volja da se postavi neka tačka i presek kako bi se napravila normalna sredina. Doživeli smo okruženje punom političara čija retorika nadmašuje lična dela što nas dovodi uvek do samo većih i većih retorika. Stanje generalno krajnje žalosno.





- Zajednica i imidž: Naš najveći dragulj i naše najlepše ostvaranje je zajednica koju smo stvorili u proteklom periodu. Većina nas je dobila nove drugove pa čak i prijatelje, imamo nove povode za provode i druženja. Ovo ne tako malo bogastvo u današnjem svetu je povezalo mnoge ljude koji su generacijski, statusno, verski ili politički totalno različiti. Naš imidž zajednice na kojoj gradimo sliku o Srbiji su nam nebrojeno puta doveli nove i radoznale ljude u ovo okruženje. Kako u RL svetu naše Srbije, tako i u ovom virtuelnom svetu među strancima, stvorili smo jednu veoma pozitivnu sliku o našoj naciji i druženju među mana. Dokazali smo nebrojeno puta da možemo da činimo nemoguće i neshvatljivo, da pravimo fešte, okupljanja i zezanja na kome na ceo svet može pozavideti. Tačno je kada se kaže da ovo za nas nije samo igra jer unosimo emocije, osećanja i srce u ono što činimo ovde, svakako ne zbog igre same već zbog naših drugova i prijatelja.

- Neka😛 Ranije smo bili mala zajednica, nesigurna, bojažljiva ali prevashodno veoma bliska. Kada su počela prva okupljanja do tada nepozatih ljudi, počinjala su se stvarati i nova, veća prijateljstva i drugarstva. Iz manjih susreta sa par ljudi, prerastalo je u sve veća i veća dok nismo napravili i prvo masno zezanje na Fruškoj Gori, od tada promenilo se sve.

- Sa😛 TU gde jesmo danas, ne postavljamo više pitanja zašto, kako, gde i zbog čega da se okupljamo već isključivo kada ćemo idući put. Relativno skoro smo se okupili na Avali u neverovatnom broju sa skoro 100 ljudi, mala okupljanja su redovna svuda po celoj Srbiji i kao ljudi smo od nečeg totalno trivijalnog uspeli zaista napraviti nešto posebno i dragoceno. Čak štaviše imidž koji smo stvorili time, naše lično okruženje je već do te mere prihvatilo postojanje te činjenice da svi naši prijatelji van igre doživljaju tu pojavu kao normalnu, doduše i dalje njima nerazumnu ali ne moramo se kriti od toga, što je najbitnije.

- Kroz igru dobili smo nove drugove i prijatelje, poznanstva neka koja će trajati do kraja života, neka kratkoročno ali upotpunili smo i oplemenili živote naše sa novim ljudi. Svako od nas je doživeo nešto što će pamtiti celog života i najveći uspeh kao nacija Srbija smo postigli upravo na stvaranju te zajednice, imamo na šta biti ponosni.

- Sto ljudi, sto ćudi. Misao koja može u dobroj meri okarakterisati različitost ljudi naravno dolazi i ovde do izražaja. Kada se ljudi upoznaju, dolazi do zbližavanja grupacija ali i predrasuda koja nas inače razdvajaju u životu. Potežu se pitanja kao što je škola, vera, političko opredeljenje, navijačko ili polna pripadnost. Ljudski je nažalost da se delimo i sudimo o drugima po razlici, to naravno dovodi i pozitivnih ali i negativnih stvari, jbg to je neminovnost ljudskog bića.

- Razlike koje nas dele su ponekad i prevelike, posledice i tragovi takvih sukoba među sučeljenim stranama dolaze nekad do prevelikog izražaja. Činjenica je da se sukobi žire poput kuge na svim mogućim lokacijama iako ne postoji realan razlog za to što posmatrače ali i učesnike u tome ne ostavlja srećnim nikad. Ljudska razlika i predrasude zaista umeju enormno loše utiču na sredinu, makar ona bila i virtualna.





- Kuda ide Srbija sutra?: Kuda nas vodi put od novih hiljadu milja koji počinje korakom u svakom novom danu, zavisi od svakog pojedinca ove zajednice. Ti odlučuješ i imaš odgovornost kako će biti novo sutra za ovu zemlju, na tebi je izbor kako ćeš krenuti i postupiti.



- P.S.: Znam da je glupo tražiti podršku ali voleo bih ipak nekad da mi pomognete u promociji mojih novina i članaka ako vas se sviđaju. Jako puno vremena ulažem u to zbog vas čitalaca i pokušajte mi pomoći nekad da dopre i do ostalih građana. Hvala unapred svima koji se odazovu ovom pozivu.

Iskreno Vaš