Join the new world

Večna Vatra Slobode - 1041. - Liaoning, priča jednog predsednika



- Uvod: Poštovani građani eSrbije, gledajući razne članke i generale koji su osvanuli posle bitke u Liaoningu, osećam dužnost kao jedini čovek koji je imao najviše informacija i odluka ali i kontakata tokom bitke da vas upoznam sa tim činjenicama šta se zaista dešavalo. Tekst je jako dugačak i bez slika, verovatno i sa dosta grešaka jer sam u jednom dahu napisao sve ovo (verovatno i dosta toga izostavio), tako da imajte na umu ovo pre nego što krenete čitati.



- Jutro: Nakon dežuranja prošle noći do skoro 4 i nešto, otišao sam da odspavam samo da bih bio probudjen u 8 sati kako bih swapovo teritorije sa Tajlandom i obezbedio novu bazu za Srbiju blizu naših novih high regija. Te regije koje smo preuzeli od Tajlanda trebale su biti preuzete u 8:40 kako bi se obezbedilo njima (Tajlandu) veća šansa u kongresu (zbog TO) a kako bi mi dobili 2 nove regije pre izbora za kongres (svih 5 stranaka iz top5 su bili obavešteni o tome). Naravno da ne bude sve kako treba, pobrinuo se pomalo Tajlandski predsednik koji je kasnio za klikanjem retreat dugmeta, epilog jedna regija predata na vreme, druga prekasno da se bilo ko kandiduje tamo. Celodnevni maraton počeo je ovim potezom.

* Nakon odrađivanja Tajlanda i swapa krenulo se pravljenjem plana oko Liaoninga (u daljem tekstu LK), pošto je Lukaz bio online već, rešeno je da se krene što pre u prodor kako bi uzeli nazad bolnice jer u to vreme nije bilo previše neprijatelja. Za to vreme obezbedjuju se sredstva za MUP Srbije i Vallettu koja će imati za zadatak da dele hlebove i oružje za narod. Kako je ljudi na kanalu #ves bilo sve više (bilo je oko 200 ljudi i lagano se punilo) rešeno je da napad krene u 11:00. Pola sate pre početka napada izdata je komanda da se svi postave u deploy zonu (dva polja od bolnice) kako bi videli koliko nas zaista ima. Skupljali smo se i došli do cifre od nekih 250-300 ljudi na tom polju i nešto malo posle 11 sati izdata je naredba da se napadne bolnica koja je tad imala oko 150 ljudi, što je u prevodu značilo da imamo duplo više ljudi i snage da preuzmemo to. Nažalost naredu je poslušalo tek nešto preko polovine ljudi koji su nalazili na mapi i počeo je masakr naših ljudi. U svakom sledećem turnu malo se povečao broj ljudi koji je poslušao naredbu i bilo nas je oko 200 duša koji smo lupali o zid dok je 100 ljudi samo gledalo iz pozadine i posmatralo kako ginemo uzaludno. U par navrata ostalo je 2-5 neprijatelja na teritoriji bolnice i da su svi poslušali to naređenje tad, već smo mogli ujutru imati bolnicu u našim rukama ali nažalost prvi pokušaj napada je završio katastrofom.



- Popodne i dan: Nakon početne katastrofe, objavljeni su članci MUP-a Srbije i Vallete u kojima se delio hleb i oružje za narod, taj posao su obavljali slosto za MUP i demokrata za Vallettu, na chatu je otvoren kanal #hlebzavojsku gde su Lukaz, Hoodlum36 i članovi ministarstva odbrane delili hleb takođe. Dogovoreno je da će idući napad krenuti oko 18 časova kako bi se skupilo dovoljno ljudi to tad, podelili oružje ljudima i izlečili sve građane do tad ali i obavestili saveznici da krenemo odlučnije u napad. Nažalo osim toga što smo pripremali taj napad za nas greška je bila učinjena jer su svi javno pozivali tačno vreme preko shoutova ali i na kanalu #ves što je svakako dalo dovoljno vremena špijunima da proslede te informacije vrhu EDEN-a i da se pripreme za to. Kako se lagano bližilo 18 časova, narod je postajao sve nervozniji i negativniji ali se broj građana na kanalu #ves povećavao iz minuta u minut. Negativni komentari i pljuvanje po Lukazu i meni su rasli iz minuta u minut, psovke i teške reči su padale i nervoza je bila sve veća, došao je trenutak i svi su bili spremni za spremni kako su se stvari činile. Pre samog napada Lukaz je izdao komandu da se svi aktivni na kanalu #ves-a prebace na #aktivniLion kako bi se utvrdilo tačno stanje sa koliko ljudi raspolažemo u tom trenuktu a samim tim i da vidimo koju taktiku da primenimo. 500 ljudi na kanalu vesa i oko 600 - 700 online u Srbiji dali su nam mogućnost da sirovom snagom i brojnošču opet pokušamo preuzeti bolnicu koju su čuvali tek nešto oko 200 Eden vojnika. Krenula je komanda na juriš ka bolnici, ovaj put se odazvalo oko polovine pristunih (oko 250) ljudi prvenstveno Srba (ali bilo je i saveznika u manjem broju) dok je polovina građana i dalje samo verno gledala iz pozadine i odbila da sluša naređenja. Ponovila se situacija od ujutru i doživeli smo novi masakr usled neposlušnosti i nedostatka hrabrosti ljudi u tom trenutku, opet se desila situacija da je par protivnika ostajalo bolnici (usled buga kao i prvi put) i opet je samo još 50-ak ljudi falilo kako bi preuzeli bolnicu od Kineza ali doživeli smo novi masakr naših građana. Naravno ne treba ni zaboraviti pomenuti soliranje nekih jedinica koji su na severu pokušavali proboj i bili momentalno masakrirani pod naletima bustera Kineza.

* Nakon naredbe o povlačenju, ljudi koji su se dobrovoljno javili da pomognu u lečenje i naoružavanju naroda su prionuli na posao i pono počeli da dele narodu, među tim ljudi su bili Lukaz i Hoodlum36 (koji su deleli hleb na čatu), demokrata (Valletta), slosto (MUP Srbije) i nemanja I ser (Ministarstvo Zdravlja) kojima ovaj put od srca čestitam na tolikom požrtvovanju i utrošenim satima na deljenje (ukoliko sam nekoga zaboravio izvinjavam se). Za to vreme vršen je pritisak na strance od strane mene, desert hamstera, cluelessa, Lukaza i Hoodlum36 (da radili su simultano više poslova non stop) kako se ne bi desila situacija opet da nas ispale i dogovoreno je da svi zajedno krenemo u poslednji juriš za preokret bitke u 21h. Meni su za to vreme stizale psovke, uvrede i patetisanje naroda kako je sve gotovo, kako smo prodali LK i šta već ne, gomila igrača je iskoristila priliku kako bi osuli paljbu i najgore vrste negativnosti i prostakluka po Lukazu i meni što je bilo veoma ružno i nepotrebno u tim momentima ali svako bira svoj način kako će da doprinese cilju. Svakako treba napomenuti i nebrojeno otvorenih prozora (i poruka u igri) ljudi sa najrazličitijim savetima i taktikama kako da pokorimo Svet. Situacija je buktila, nervoza je rasla i sve je delovalo tada haotično.

* Oko 19 časova se tada javio Ernesto Che Guevera (francuz iz Finiksa) koji me je pitao da li moguće postaviti hitan zakon o postavlju bolnica, nakon moje provere toga i utvrdjivanja da je moguće to, poslao sam mu i screenshot postavljanja zakona kako bi pitao administratora igre da li je taj zakon moguć. Dobili smo odgovor od tog administratora da nema pojma da li će moći to i niko tada zasigurno nije znao da li je to moguće izvesti (iako su Kinezi to učini dva puta pre toga), ostala je velika nepoznanica za to bez znanja da li će to uspeti na kraju. Za to vreme Vlada i ministarstvo odbrane su bili obašteni o toj mogućnosti imali su za zadatak da naprave plan u skladu sa tim ali i da naprave plan ukoliko to ne pođe za rukom. Ja sam tad krenuo u lov na kongresmene i dobili su svi zadatak da se pojave u 21 h kako bi bili spremni u minut njih 20, plus ja da izglasamo taj zakon kada se postavi (ako se postavi). Svi Kongresmeni su dobili poruke preko igre i svi koji su bili na čatu su obavešteni o tome i čekao se 21 čas i momenat juriša.



- Veče i momenat sudbine: Kako su tekli poslednji minuti pred 21 čas i momenta juriša kompletne Srbije i njenih saveznika atmosfera je bila sve napetija. Kongresmeni su čekali svoju priliku da doprinesu ovoj bitci, narod je nestrpljivo i sa nevericom čekao ovaj momenat, saveznici su bili pripremljeni i samo se još čekala komanda juriš. U poslednjem dogovoru sa Lukazom pitao sam ga koji je plan bio 21 čas, dobio sam odgovor da ćemo pokušati opet da probijamo bolnicu na šta sam reagovano negativno i rekao mu da to ne dolazi u obzir već da trebamo iči okolo (kao što je Mađarski predsednik predložio) ali u svakom slučaju je dogovoreno od strane Ministartsva Odbrane da idemo na sve ili ništa taktikom uletanja na polje neposredno pored bolnica i da se na to mesto postavi hitna bolnica, išlo se na sve ili ništa bukvalno. Kongresmenima je dat znak da budu spremni, saveznici su čekali i komanda juriš je bila spremna. Postavio sam zakon na izglasavanje, kongresmeni su počeli glasati i komanda na kanalu #ves (gde je u tom trenutku bilo preko 500 ljudi!!) je bila juriš ka tom polju. Desila se situacija kao i dva prethodna puta, pola ljudi je poslušalo komandu i krenuo je masakr 250 naših ljudi i stranaca na tom polju dok se čekalo izglasavanje zakona, druga polovina ljudi na kanalu i isto toliko online ljudi u Srbiji je samo gledalo kako tih 250 ljudi gine i umire kako bi zadržali to polje dok se ne izglasa zakon o hitnom postavljanju bolnice. Da sve bude napetije nije bilo dovoljno kongresmena i čekalo se 2 glasa dok su prolazili krugovi i naši ljudi hrabro ginuli kako bi sačuvali to polje.

* Nakon nekih 15 minuta od početka glasanja za zakon i ko zna koliko pobijenih ljudi na tom polju konačno je i poslednji potrebni glas stigao, bolnica se postavila i momenat preokreta je počeo. Tada u tom trenutku pored onih 250 hrabrih ljudi se stvorilo još oko 300 Srba i saveznika i po prvi put na jednom mestu bilo je skoro 600 ljudi, tada je bilo postalo jasno da nadu ne treba otpisati. Protivnici su potcenili našu brojnost i snagu i pokušali su u direktnom okršaju s nama da nas oteraju s te bolnice ali su nedugo posle toga (nakon nekih 45 minuta borbe) bili poraženi i dotučeni, problem je nastajao jer se i naša bolnica trošila i uskoro smo i mi mogli ostati bez bolnica. Tada sam na moju radoznalost otišao da proverim da li je moguće postaviti još jednu hitnu bolnicu i na moje sveopšte oduševljenje saznao sam je moguće, Vlada i Ministarstvo Odbrane su dobili tu informaciju i otišli su dogovorati gde se treba postaviti to. Kongres je obavešten o novom zakonu da se sprema novo izglasavanje bolnice i čim se Ministarstvo Odbrane dogovorilo oko lokacije bolnice (pored glavnog grada) pokrenuo sam novi zakon (plaćano je iz Narodne Banke Srbije a bolnice su već bile te kupljenje). Kako je počelo glasanje, prosleđena je komanda narodu da se hitno krene ka tom polju kako bi obezbedili tu lokaciju, nažalost od 600 prisutnih boraca opet je samo 150 ljudi otišlo da brani to polje i novi masakr je počeo na toj lokaciji a najgore od svega je bilo što opet nije bilo dovoljno kongresmena i otišlo se opet u čekanje. 150 hrabrih je ginilo i branilo to polje dok se ostatak (oko 450 ljudi) napucavao sa kinezima kod bolnica koje su oni držali, izglasavanje zakona je kasnilo jer nije bilo dovoljno kongresmena i ljudi su ginuli opet jer je situacija postajala sve kritična (bolnica je bila na izmaku naša). Tada u poslednjem kritičnom momentu stiže i neki zaostali kongresmen i bolnica se postavlja kada je sve već delovalo gotovo, tada Kinezi prosto bivaju razbijeni i dezorijentisani jer nisu očekivali ova dešavanja i počinje im pucati odbrana dok se našoj strani sve više i više ljudi uključuje u borbu. Nakon toga Kinezi i EDEN su padali kao pokošeni dok se tada naša vojska počela probijati po severu i jugu (iz 10-og pokušaja su i uspeli). Počela je postavka nove bolnice oko glavnog grada koju su nam podarili Francuzi (samo smo platili licencu) dok se mapa sve više bojila u boju Srpske odbrane, ulazili smo u ponoć i novi dan, dok smo se utvrđivali na pozicijama oko glavnog grada i bolnicama koje sve sada sve zauzeli. Konačno olakšanje i radost su bili među ljudima Srbije, optimizam je konačno počeo da raste da ćemo ovu bitku dobiti zaista.



- Noć horora: Kako je bilo sve utvrđeno i osvojeno, malo smo svi opustili i skupljali smo snagu za poslednji udar Kineza koji se očekivao oko 3 - 4 ujutru. Za to vreme Ministarstvo Odbrane, Valletta i MUP Srbije su delili ponovo oružje i hlebove za građanje i tih nekoliko ljudi koje sam još ranije pomenuo, podelili su za taj hiljade i hiljade donacija i tim ljudima zaista svaka čast na izdvojenom vremenu (slosto je čak imao i upalu pluća dok je delio stotine donacije svim građanima eSrbije preko MUP-a). Za to vreme ja aktivno razgovarao sa kongresom i te ljude zadržao što duže tu kako bi mogli da postavljamo celu noć bolnice i odbrambene sisteme (što je bilo jako kritično pošto ni u jednom trenutku nije bilo dovoljno kongresmena), pričao sa saveznicima, pričao sa Vladom i odgovarao na stotine poruke su mi stizale od građanja, saveti ponovo za osvajanje Sveta, molbe da im dajem pare, golde, kukanja, jadikovanja, pohvale, pitanja i ne znam ni ja šta više me ljudi to veče nisu zapitkivali. Meni je realno trebao odmor jer sam ceo dan od ujutru bio budan, borio sam se skoro ceo dan (krajnji skor mi je bio: 4.157,45 štete, 44 ubistva i 54 smrti), ceo dan sam bio za kompjuterom i pričao i dogovarao sve, uz to sam i sam predvodio bitku na kanalu #ves dobar deo večeri uz motivacione govore kako bih ohrabrio građane Srbije i uzdigao im moral (o tome mogu posvedočiti svi prisutni ljudi na kanalu) ali odmora meni nije bilo.

* Mnogi ljudi u tim trenucima bili su već na izmaku snaga, mnogi su već odlazili na spavanje (neki su navijali satove na 3 i 4 sata kako bi se vratili), ja sam nakon gomile dogovoranja sa svim živim i razgovora sa građanima isto otišao da odmorim sat vremena u intervalu od pola 2 do pola 3. Tada je krenulo opipavanje snaga na bojnom polju dok su Kinezi delili šakom i kapom po 15 golda svakom vojniku koji je bio na mapi (nekima i više puta samo u toku tih poslednjih par sati) i počela je priprema za poslednji pokušaj probaja Kineza i snage EDEN-a. Kako se bližilo 4 sata, Kinezi i kompanija su bili nadomak naših položaja i krenulu su pokušaje probijanja sa svih strana, ofanziva nije jenjavala ni jednog trenutka i u tim trenucima bilo je oko 300 vojnika EDEN-a naoružanih gomilom zlata koji su busterima kidali po pospanim vojnicima Srbije i Finiksa. U toku noći na jedvite jade smo uspeli izglasati bolnice i defence sisteme (postavili smo 5 bolnica i 2 DS sve plaćeno preko NBS i Ministarstva Ekonomije), tako da smo obezbedili sebi neprobojnu tvrđavu koju ni hiljade zlata i najjače jedinice EDEN-a. Kako je vreme odmicalo postalo je očigledno da je pat pozicija na vidiku, ušli smo u produžetke i situacija se nije menjala još dugo vremena. Pospan narod je na izmaku snaga držao sve pozicije uz pomoć saveznika, naoružani inatom, ponosom i tvrdoglavću da ne damo naše parče zemlje. Napadi EDEN-a nisu jenjavali i konstatno su nas stiskali od 3 do skoro 7 sati ali nismo se predavali ni u jednom trenutku.

* Oko 6 časova izjutro javlja mi se građanin Indonezije i pita nas da li smo zainteresovani da nam posude 1000 golda, bez ikakvih uslova i rokova. U dogovoru sa kompletnom Vladom složili smo se oko toga i tad je stigla donacija na NBS koja je prosleđena odmah Ministarstvu Odbrane koja je imala zadatak da podeli SVE te golde naših igračima kako bi imali za kontranapad, taj posao je preuzeo na sebe desert hamster da deli pare (ako ikad saznam koliko si golda ukrao ubiću i tebe i Lukaza koji ti je dao mogućnost da to radiš). Nakon sat vremena deljenja toga i čekanja povoljnog trenutka da se krene u napad, narod je bio sve uspavaniji i na izmaku snaga. Nick CHLO na chatu je celu noć držao moral našem narodu, pomalo mene kopirao, pomalo se glupirao ali je svima bio ponos u tom trenutku i ovim putem mu javno kažem hvala na tome. Oko 7 sati rešeno je u dogovoru sa strancima da krenemo u konačni juriš na sve ili ništa, ja ponovo uz pomoć lukaza, hoodluma i još nekoliko ljudi koji imaju snage da pišu nešto svim silama guramo naše junake koji su izdražali budni celu noć. Kako je vreme odmicalo uzimali smo polje po polje i svakim potezom bili sve bliži pobedi iako se Kinezi nisu predavali, uz silne donacija golda ipak smo napredovali. Posle nekih 45 minuta juriša konačno smo ugledali svi obaveštenje o pobedi. Počinje sveopšte slavlje na kanalu i cela komirana, na izmaku snaga Srbija slavi u delirijumu, ja sam lično sa nevericom i suzom u oku propratio to, bilo je sve gotovo. Cela Srbija je pobela, Finiks je pobedio i epska bitka je dobijena u 8 sati ujutru. Posle 25 neprespavanih sati konačno sam doživeo olakšanje i radost kakvu nisam skoro osetio, najveća bitka i ponos Srbije bio je tu, ponovo smo napravili najveću štetu u igri i u novom modulu, dokazali smo još jednom da smo nacija broj 1 u Svetu.



- Dan posle bitke: Nažalost razočaranje me je stiglo već sutra kada sam video kako počinju političko prepucavanje, umanjivanje zasluga Ministartva Odbrane, Vlade pa i mene koji smo ceo ovaj haos ispratili i organizovali koliko je god moguće. Gomile generala se pojavilo posle bitke i iskazivali su neke svoje ideje, naravno malo ko je zaista odao priznanje onome ko ga je to zaista i zaslužio ali to je životna realnost i zavist koja će uvek postojati u nedostastu objektivnosti ali bez obzira na to, ja sam sam doživeo sve to kao predsednik eSrbije i znam koliko je svačija zasluga za Liaoning a ko god želi neka pljuje i omalovažava ovaj uspeh, istinu koju ja znam neće zamreti iako ovim kilometarskim člankom nisam uspeo ni dočarati sve, ipak je potrebno da ovaj tekst bude objavljen kako bi svi videli bar deo sada već jedne od največih bitaka eRepublika.



HVALA SVIM GRAĐANIMA eSRBIJE KOJI SU BILI CEO DAN SA NAMA. HVALA SVIMA KOJI SU ODVOJILI SVOJE VREME OD SPAVANJA, ODMORA I PROVODA KAKO BI ODBRANILI NAŠU TVRĐAVU LIAONING. HVALA SVIM SAVEZNICIMA KOJI SU DOŠLI DA NAM POMOGNU. HVALA KOMPLETNOJ VLADI NA POŽRTVOVANJU I HVALA CELOJ VOJSCI NA UČEŠĆU. HVALA TI SRBIJO NA ISKAZANOJ HRABROSTI, VELIČINOM SRCA I INATOM KOJIM SMO POBEDILI PO KO ZNA KOJI PUT NEPRIJATELJA KADA JE NAJBITNIJE.

HVALA TI SRBIJO NA OVOM DANU I OVOJ POBEDI. ŽIVELA SRBIJA!!

- P.S.: Članak je izdat sa mojih ličnih novina jer ne želim spamovati sa predsedničkim orgom i pisati lične doživaljaje tamo. Predsednički org če sutra u toku dana objaviti jedan veoma važan članak o hakovanju tako da imajte i to na umu.
Iskreno Vaš