Ratne aktuelnosti, pozicija Srbije, planovi, srpsko-hrvatski rat...

Day 1,216, 07:40 • Published in Serbia Serbia • by Lunatic2903

Moram da priznam da mi puno znači što sam se prošlim člankom vratio u prvu stranu međunarodnih top vesti nakon skoro 30 dana nepisanja, pa je red da ovaj broj započnem jednim velikim hvala svima koji su mi u tome pomogli. Nekako sa smanjenjem aktivnosti u igri nestali su i ozbiljniji članci u The Justice-u, ali me je prilično šokirala činjenica da sam poslednji ozbiljniji članak o vojnim dešavanjima izdao pre čak 9 meseci! Jutrošnji pogled na mapu Novog Sveta dao mi je više nego dobar razlog da se vratim starom stilu...



Prvo pitanje koje mi se javilo kada mi se učitala ova svemirska mapa bilo je: Da li je moguće da smo se toliko ograničili na Balkan da dalje od svojih granica ne vidimo? Pošto sam brzo shvatio da je odgovor potvrdan, drugo pitanje bilo je: Kada smo postali tako samoživi i sami sebi dovoljni?

Zaista ne mogu da se otmem utisku da je Srbija postala igrač za sebe, kao što su i njeni igrači postali okrenuti ličnim ciljevima. Pošto smo našli neiscrpan izvor zabave u ratu Srbije-Hrvatska (ova stilska figura se zove ironija), nekako smo zažmurili pred drugim svetskim ratištima i potrebama svojih saveznika. Koliko vas je uopšte u top international vestima juče ili prekjuče videlo članak u kom Makedonci izražavaju nezadovoljstvo trenutnim savezom? Bez ikakve želje da zalazimo u njihove motive, samo me zanima primamo li uopšte informacije sa strane? Pošto sam obećao da će domet ovog članka biti malo veći, neću mnogo dužiti o neposrednom komšiluku i našoj nebrizi za svoje najbliže saveznike. To nek bude briga za MSP.



Par stotina kilometara dalje Rumunija i Turska vode bitku u crnomorskom primorju Turske. Prema mom viđenju stvari, samo rumunsko prisustvo u Turskoj je veliki fail našeg saveza. Rumuniji, kao najstarijoj državi koja raspolaže enormnim potencijalom u zlatu i kompanijama višeg kvaliteta, nikako nije smelo biti dopušteno da dođe na korak od Arabijskog poluostrva. Sa Egiptom u rukama hrvatske grupe igrača prolaz Rumunije do sigurne i bogate unutrašnjosti Arabijske pustinje bio je samo pitanje vremena.





Srećom po naš savez, zaokupljen uglavnom suludim borbama po hrvatskom primorju (i izradom najružnijeg logoa u istoriji igre), uvedeno je pravilo koje obezbeđuje bonus na industriju tek ako su regije u vlasništvu jedne države neposredno fizički spojene. Kažem srećom ne samo zato što će Rumuni ostati bez tog bonusa čak i u slučaju da naprave korak dalje na azijskom kontinentu, već zbog drugih pitanja koja se nas daleko neposrednije tiču.

Prvo, to mi uliva nadu da će se Srbija okrenuti realnim ciljevima i da će umesto ka Teksasu okrenuti glavu ka daleko bližim metama. Drugo, nadam se da će takav razvoj događaja motivisati i srpske i hrvatske političare da stave prst na čelo i pokušaju da pronađu neki model po kome bi se potpisalo primirje. Bez ovog drugog nema ni prvog, a u kavezu u koji jedni druge uvlačimo ma gde krenuli nema dovoljno bogatstava da se nahrane potencijali ni jednih ni drugih - prerasli smo ga. Iako je glupost i besmislenost tog rata vidljiva i kroz zatvorene kapke, gašenje se iz nepoznatih razloga dalje odlaže. Jako bih voleo da mi neko predoči zašto?



Da nije bilo Makedonaca, koji u ovom trenutku igraju možda najvažniju i najrazumniju ulogu u našem savezu, situacija bi bila dodatno pogoršana okupacijom Crne Gore. Zahvaljujući njihovom angažmanu i dobroj diplomatiji, ta pretnja ne da je samo otklonjena, već je iskorišćena i mogućnost da se postignu diplomatski dogovori sa vlašću CG. U ovom trenutku Makedoniji su na raspolaganju i regije Crne Gore.





Negde totalno van našeg dometa (da li?) danas je nastavljen rat Irana i Bugarske, države koja je potpuno nadmašila svoj potencijal i koja danas ima posede na severu Indije i u Pakistanu, opet zahvaljujući ignorantom stavu srpske vlasti (ne samo trenutne, već i prošlih). Onako na prvi pogled, Bugarska mi se čini kao realna meta i realan pravac kretanja u slučaju da se potpiše primirje sa Hrvatskom. Ne samo da im dugujemo zahvalnicu za decembar i sabotažu makedonskog ulaska u tadašnji Phoenix, već je i krajnje vreme da se vrate na nivo koji je odgovarajuć njihovoj snazi. Interesantno, severni deo Bugarske daje dobar bonus na proizvodnju hrane (žito, stoka), a otvara i prolaz ka nekim interesantnim turističkim destinacijama.





Poslednje što mi je privuklo pažnju je nedavno otpočeta ping-pong partija SAD i Indonezije, koja mi posebno golica maštu. Sa američkim prisustvom na Pirinejskom poluostrvu, poljskim prisustvom u Meksiku i srpskim bazama u Velikoj Britaniji, karte su toliko izmešane da mi taj deo mape miriše na barut.

Iako Srbija realno gledano više nema direktnog interesa na severnoameričkom kontinentu, Amerikancima sigurno ne prija tolika izloženost zemljama ONE (NWO). Sa preko 50 direktno vezanih regija u svom posedu, Amerika je već duže vreme trn u oku mnogih, a trenutni sukobi oko Havaja samo su varnica u poređenju sa plamenom koji bi to bure baruta moglo da proizvede. Biće posebno zanimljivo ispratiti kraj tekućih predsedničkih mandata, jer su osim balkanskog četvorougla ostale velike države imale pregršt vremena za pravljenje ratnih zaliha.





Mnogi će sad biti blago zaprepašćeni mojim stavom iz gornjeg pasusa da Srbija u Americi više nema direktnog interesa, ali je zaista krajnje vreme da se okrenemo ostvarivim ciljevima. Zatucanost Teksasom me mnogo podseća na davnu zatucanost Centralnom Grčkom, tada bogatu gvožđem. Tada smo zatucanost razbili prolaskom do Liaoninga, ovaj put bismo mogli i nekom jeftinijom ekskurzijom. Bitno je da se ne ostane na ideji i potpaljivanju masa.



Za kraj obično valja rezimirati, što meni neće biti posebno zahtevno jer se jedan motiv provukao kroz svako moje viđenje budućnosti eSrbije - prestanak rata sa eHrvatskom.
Šta će biti ostaje da se vidi, ali pre gledanja bilo čega valjalo bi otvoriti oči. I um.

Pozdrav,
Lunatic2903