Prosula se vrela mast po mom golom telu!

Day 2,208, 06:22 • Published in Serbia Serbia • by ZIaPavlakAsMrti

Moj lideršip je neprevaziđen, vodiću putiće preko mostića i veverice na drvo. Moj intelekt je neprevaziđen nateraće labuda da peva svrakinu pesmu i da šalje pisma dabrovima. Moje basne žubore potocima reka gde se ulivaju u noćne more mojih neprijatelja. Te more more i ono tamo more na kom plovi lađa kapetana Gliše, Sunce mu čelo prži dok ga guraju u kolicima jer noge on nema obe, izjela ih ajkula. Gavran crni sa jarbola prati robove lenje kako glancaju čizme kapetana Gliše.

Čamdžija je već pripremio sendvič da se gosti, parče hleba otkida da nahrani ribice, svoje neme prijatelje. Nada se obnaženim sirenama da ga odvedu u dubine poroka. Voda je poprimila metalik zelenu boju, prelivaju se zraci sunca dok ih on gleda kroz svoju šaku. Kosti su mu omekšale i poprimile neki purpurnu boju. Ovog trenutka na umu su mu samo njene krvave usne. Njeno meso i njena kosa, na dnu okeana. Zeli da ga ona zagrli. Ovaj posledji put.

Istuširala se, koža joj je mlečno bela, ona je sama lakša od pera. Čeka svog junaka, da je odnese u ognjene livade, čeka ga da joj pomrači Mesec i raznese Sunce. Miluje svoje telo, zna da je otrovna za svakoga osim za njega. Sa plafona pada slana kapljica, pada na njenu butinu i klizi ka gore. ide ka pupku gde će se zadržati samo na trenutak. Konačni cilj su njene napupele bradavice. Gravitacija to ne dozvoljava, kapljica nije stigla dugo da uživa. Sada već ide ka ramenima, vratu...
Zadržaće se u ušima da tamo uživa.

Dok je nemirno lupkao prstima po stolu Borivoje, mrki rudar iz Zelene pustare, u glavi je premotavao film. Obraz mu je još brideo od onog šamara. Ipak više ga je bolelo to što je taj šamar bio zaslužen. Više ga je bolelo što je taj šamar dobio od one osobe koja ga mrzi. Osećao se jadno što ne može da uzvrati, svojim rukama je mogao planine da preoblikuje a opet ovde je bio nemoćan. Grizao je poslednje parče kifle pre fajronta.