Join the new world

Inspirisan tišinom, pustolovina Đenerala M.L.

DEO I – „Predatori“


Treba dobro proučiti neprijatelja, tako su ih valjda učili. Dobro poznat zvuk kočnice i jutarnji miris gume, adrenalin skače. Vrata se polako otvaraju, krv vri. Pogledi starijih jedinki prosto ujedaju, napetost raste, raste nenormalno. Konačno! (drhtavo) začu se iz mase. Vrata su se otvorila i lov je mogao da počne.
Pomislih nema veze još sam mlad, mogu da konzumiram i otpad, neka se prvo posluže stariji članovi čopora. Pokušavam da se sklonim u stranu ali ne oni su žedni, žedni mlade krvi. Prosto bivam ubačen, mimo svoje volje, u lanac ishrane. U ovoj borbi za opstanak sva sredstva su dozvoljena. Zahvaljujući svojoj mladosti i gipkosti izbegavam, preskačem prepreke. U jednom trenutku osetih bol, oštru bol u predelu stomaka pomislih tu je kraj, zastao sam za tren i shvatio da je previše loše čak i za pakao, samo je podmuklo rekao izvini i sklonio svoj lakat sa mog tela. Ugledao sam kavez i brzo utrčao u njega. Osvrnuo sam se oko sebe i shvatio da je za sada gotovo, moglo se videti kako se nabrekle vene na njihovim celima polako povlače, kako glade svoja raščerupana krzna i malu grupu predatora koji se zadovoljno osmehuju dok sede na svom plenu.
Udaljini ugledao sam crveno svetlo, trola se polako zaustavila, zavladala je tišina sa tihim zujanjem elektromotora koji je delovao tako umirujuće da zastrašuje. Sekunda je trajala kao čitava večnost, kada sam pomislim da se nikad neće završiti začula se melodija telefonskog zvona, u treptaju oka svi predatori su ga fiksirali pogledom. Zahvalio sam se što nisam na njegovom mestu.

„Ovo nema veze sa događajima iz GSP Beograd sve je plod autorove bolesne mašte“