Naslov jos uvek u razradi

Day 3,450, 12:30 • Published in Serbia Serbia • by Ja nisam Keyser Soze

Za neki dan trebam da joj upoznam roditelje, da ih sarmiram, da se pokazem u najboljem svetlu. Obrijem, osisam, skratim dlake iz nosa. Volim je, voli i ona mene. Dve godne zajedno a pet kako se znamo, sada ih tek upoznajem, trebaju da vide sta im je cerka odabrala. U principu do sada sam u vezama izdrzavao do 2-3 meseca max i cim bih namirisao da bivam sputavan da nisam slobodan bezao bih. Do sada nisam osetio tu zelju, da pobegnem.

Do sada.

Sibir mi zvuci nekako logicno, mozda aljaska...

Ali ne bih mogao bez nje, treba mi, trebaju mi njeni obrazi, njeno prastanje mojih detinjarija i idiotluka, njena podrska u svakoj mojoj odluci koliko god bila retardirana. Njen smeh, kada se zaceni pa grokne, pa groknem i ja za njom a ona se savije jer ne moze vise da se zaustavi...

"Prekini kretenu, upiskicu se"

U sred Kneza

I boli nas uvo

Zelim nju, zelim njenu decu
















A opet zelim, tako jebeno mnogo zelim da pobegnem negde jer nisam materijal za to.
Slomljen sam, ostecen, sjeban. Zna i ona da sam poprilicno sjeban, zna da sam sam sebi najveci neprijatelj, onaj koji sam sebe sabotira, izbegavam odgovornosti 🙂

Odgovornost, mislim da je to u pitanju.

Bio bih odgovoran za jos jedan ljudski zivot a mozda i vise njih.



Kako jebeno zelim otici.

Ali necu otici, to se nece desiti, ostacu...


Serendam 🙂

Pesma