Napisano pod uticajem treš mjuzuke iz devedesetih!

Day 2,184, 08:43 • Published in Serbia Serbia • by ZIaPavlakAsMrti

Ekstazirali po toj pisaćoj mašini, jadnoj napaćenoj, sada već vlažnoj od njenih sokova. Spojili su svoja moćna tela u plamenu strasti. Celu noć, bez prestanka su zalivali to cveće, mahune i limun žut.

Plašim se za sebe i za tebe i za 505 sa crtom. Kao prije mislim na nas dok jedemo slanine i luka. Ništa neće razdvojiti naša vrela usamljena tela u tami. Zemljotres, pu majkumu, kao da su tačno znali. Mačke, znao sam urotili su se protiv nas. Duge zime su oni proveli, zajedno čekali dok rukom dolazi dok je oko njih svuda tama i mnogo ljudi. Korak ih je delio od njih ka njima dok je svirala stvar. Bez mene i nje džempera na kanapu i muzike u uhu. I baš svaki dan kao da sam lud kada čujem zvuk. Priviđenje me ometa u mojoj miziji za izija. Budi još jednom mlad. Glave mi nisu čiste a sapun ne pomaže, Japan je rešenje rebusa.
Zelena bića su sletela odmah tu ispred nas, dala su mu lilihip i 2 kile švargle. Kada sam rekao Zelena bića, Mislim na nas. Bitno je da se dobro zezaš.
Žurka žurka.
Ja bih ti dao to ali šta će biti sutra, jedino ako baciš sve sa sebe onda ti neće biti bitno...valjda.

Zar ne?

Trebali smo ti i ja sve od sebe dati za snažan ritam da te pitam.

Sve nestaje
Kaži barem jednu reč
Makar bila lažna
Kao tebe ja mene voljela nju po tebi sa sebe njemu i njoj, sutra. Makar bila lažna, Makar bila lažna, Makar bila lažna...
Nije marila
I neću da se probudim
Jer mogu da poludim
Sama sam u ovom gradu
Niko ne spava
Ona neće znati
Da smo bili zajedno
Rodićeš mi sina
Deca bela kao sneg
Da li bi prala naše gaće
Skači u ritmu.