Napad 0/25

Day 1,581, 03:36 • Published in Serbia Serbia • by Simonovic94
Dva dva u rundama, 1650 poena za Hrvate i 53% zid u korist njih. Strozer, pablihno, The Kralj, Aexil Kong, zid raste i pocinje dominacija Meksika na 7 minuta pre kraja bitke.
Po prvi put sam osetio ujedinjeno udaranje, slozno i bez predosmisljaja sa istim ciljem. Zid se vrti oko 50.50% cas malo na dole cas malo na gore, posle jednog sata i 47 minuta rezultat je 1230:1650 za Hrvate, istina je da smo ih uvatili kada su se najmanje nadali, Strozer ne prestaje sa tenkanjem evo kolko pratim, vec dobrih 50 minuta, na kanalu #mrki ne posustaju sa deljenjem opreme kao i na kanalima #vale.rw, ni jednog trenutka se ne posustaje, avatari spanskih, srpskih, poljskih, makedonsih i mnogih drugih drzava neprestalno se menja a nasi poeni samo skacu.




Ovo je jedan divan trenutak u kome se pokazuje snaga jednog saveza koji hrli ka jednom vrednom cilju. Toliko tenkova u jednoj bici a o kampanji i da ne govorim. Vide se tu i ove male ali vredne stete igraca koji jedva imaju za kartu ali su se ipak preselili i udaraju. Hrvati nisu navikli na ovako nesto od naseg saveza zbog brisanja, medjutim sada ocajnicki pokusavaju da vrate zid i dokopaju se do trece krunice ali im ne ide to na ruku jer smo osetili moc jedinstva. Dodjemo do skoro 52 procenata pa padnemo, a najbolji osecaj je kada vidis da posle tog pada ustanemo i opet se podignemo za par procenta, ne damo da neko ko nije slozniji od nas prevlada situacijom. Ne damo da se uzalud baci i jedan hit slabih igraca, ne damo jer ovde vise ne postoje slabi i jaki udarci sada postoje samo udarci, veliki udarci jer svaki je on vazan pre svega na podizanju vrednosti o necemo sto je davno izgubljeno, mozemo da pobedimo strah jedino ako mu se suproststavimo jedino na ovaj nacin na koji to upravo radimo.
Evo poslednjeg trenutka ovde divne runde




Ovo je nesto sto je podiglo nase raspolozenje i sto nas vraca u ovu igricu s verom da kada radimo nesto radimo do kraja i bez posustajanja i da cilj nece izostajati. Nismo mi uopste razbacani i neslozni, nama samo fali ovako nesto da nas podigne na noge.





Pozdrav
Simonovic