EVO MENE, EVO VAMA 1. BROJ

Day 1,292, 11:35 • Published in Serbia Serbia • by eBiljka

Poštovani gradjani i gradjanke,
Braćo i sestre ratnici,

Pred vama se nalazi prvo izdanje časopisa VOX POPULI - VOX DEI. Za one koji su bežali sa latinskog to bi mu značilo kao glas naroda je Božiji glas. Pretencioznije nisam mogla da smislim.

Da se razumemo odmah. U ovoj fazi moga e-života, osnivanje novine mi nije baš bio prioritet. Svaki gold kao kuća. Medjutim, kao i kod svih važnih dogadjaja koji obeleže istoriju, desi se okidač koji natera da uradite nešto zbog čega ćete se kajati ili ponositi.

Dakle, u ovom broju 1. hoću, želim i koristim vašu dobru volju da vam predstavim jednu osobu za čije postojanje nisam znala gotovo do danas. Ceo ovaj broj posvećujem i želim da govorim o ovoj ratnici.



MILUNKA SAVIĆ

Rodjena je 1888 godine u selu Koprivnici kod Raške. Borila se u Balkanskim ratovima 1912 i 1913 godine borila se kao dobrovoljac. Prijavila se umesto brata jedinca. Naročito se iskazala u Kolubarskoj bici i za to je dobila Karadjordjevu zvezdu sa mačevima.

Jedina je žena u svetu koja je odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom palmom.

Milunka Savic, komandir jurišnog bombaškog odjeljenja, trece cete, Toplickog pešadijskog puka Moravske divizije prvog poziva, nosilac je dve Karadjordove zvezde sa macevima, dve Legije casti, nosilac francuskog Ratnog krsta sa zlatnom palmovom granom, ruskog Georgijevskog krsta, engleskog Svetog Majkla, Zlatnih Obilica.

Milunka nije bila obična devojka, htela de napravi nešto više za svoju zemlju. Natukla je čaksire, vojnicke čizme, stavila šajkacu i pravo u rat. Niko nije ni slutio da je žensko. Dobila je kaplarski čin i medalju za hrarost, ali poslednjeg dana bitke vodeci svoju desetinu u juriš, Milunka je ranjena. Kada su hteli da joj previju ranu, shvatili su da je žensko. Milunka je postala legenda.

I pored tolikih prosaca koje je imala zahvaljujuci njenoj lepoti i pameti, Milunka je odabrala ratne rovove i borbu za slobodu.

Privlačila je pažnju i stranih ratnih izveštača i njene fotografije su bile na naslovnim stranama evropskih listova. Svi su znali ko je Milunka Savić.

Medjutim, kada je rat ponovo počeo da divlja, Vojvoda Stepa Stepanović je želeo da je pošalje kući, ali se ona suprotstavila svima i na kraju Vojvoda Putnik joj je popustio. Ponovo je držala pušku u rukama. Naredne četiri godine je bila u muškom odelu, s pukom. Ubrzo je postala komandir bombaskog odeljenja.

Nakon I svetskog rata, zanemarena i napuštena, penziju je, radeći 20 godina kao pomoćno osoblje, stekla u Drzavnoj hipotekarnoj banci. Ipak, odbila je ponudu da se preseli u Francusku i da dobija francusku vojnu penziju.

Umrla je u Beogradu 5 oktobra 1973 godine.

Tekst posvećujem mom komandantu Pati i mojim devojkama iz jedinice.

o7