Join the new world

Gledajuci u duboke useke fjordova severnih mora i polarnu svetlost koja ih je pokrivala na slikama sa “letnjeg odmora”, kako je nazivao svoje putesestvije na sever, setio se banditske druzine i ono uzbudjenje koje obuzima coveka dok se brutalno poigrava. Kada bira igru prevare domacina kako bi mu naplatio gostoprimstvo u sopstvenoj kuci. Svidelo mu se to sto i politika moze biti samo igra, kako maske i podlost nisu neophodni za neke stvari u njoj, naravno, ne kuci, ne tamo gde si znan. “Niko nije u svom selu prorok.” – po hiljaditi put mu je prosla izreka kroz glavu. Jedna od mnogih kojima se hranio kuci slusajuci stare kako zbore.



Rastuzio se videvsi da su se banditi razbili po belom svetu. Al nije ih mogao kriviti – to su sve ljudi koji su, kao i on, imali poseban hobi. Hobi je ipak spram karijere mala stvar u eZivotu. Gotovo mizerna, a trazi velike zrtve – i duhovne i materijalne. Pa opet, svi mu udovoljavaju. Zasto kad se ne isplati? Ne misle svi kao Rokfelerovi i sreca je velika sto je tako. Sto su pare nesto sto za tren plane zarad imanja veselog duha. Sto taj mali pejzaz sa slike znaci mnogo. A lica na njemu veselje.
Poceo je roviti po starim spisima. U gradskoj biblioteci je preturao po spisima za nekakvim starim odobrenjima. Par dana je cekao i dodatne papire. Skupio je sva dokumenta i iskoristio sva sredstva da nadje obrise sa slike i vidi ih opet. U pomoc su mu prisli i drugi vojnici iz cete. Vremenom je ideja bila toliko zanimljiva tom bratskom narodu u cijim je redovima sluzio da je dobio podrsku cak i od par ljudi na najvisim polozajima. Jedina usluga koju su trazili zauzvrat, u duhu sale u kom su oduvek bili, glasila je:
“Samo nemoj to nama da ucinis! Vec imamo takve, ali oni se ne sale.”



Razumeo ih je. Znao je da je necasno varati ljude u njihovoj kuci. Ali ko je krojio taj moral sigurno se sreo sa takvim cim, ili bio deo toga, cim je drugima preporucio da ne cine takvu gresku. Odlucio je da zapne i zaradi cin generala, a onda promeni stil zivota, jer mu je duh polako ginuo na bojnom polju. A covek bez duha je nista nego senka – sklanja se od Sunca zivota umesto da krepi oci njime, para zenice njegovim sjajem, a dusu i obraze greje toplinom i snagom tog Sunca.
Otvorio je mnoga nova vrata ovim potezom. Neka koja i nije naslutio. Kad pustis krila, mnoge razguras da bi poleteo. A kada se vines, zele te vezati za tle kao albatrosa*. Smetaju im ta tvoja krila, valjda misle, da im zelis kakvo zlo naciniti u svom letu. Da se zelis istaci kao kakav bog, a da ti je dusa kao njihova, nistavnija od zrna maka. No nije se obazirao – on je i dalje gledao u svoje Sunce, i hitao za njim. Znao je, ako ga Lucifer** ceka iza Sunca, da ce i njega skloniti da sazna sta to krije iza ledja.



*Albatros – Sarl Bodler (simbolizam, albatros predstavlja zivot u drugom svetu i neshvacenost te slobode od strane drustva)
**Lucifer – pali andjeo, Sotona