Join the new world

Članak preuzet iz Blic On line

Bilo ko može da nas prati, svuda nam traže podatke
Tamara Spaić

Svako može da vas špijunira, postavlja kamere, uzima otiske prstiju, prati vas i igra se balkanskog špijuna jer podaci o ličnosti nisu zaštićeni, a nema zakona koji određuju ko sme da ima privatnu agenciju za bezbednost. Nezavisni stručnjaci za bezbednost i pravnici ističu za “Blic” da su građani postali lake žrtve ne samo osionih direktora koji bi da špijuniraju radnike već i organizovanog kriminala, privatnih agencija za bezbednost, ali i vojnih i policijskih bezbednosnih službi koje imaju ovlašćenja o kakvima njihovi pandani po Evropi ne mogu ni da sanjaju.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, već dugo bezuspešno pokušava da promeni takvu situaciju. Kolika je nespremnost vlasti da uvede pravnu državu, ne pokazuje samo činjenica da godinama odbija zahteve poverenika da donese važne zakone i podzakonska akta, već i to što želi i da smeni poverenika.


ISTICANJE MANDATA





Nije slučajno da su Šabića doveli u situaciju da mu istekne mandat jer su navodno zaboravili da to reše na vreme. Uprkos očitom pritisku, Šabić je ipak i juče javnim pismom upozorio premijera Mirka Cvetkovića da Vlada treba bitno da izmeni odnos prema obavezama i aktivnostima u oblasti zaštite podataka o ličnosti i da s jedne strane “brzo i lako preduzimaju mere koje mogu predstavljati ozbiljan rizik povrede ljudskih prava, a s druge se neshvatljivo kasni u donošenju propisa i u preduzimanju neophodnih mera”.


- Da li znate ko može da vas špijunira, kako može da se zloupotrebi matični broj, da li neki propis reguliše postavljanje video-kamera? Čitali smo nedavno o direktoru čačanskog zdravstvenog centra koji je uveo sistem kontrole preko otisaka prstiju, o drugom direktoru koji je radnice špijunirao kamerama. Sve su to ozbiljni slučajevi kršenja prava ljudi. Vlada više od dve godine kasni sa donošenjem uredbe o načinu čuvanja i zaštiti naročito osetljivih podataka - kaže Šabić za “Blic”.


ZAŠTITA PODATAKA


Poverenik podseća da je Vlada strategiju zaštite podataka o ličnosti usvojila 16. avgusta 2010. i da je tada predvidela usvajanje akcionog plana za njenu realizaciju u roku od 90 dana. Još drastičniji primer je to da će početkom novembra biti dve i po godine kako Vlada kasni s donošenjem uredbe o načinu čuvanja i merama zaštite naročito osetljivih podataka. Rok za donošenje uredbe istekao je 4. maja 2009, a bez nje je “zaštita takozvanih naročito osetljivih podataka samo prazna proklamacija”.


PRIVATNE SLUŽBE




Klikni za uvećanje (+)- Sve ovo na šta Šabić ukazuje veoma je važno. Uzmimo samo da u privatnim službama bezbednosti radi, po nekim procenama, i više od 50.000 ljudi i da mnogi od njih imaju ratno-zločinačko nasleđe. Direktno sa ovim je povezan problem na koji sa zabrinutošću ukazuje Evropska komisija, a to je da vojne bezbednosne agencije imaju pristup raznim arhivama, da je slaba civilna kontrola nad njima, a da one jedine u Evropi mogu da učestvuju u istražnim radnjama u krivičnim slučajevima.

Bez podzakonskih akata koji omogućava primenu Zakona o tajnosti podataka i njihovoj klasifikaciji jasno je da je nezavisnost sudstva ugrožena, a da razne arhive mogu da budu korišćene u političkim igrama ucena - upozorava za “Blic” Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije.


NA MILOST I NEMILOST


Profesor Stevan Lilić, predsednik Udruženja Pravnici za demokratiju, ističe da poverenikova upozorenja treba uzeti veoma ozbiljno, a pogotovo kad je u pitanju Šabić, „koji je jedan od nekoliko ljudi koji uživaju nepodeljeno poverenje javnosti”.
- Vlada se redovno oglušuje o svoje ustavne obaveze, a na štetu građana Srbije, kao i na njihov račun. Vlada ne obavlja svoj posao zaštite prava građana i opšteg interesa u mnogim oblastima, kao što su isplata dugova, davanje građevinskih dozvola i drugo, ali zaštita ličnih podataka je posebno osetljiva materija. Može doći do krađe identiteta, građani su prepušteni na milost i nemilost organizovanom kriminalu, a naročito sajber mafiji, ugrožena im je lična i imovinska sigurnost na bankomatima i slično - kaže Lilić za “Blic”.


DONOŠENJE ZAKONA


Advokat Boža Prelević podseća da za donošenje neophodnih zakona o kojima govori Šabić nije potrebna nikakva posebna politička volja, novac ili trud. Neki zakoni, poput zakona o privatnom obezbeđenju i detektivima, urađeni su i dobili su podršku međunarodnih institucija.


- Ne možemo se pohvaliti vladavinom prava i primenom zakona. Kad je u pitanju privatno obezbeđenje, jasno je da obezbeđenje mnogih stranaka ne bi prošlo rigorozne mere provere koje su propisane zakonom koji je odobrio OEBS. Zakon se ne usvaja uprkos tome što se zna da je najveći deo oružja upravo kod privatnih agencija, da su mnogi uhvaćeni u pljačkama banaka i da su nesumnjivo povezani sa mafijaškim krugovima - kaže Prelević za “Blic”.



Zabrinjavajuća moć vojnih agencija



U izveštaju Evropske komisije ozbiljno se postavlja pitanje uloge obaveštajnih službi u sudskim istragama i potrebe da one budu pod civilnom kontrolom.
“Za razliku od većine obaveštajnih agencija u EU, srpske obaveštajne agencije imaju istražne moći. To izaziva ozbiljnu zabrinutost jer su one u položaju da kontrolišu obaveštajni materijal korišćen u kriminalnim istragama. Uošteno gledajući, postoji ustavni i zakonski okvir za civilnu kontrolu službi. Potrebni su dalji napori da se ojača kapacitet i stručnost skupštine da kontroliše službe. Mogućnost da obaveštajne agencije sprovode mere specijalne istrage u kriminalnim slučajevima osnov je za ozbiljnu brigu”, stoji u izveštaju EK.