Join the new world

Молим да чланак коментаришете и шаутујете ако вам се допада због новог начина позиционирања у топ 5.

Политичка позорница еСрбије била је веома жива. Механизам игре давао је искуствене поене за чланство у странци и гласање што је подстицало политичку ангажованост. Основано је неколико нових странака, свака се трудила да створи сопствени идентитет врло гласно и драматично. Политичко ангажовање било је дозвољено војницима Елите али није било дозвољено ВеС и ВЕ. У конгресу се радило помпезно, са дугим досадним протоколарним седницама које су по правилу завршавале кермесом свађа и глупости. Инсистирало се често на увођењу правила која нису припадала ерепублик закону па нису могли ни да се санкционишу прекршаји. У суштини конгресмени су о законима одлучивали самостално или у консултацији са странком, а конгрес је био само политички маркетинг.

Једна од најстартијих странака еСрбије СеС је била веома масовна око 1500 чланова и симпатизера, али је из покрета који је био непрофилисан полако прелазила у партију на власти са изражено рл левичарским идејама које са игром немају везе. На челу СеС био је Број Један. На супротној страни био је изражено рл десничарски СКС који је основао Арчибалд Рајс. У СКС је после Хипербореана и пораза колаиције Слога за председницу странке изабрана Симеона. Она је била лидер нове генерације играча и направила је битне популистичке измене у странци што је довело у сукоб са оснивачком гарнитуром. Тоерску шпанску странку преузео је Десерт Хамстер али је ваћ на следећим страначким изборима Душан Шоргић уз помоћ неких људи из СеС преотео и основао СДФ. На његовом челу налазио се касније Др.Дум. Десерт и екипа су основали нову СЗР на чијем челу је био Андрија Ђурић. Још једна потпуно нова странка привукла је много пажње појавом свог лидера Кнеза Павићевића, врло живописног човека, гласног, драматичног, који је говорио у флоскулама и имао сјајне идеје како да се послужи мултијима, али није знао како да се одбрани од завере модератора који су се навадили на њега и бановали га више пута. Део незадовољних из СКС прешао је код Павићевића у странку, увели су структуру и тако је настала СНО на чијем челу је сад био Сорабија. Павићевић је игру схватао преозбиљно и ускоро га је толико прогутала да се нервирао, на крају и потпуно одустао.

Некако у ово време ја сам почела да се занимам за улазак у ВеС. Буржуј ме је препоручио у јединицу Тигрови која је отприлике одговарала мојој борбеној моћи. То је била 2. бригада ВеС и командант је био Sapience. Једнинца је у то време имала рудник К2 на Уралу и оружарницу К1 у Србији. Прилично војно амбициозна екипа у којој су у осим Burzuj Wannabe били MilancHO, Crnogorac (Armon), Pravnik4 (Mudash, Mire tica Feniks), Omiljeni, Zaeban Covek (TT Lighter, corxan ), Oriana, Vogon Jelc, Hooliman, Darlingsm, Brabus, Acagreat, ZIKA BG, cooraiber, Fib, Tiha,... Углавном екипа која је у то време чврсто стајала иза мотоа јединице Amor Patriae Nostra Lex! ( Родољубље је закон за нас!).

Пошто борачки профил раније нисам развијала кроз јединицу, тад сам се озбиљније упознала са критеријумима корисности оружја и искуствених поена, брзином напредовања и темом да ли је боље да војници који су активни инвестирају у компаније за јединицу, или је боље да то уради држава, а они да себи купују додатно здравље и оружје. Где је та фина линија између дужности и слободне воље. Тачније кад је шта од тога опортуно из угла свеукупног борбеног ефекта. За мене је то искуство било веома занимљиво јер сам уочила проблеме са којим се срећу команданти, а из Владе сам имала увид у проблеме буџета и генералне моћи држава у савезу.

Влади је дуго заступала идеју да Елиту треба опремити најбоље и подићи што више фелдмаршала, да ВеС треба давати једнако, а то је било врло мало, а ПВО нису добијале никакву помоћ. То је делимично било рађено јер је у почетку требало направити бар једну државну јединицу чији удар је могао нешто да значи у бици, кад већ немамо тенк који би могао да се истакне као појединац. Елита је креирана по идеји мађарске елитне јединице и њени чланови су углавном били они који су почели игру пре увођења еСрбије, поменућу Janjordy, NinoslavD, vonMartin, PAJKO, Grunf, DjoX, CarKralj, Kukee, soonchica, OdyZR, Sorabija, MikicaV, …



Кад је стигао капитал од Штрумфова Елита је подигла К5 оружару и К4 ланд ако се ја добро сећам, купили су тенковски профил Ано за ЦарКраља који није имао својих пара да тенкује и још је остало доста новца којим су мешетарили. Селили смо их практично сваки дан да би ударали негде, добијали су карте из државних тикетара, а некад и поклоне. Они су својом појавом и препознатљивим аватарима показивали наше учешће у борбама савеза што је с те дипломатске тачке гледишта било је драгоцено. Били су и врло политички активни и до тог тренутка практично су владали еСрбијом.



У ВеС су бригаде биле груписане по приближној снази. 1. бригада ВеС, Вукови, јединица по чину мало слабија од Елите, али јачих профила од Тигрова. Командант Вукова је био Desert Hamster, а поменула бих и Млату Замлату који је после Десерта постао командант, али је убрзо напустио игру. Сећам се из тих првих дана још Shumora, Gojka Bozica, Pegicе, … И наравно још тад су усвојили шаљиву паролу Вукови лопови! Вукови су били у најбољем смислу чедо Десерта који је увек полазио од идеје да ко није добар за себе није добар ни за друге. Између Елите и Вукова постојала је велика компетитивност. ВеС је имао неправедну забрану да војници не смеју да се баве политиком и управо од Вукова је потекао отпор тој забрани.

Вукови су одабиром људи сличних погледа на игру постали амбициозни тим који је годинама касније владао еСрбијом пружајући максималну подршку свим својим члановима без обзира на странку којој припадају, па чак и у диктатури.

Трећа бригада биле су Кобре којима је командовао двојац Лунатик и Лудооки. Даље су се ређали Шкорпије, Медведи, посебна јединица радника конструкциониг скила који су радили на изградњи болница и штитова. Били су ту и Пантери. Почетници су улазили у Регрутну армију које се делила на Петлиће и нешто јаче Орлиће а командовао је Џон Ленон. Идеја регрутне армије била је да одатле други команданти повлаче регруте, али је ускоро настао проблем јер се људи упознају и неће да мењају окружење. Од играча који су самостално развијали свој војни скил настала је јединица посебног сензибилитета, Гарда, која је била негде на пола пута између ВеС и ПВЈ.

Због развоја стандарда за јеединице и ефикаснијег решавања проблема између команданата различитих јединица формирана је и војна полиција састављена од искуснијих војника који су имали поверење команданата.

Нема те дипломатије која може да уради нешто ако није подржана економском и војном силом. Ми смо ушли у неку врсту моралног и материјалног кредита претходним молбама за помоћ при ослобађању и сад нам је било важно да се оспособимо да ту помоћ узвратимо како би наша воља добила на тежини. Освајања у 3. светском рату јасно су показала шта се догађа са интересима оних који су у дуговима, макар и моралним и журило нам се да те дугове вратимо како би изостанак Србије са поделе плена у рату постао адут за неке наше будуће циљеве.

3. Светски рат је полако губио на снази. Канада је била обрисана и подељена између победница, а Француска уз подршку Мађара се окренула свом неугодном јужном суседу Шпанији да им објасни како изгледа гумица.

Иранци су напредовали кроз Азију, преузели су ресурсни Лјаонинг популарни ЛК, и преко Аљаске заменом територија укључили су се у помоћ Русима у САД.



У Европи води се још један важан, а за нас посебно занимљив рат, Турска је ратовала да заузме Грчку. Већ сам у претходном броју говорила да смо и ми размишљали о могућностима да се домогнемо Грчке и њихове високо ресурсне регије за гвожђе. Ипак наше војне и финансијске могућности нису биле довољне да се то освајање изврши. У међувремену Турци који су били јачи војно и имали директну границу нападају Грчку, а међу нашим играчима јављају се отпори у два смера. Једно су били они који сматрају да је Србима дато божанско право да заузму Грчку, а како не знамо, Влада то мора да реши чаробним штапићем. Друга група били су они који због историјских разлога нису желели да будемо савезници са Турцима иако су они у то време нама били изузетно одани и корисни. А ти исти желели су савезништво са Грцима који су нам се претходних месеци напили крви.



Чак и ми у Влади из новина смо сазнали за мировни споразум. Американци су у рату задржали Флориду која је била заштићена К5 болницом и К5 штитом, сви играчи су се повукли ту и назидали огроман зид. Американци су, можда и с правом, оптуживали Индонежане да су се служили новцем и оружјем које су правили мулти. Много Индо тенкова, цела њихова елитна Црна Легија под командом Axllyne је због тога банована. Под притиском и херој похода darkјoyimbo је постао заговорник одустајања и оштро се супротставио даљем напредовању Индонезије тенкујући за Американце против Ница Сианипара уз објашњење да би ПЕАЦЕ постао оно што је хтео да искорени, колонијалиста. У руководству савеза између Руса и Иранаца и Индонежана је дошло до озбиљних неслагања да ли обуставити освајање и преговарати о миру, или напасти Флориду и затворити рат потпуним брисањем САД. Са стране Американаца постојале су озбиљне претње масовним одустајањем од игре, а они су ипак најбољи платише и Платон је умешао прсте.



Тако су почели преговори између савеза ПЕАЦЕ ГЦ и Америке око мировног споразума којим је требало да се оконча рат, да победници добију приходе и задрже неке територије, а поражени да не доживе потпуно брисање и временом им буде дозвољено ослобађање. Споразум је постигнут али је у нашем савезу посејао семе раздора. На супротној страни Америка је учврстила савезе ЕДЕН-ФОРТИС.



Резултатима преговора нису били задовољни ни Американци који су се углавном спремали да се оштро боре за своју последњу регију. Сматрали су да је капитулантски, штетан и понижавајућ. Председник Америке Emerick у свом обраћању нацији објашњавао је користи од споразума који им даје могућности да крену у ослобађање и обнову инфраструктуре. Објашњавао је колике су економске штете што америчке фирме раде на територијама које су под окупацијом и пуне туђ буџет. У стварном свету он би био у праву, али у пикселима где нико не може да умре и пропадне наишао је на крупне замерке. Чак је сиротан после и у Србију бежао колико су га његови нагрдили.


klik na sliku za ceo članak


Услове споразума није прихватила ни Русија која је по сваку цену желела да продре до Флориде и тамо са Американцима подели одлучујућу битку. Тако је 639. дана 20.8. њихов план био да пређу преко Арканзаса, Луизијане и заобиђу Индонежане како би стигли до Алабаме из које су могли да нападну Флориду. Један проблем нису узели у обзир. Већину њихових победа снажно су подржавали Индонежани, а сад су морали да се боре без те подршке. Није потребна велика мудрост да закључимо како народ чији председник не стартује битку у заказано време док га цео савез чека под узбуном, јер је викенд и запио се, треба да проводи викенде у РЛ запојима, а не на интернету.



Потпуно очекивано Руси нису успели да остваре своју намеру. Американци су дизали устанке које су Индонежани пуштали чак и кад су по договору требали да сачекају још и Руси су на крају били принуђени да одустану.

GLaDOS лидер УК повлачење из Канаде и САД пратио је шаљивим објавама покушавајући да у савезу одржи заједништво кроз идеју формирања заједничких специјалних снага али се испоставило превише скупо. Jazar је снажно упозоравао да игру ПЕАЦЕ не смеју да мотивишу осветољубивости из стварног живота.

Наше јединице су биле интензивно ангажоване у 3. светском рату као савезник, али кад је дошло до потписивања споразума у њему није било ни помена о некаквом обештећењу према нама. То је изазвало буру незадовољства међу играчима Србије.



Краткорочно гледано ово је била чињеница, много смо испуцали за савезнике да не би добили ни почаст. Друго ПЕАЦЕ се очигледно распадао и после распада ко ће памтити обавезу према нама. На супротном тасу истих теразија стоји да смо смо били нејач која је кроз тај рат сазревала војно и стратешки и да је баш за нас савршено било што се ништа није дешавало овде. Показало се и да Кистру није погрешно проценио што је своје везе у савезу базирао на добрим односима са Мађаром Рлазолом и Турчином Батал Газијем. За нас две околне силе, Мађарска и Турска, биће у даљем развоју догађаја кључни ослонац.



У моменту увођења држављанстава Србија је имала 8000 житеља, за само две недеље 9660. Како смо постављали болнице и штитове правили смо распоред становништва да би имали високе зидове у важним регијама. Пре свега смо обраћали пажњу на Војводину.

Нема ништа горе од војске којој је досадно. Сукоби између команданата су досезали до те мере да су Оксиморон и Еувакс заказали ферку код блока 45, срећом кад су изашли на ваздух разбистриле су им се главе па су уместо туче отишли на пиво.



Да би ублажили тензије и незадовољство одлучили смо и у савезу добили подршку да нападнемо некога, а кога би него Хрвате у Славонији. Тако је почела етапа напада нас на Хрвате и Хрвата на нас знана као једна Славка, једна Воша.



Прва Славка била је велики догађај за нас. Напад смо започели око 18:00 да би могли да испуцамо два дана борбе. Зато је први дан војсци било најављено да штеде инфлуенс док смо Хрватима отворили устанак који је њихове цивиле преварио да се испуцају пре нашег напада. Ппланирали смо да нападнемо раније да не изгубимо инфлуенс наших цивила, али смо имали закон о штампању новца закуцан у изгубљену главу кокошке сатима, а без новца напад није могао да крене.



Oткупљивали смо јефтино оружје за поделу цивилима преко МУП где смо могли, а посебно у Хрватској јер смо тамо имали оргове и доста куна. Цивилима је подељено неколико хиљада оружја К1.



Такође у скоро свим новинама, државним и приватним, осванули су чланци у којима се обавештавају цивили како да на најбољи начин учествују у борби.



Војсци је дељено према претходном плану из резерви које смо направили. Додатно су тенковали Нинослав и Јанјорди из државног буџета јер су то били наши мини тенкови.



Можда је у првом тренутки битка изгледала као неважно одвлачење пажње , али је убрзо постала озбиљан судар савеза. Укупна штета у бици била је око 2.500.000 од чега је Србија испоручила 850.000 што је за нас био рекорд. Како су се страсти разгореле укључили су се и страни тенкови, а Кистру је понет мишљу да можда ипак можемо победити самоиницијативно позајмио за тенковање од савезника 700 голда.



На нашој страни истакли су се као савезници Мађари, Батал Гази, а посебно херој напада Бразилац Марко Поло, док су на страни Хрвата посебну подршку пружили Пољаци. Занимљиво је погледати на горњој слици какви су били ударци, Батал Гази 361, један од наших јачих војника из Елите РАЈКО 127 а Кистру који је тада био нешто изнад просечног војника 54.



Током дана дошло је до осетне несташице оружја на нашем и хрватском маркету, што је инспирисало привреднике да покушају подизањем цена да ућаре нешто. Иако битку нисмо добили још дуго смо препричавали утиске нашег првог напада.

На крилима полета фонМартин је лако добио изборе за други мандат против Симеоне из СКС. У самој влади није било битнијих промена осим што је МоД постао Ано, наш први тенк, дотадашњи ЦарКраљ. Један симпатичан и живахан клинац од 15 година који је био школски друг са Грунфовим сином Ђоксом. Грунф, Куки, Рођак, и Ђокс били су цела фамилија која је страствено играла још од почетака еСрбије.

Већ почетком мандата нам је Мартин поменуо да му се удаје сестра и да ће неко време бити одсутан, али ми смо већ били уходан тим и нисмо очекивали никакве проблеме због тога. Замолио нас је да сви обавезно будемо на састанку у четвртак ( не сећам се тачног датума) када ћемо се договорити око детаља и када ће нам оставити новац за дане док буде одсутан.



Ја сам као министар емиграције између осталог водила државну фирму за карте, набављала сировине за рад и у иностранству откупљивала јефтине карте са маркета да би имали кад селимо војску. Стицајем срећних околности понестало ми је новца за министарство и Мартин је у среду хтео да ми пошаље неку сићу, али сам га нафорсирала одмах да пошаље за 8 дана.

Дође и тај четвртак и цео дан нема фонМартина, не јавља се ни на телефон. У петак зове ме Фјурианс (који је био заменик председника и водио МУП) на приват, каже мора и он хитно да отпутује, послао је новац од донација са МУП Аноу, 100 голда, а остало Бандигарфу за фирме за почетнике. У међувремену Ано се уплашио кад је добио голде и послао их је на НБС који је закључан и нико нема пасворд. Он је одмах поднео и оставку на место МоД без објашњења.



Шта да радимо сад, позовемо Липеца да видимо може ли да уђе у НБС. Он је покушао, али је промењен емаил и није успео да приступи. Позовемо Ђошу, он је рл кум Мартину, да видимо може ли он да помогне. Њему непријатно, каже разговарао је са мартиновом женом, али не може да помогне.



Одједном почеше и непријатна питања из конгреса и странака с пуним правом, а са канала Владе чим је пригустило нестали су људи који су ту били месецима, остали само Димитрије Иванов, Буржуј, Кистру и ја. Шта да радимо сад? Ово је стратешка игра, не стварни живот, и морамо донети стратешку одлуку. Ако покренемо импичмент место председника ће преузети Симеона која нема искуства и прилично је запаљива, али то би било уреду. Помогли бисмо јој колико можемо. Проблем је што ће нас моментално кад сазнају да немамо пара на располагању Хрвати напасти и обрисати.



Зато смо одлучили да пролонгирамо све и од тих пара које смо имали у министарствима одмах покренемо закон о штампању новца. Суме су биле мале па сам се бојала да ће по томе закључити колико смо шворц. Срећом после Славоније курс динара је нешто мало порастао па смо сукцесивно штампали новац наредних дана и одмах откупљивали голде за следеће штампање. И заиста успели смо да из курса извучемо довољно да више не будемо у кризи. Могли смо да обнављамо МПП и сервисирамо обавезе.



Одмах смо за МоД позвали Десерта Хамстера који је већ претходно био заменик МоД, конгресмен у два мандата и командант најјаче јединице ВеС, па по томе и најкомпетентнији кога смо могли да позовемо. Он се одазвао и пристао да са нама понесе ову тешку ситуацију. Ја сам преузела улогу премијера и обуставила све трошкове.