ОСТАВЉАМ ПОКОЉЕЊИМА, ОСТАВЉАМ СРБИЈИ!!!! 5. део- наставак..

Day 1,172, 12:52 • Published in Serbia Serbia • by Nikola Ciric

...............................НАСТАВАК.............................



Ноћ над Србијом.. Зима кида кожу.. Ништа не помаже да се загрејеш.. Више ником није ни до шале.. Ни весели Каваја не прича.. Гледа испред себе, шкрипи снег под ногама.. Чини се да Србија ћути.. Само понекад, из правца Београда затутњи, чисто онако да нас подсети на рат и на страву у којој се налазимо.. Игрутин иде иза мене, носи калашњиков о рамену и држи икону Светог Саве.. Тек понекад га чујем како каже *Свети Оче Саво, моли Бога за мене и моје ратне другове* и уздах.. Тешко нам је.. и то се види.. Стефан и Леки више немају снаге за развијање неке велике стратегије.. Стратегија је стићи до Београда и не смрзнути се.. То је једина стратегија.. Хух и Даца се држе заједно.. Још од базе њих две мало причају са нама.. Замишљене су.. Али без обзира на то, мало чудно, асоцијално понашање, њих две су заиста сјајне у борбама.. Хух нас бодри својим покличима КИЛЛЛЛЛЛЛ и ма колико смешно звучало, диже нам.......адреналин 🙂
Већ је прошла поноћ.. Она Београдска кошава се раздувала и са оним мразом од малопре нас спутава много.. Београд је близу.. Знамо да ако не налетимо сада на Хрвате имамо чист пролаз до Елите која чува прилаз Београду са Шумадијске стране..

Како већ знамо, Кобре, већи део Шкорпиона и Аутоботи чувају Војвођански део Београда и ми идемо да њима помогнемо.. Тамо је стварно гадно.. Гарда, Маратонци, Пук, Бели Орлови су остали у Шумадији где чекају наређење команданта 1. Армије војске еСрбије Десерт Хамстера о даљим дејствима.. Како смо начули, чим уђемо у Београд, добићемо појачање од 15-ак припадника Белих Орлова и заједно ћемо бити пребачени авионима на извршење десантне операције *Нож у леђа* - прикрадање непријатељу са Суботичког фронта и улаз у Београд са Војвођанске стране, чиме бисмо исекли непријатељску линију која је ту тренутно много јака.. генерал 3. Армије Луказ је рекао да полаже велике наде у нас и да мисли да ми то можемо учинити..

Шум и звецкање ме је пренуло из размишљања.. На 200- ак метара од нас уочих светло .. Узнемирио сам се и просто сам знао да су то Хрвати.. Можда смо их и могли избећи, али то је просто за мене било недопустиво.. Договореним знаком руком зауставих екипу.. Залегли смо.. Беле униформе које смо још у Крагујевцу обукли чиниле су да будемо просто невидљиви у тами српске ноћи.. Допузих до Стефија и Лекија.. *Људи, лево од нас су Кифлице.. Дајте да им исечемо групу овде и да одувамо одавде још једну групу.. Стефи, мајор и ти поведите пар људи и ударите их са бока.. Ми ћемо узети чеони напад и напасти без заклона, са чистине.. Ви нам морате бити подршка.. Чекамо да ви запуцате и чим одвучете пажњу, ми кидамо!!*

Стефи и мајор са 6 припадника Ратника кренуше лево од нас.. Договорен знак лампицом.. Два трептаја, један кратак, један дуг.. Договор за напад... Блад Сикер, мој велики пријатељ још из момачких дана ми приђе *Оћемол'погинути, брале?* нећемо , Блад, надам се... Светло.. блиц,блиииц... Поче пуцњава.. ИДЕМО БРАЋО!!! Игрутин смирено устаде и крену у јуриш.. Момак је стасао у праву војничину! АЈМО БРАЋОО! КИЛЛЛЛ!!! Невероватном жестином Небески Ратници улећу у нову борбу.. Даца пада.. Погођена у леву ногу оставља црвен траг испред мене и паде.. Нећемо је оставити, враћамо се.. Хеклер који сам још од Крагујевца користио засикта поново.. Никад ме није изневерио.. Блиском борбом ранили смо 12 Хрвата, 4 заробили.. Нисмо бројали убијене.. Наш црни биланс је један рањен припадник... Небески Ратници су у свим досадашњим сукобима заиста показали да су ВОЈНО НЕЗАДРЖИВИ!!! Потпуно уигране акције са потпуним међусобним поверењем направили су од нас прави анти-терористички десантни тим! Београд је пред нама.. Угрејаћемо се мало и крећемо у операцију *Нож у леђа*

ИЗ МЕМОАРА ЈЕДНОГ РАТНИКА, 4.2.2011, НИЏА!

............................НАСТАВИЋЕ СЕ..............................