Како до праве демократије у Србији - 2. део

Day 3,620, 06:08 Published in Serbia Serbia by Strahinjic lll
18.10.2017.

Као што сам навео у претходном чланку, покушаћу конструктивним предлозима да дођем до дефиниције закона који би представљали основу за даљу надоградњу, која би у крајњем исходу за резултат имала успостављање начела који би означавали демократске принципе који би важили за све странке подједнако.

Тако сам као основу дао предлог закона:
Сваки закон који се жели поставити у конгресу на изгласавање, мора се претходно образложити конгресменима 24 сата раније на Државном зиду.

Затим сам отворио кружну поруку са председницима странака за које сам сматрао да ће бити конструктивни у расправи поводом овог питања (фактички, топ 7 странака без Навијачица, чији су представници у коментарима на претходни чланак јасно показали да немају намеру да буду конструктивни по овом питању).



И заиста, расправа је кренула поприлично конструктивно. Прву примедбу сам дао сам себи и изменио првобитни предлог закона у следећи:

Сваки закон, који се жели поставити у конгресу на изгласавање, мора се претходно образложити конгресменима 24 сата раније на Државном зиду. Председници странака у конгресу су исто тако дужни да на дато образложење предложеног закона дају образложен одговор како ће гласати за изнети предлог закона.

Измена се састоји у томе што сам додао реченицу у којој се председници странака у конгресу обавезују да образложе зашто ће њихова странка гласати како ће гласати. Ово је исто повучено из паралеле са правим животом јер, како је онај ко предлаже закон дужан да објасни због чега га предлаже, тако је и онај ко гласа за закон, дужан да објасни зашто гласа тако како гласа.



СНФ, АП И СС подржавају овакав предлог, док је УеС става да треба да постоји кружна порука са председницима странака које су у конгресу, где би предлагач закона објаснио зашто га предлаже, а председници странака касније објаснили својим конгресменима тај предлог.

СПЛ је става да се не може оваквим законима у којима се помиње "морање" увести ред, већ да то треба да буде пожељан пример рада којим би се показивањем на личном примеру у пракси постепено заводио ред. Такође сматрају да овакав закон нема механизам који ће омогућити обавезујући карактер, а да би увођење диктатуре као таквог механизма, могло довести до злоупотребе закона.

Дакле, одређен помак је направљен после само једног дана дискусије!



У принципу, већ сада мислим да би се могла скупити 2/3-ска већина за усвајање закона који сам изнео. УеС-ова примедба се може уважити али она је већ Х"уграђенаХ" у закон који сам предложио јер образлагањем закона на Државном зиду, предлагач закона аутоматски образлаже закон не само председницима странака већ и свим грађанима Србије, па тако и председницима странака.

Међутим, примедбе које је дао СПЛ су сасвим логичне, нарочио у погледу обавезујућег карактера примене закона. Моја идеја је била да механизам одбране тог закона буде увођење диктатуре (дакле, ако се не поштује закон, даје се званичан легитимитет Војном савету да покрене пуч) али то онда заиста може довести до злоупотребе закона.

Како?


Па врло лако. Претпоставимо да је на власти СНФ, АП и УеС коалиција, да важи дати закон и да се као механизам одбране истог даје званичан легитмитет ВС да покрене пуч?

Шта у том случају спречава, нпр. конгресмене НСС, странке која је најближа диктаторском тиму, да прекрши дато правило и покрене неки закон без претходног образлагања?

Тиме би се дао легитмитет ВС да покрене пуч али, знајући ко чини диктаторски тим, ко гарантује да би они штитили владајућу коалицију, већ да би, напротив, инсталирали у власт управо оне који су прекршили закон?

Слична ситуација се већ десила када је Сорабија био председник и када је НСС блокирао рад конгреса, а диктатори увели пуч после само 10 дана владавине иако је Сорабија био сасвим коректан председник и добро обављао свој посао.



За сада се мора размислити о проналажењу одговора на то питање. Диктатура може бити легитимна једино ако штити демократске принципе владавине, а не ако их подрива.

Оно што је сигурно, наставићемо дискусију кроз кружну поруку у којој се, за дивно чудо, заиста конструктивно разговара, па сам сигуран да ћемо некако пронаћи најбоље решење. На крају крајева, одређен предлог закона МОРА бити усвоен као полазна тачка, а онда ћемо, на основу праксе, видети шта не ваља, па на основу тога мењати законе или уводити нове.

До следећег читања, будите ми добри...

о7