Извини

Day 4,691, 19:18 • Published in Serbia Pakistan • by Grandmaszter Dio Radenko

Понашам се недолично.
Срамно када се ...
Не мислим да је то кул.
Постоји разлика између мене и других клошара.
Ја волим да ми ум буде бистар 5-7 дана у месецу.
Да сам свестан онога што ми се дешава.
Да сам организован.
И када сам у рупи, волим да ми поглед буде усмерен ка горе.
Не да бих био победник, нека од тих педерских "Превазишао сам и ојачао" комбинација, него ...

Знаш.
Ја знам да постоји више од овога.
Ја знам колико сам мали.
Не уносим супстанце у себе због неке еуфорије и тренутка ...
Него због следећег дана.
Због кајања.
Због блата.
Нетрпељив сам према људима, према свакоме, женама.
Не волим кад причају.
Кад изводе закључке.
Треба да буду --- оно што им је бог наменио да буду.
Пис оф арт или шта год.
Постоје жене велике као звезде.
Бунар утехе.
Јако их је мало.
Али сам поједине знао.
За њих важе друга правила у мом систему.
Али ја сам клошар.
Жена на замљи треба да ме презре.
Јер постоји та ситна утеха за сваку у овом животу.
Стабилност и извесност.
И карање.
Ја сад могу јер сам у позним годинама и схватам да сам био болестан у тим стварима да бих заштитио последње парче себе које нисам предао стварности али ...
Стварно је доста било.
Стварно ми је мука од себе са собом поред себе.
Предао бих себе неком на чување.
Као они астронаути кад путују до Сатурна шест година па оду у хибернацију.
Тако бих и ја.
Сада бих стао
Одузео себи право да то као ... Мислим, осећам, удовољавам себи.
До смрти све скроз, прогласио бих се мртвим.
А она да каже - Е тако и тако мора.
Моја рамена су довољно велика
Да се сакријеш
Остало је на мени ...