ЖРНОВ, ТВРЂАВА-ЖРТВА КРАЉА АЛЕКСАНДРА

Day 3,473, 11:35 Published in Serbia Armenia by Sasa Kostic

До 1934. уздизала се на врху Авале тврђава Жрнов, на истом месту на коме се данас налази Гроб Незнаног јунака.
Доба подизања ове тврђаве историјским документима није утврђено. Добро положена према Сави и Дунаву, релативно доста висока и осетно стрмих падина, Авала је и својим рудним богатством привлачила човека, тако да је била насељена још у праисторијско доба (на њој је нађено рударско оруђе из Халшатског периода). Постоји и веровање да је град на њој подигао, још пре Христа, цар Аван.
Насеље је овде постојало и за време Римљана, о чему сведоче две плоче с латинским натписима, нађене 1836. Године, као и једна плоча, орнаментисана плитко рељефном лозицом, карактеристичном за III-IV век по Хр., која је била узидана са унутрашње стране спољног обимног зида, недалеко од улаза.
У старим српским летописима се иначе каже да је 1422, или 1443, Ходи Паша сазидао град Жрновань на Дунаву, када је дошао под Београд. Претпоставља се да су тада Турци употребили остатке неког старијег града.



1443. или 1444, године после мира закљученог између Турака и деспота Ђурђа, град је поново предат Србима. Само десетак година касније, вероватно 1455. Срби су га, изгледа, поново вратили Турцима, јер су га ови свакако држали у рукама приликом опсаде Београда 1456. године. Турци су га коначно освојили вероватно тек 1458. године – година коју наводе стари српски летописи, у којима се каже да је тада Махмут паша међу осталим градовима примио и Жрновань. Постоји и предање да је тврђаву оправио султан Мехмед II (1451-1481).

Изгледа да је све од 1458. па до 1521, када су Турци. По заузимању Београда, сами напустили Жрнов, простор између Авале и Београда је счужио за мегдане између Турака и Срба, односно Мађара, о чему сведоче народне песме о Порчи од Авале и Змај Огњеном Вуку. После 1521. изгледа да град више није ничему служио, јер нам већ 1669, енглески путник др. Браун, каже да је прошао крај Авале на чијем се врху налазе „рушевине неког старог манастира“. У другој половини XVII века и Евлија Челебија констатује само да се на југозападу од Београда налази тврђавица Авала, не износећи никакав ближи податак.
Шта нам о себи може да каже сама тврђава? Иако на појединим местима веома оштећена, њени зидови су ипак били доста очувани. Према начину зидања, употребљеноим материјалу, можемо разликовати неколико епоха у њеном подизању.
Није јасно из кога доба зидови потичу. Када се узме у обзир малтер од кога су рађени може се претпоставити да су још касно римски, или византијски.
У јужном делу горњег града, постојале су три кружне озидане јаме. То је било читаво мало, примитивно постројење за топљење руде. Три озидане кружне јаме нису ништа друго до три примитивне високе пећи. Не треба заборавити да је околина Авале богата рудним благом и да су сами рудници припадали у средњем веку калуђерима из Београда, а касније Јовану Хуњадију.


Зашто су краљу сметали остаци града који Евлија Челебија помиње као једно од шест најзначајнијих итврђења у Србији, а археолози тврде да су људи на овом локалитету бавили рударством још пре 4.000 година? Други народи поштују своју историју и средњовековне градове чувају као велике светиње. Одговора нема и та мистерија никада није разјашњена.



Испод зидина средњовековне тврђаве Жрнов на Авали, 1915. године, погинуо је петнаестогодишњи дечак. Сахранили су га Немци и на дрвеном крсту написали: „Ein unbekannter serbischer soldat“.
После ослобођења мештани оближњег села подигли су споменик од камена на коме су урезане речи: „Овде почива непознати српски војник“.

Трагови средњовековне тврђаве су још били видљиви, кад је краљ Александар Карађорђевић 1934. године одлучио да „рашчисти терен“ (?) да би на том платоу био изграђен комплекс Споменика незнаном јунаку, дело вајара Ивана Мештровића, човека који је безброј пута помињан као масон.
Остало је забележено да се неко усудио да краљу приговори што је срушио утврђење које су подигли српски владари. Суверен је на то одговорио да је мислио да су град подигли Турци и да је зато наредио рушење.
У то време у Европи су ницали слични споменици, и то је био један од начина да се ода пошта њудима који су погинули током Првог светског рата. Слични монументи настајали су, отприлике у исто време и у Прагу и Паризу.
Остаци Жрнова су минирани, терен потпуно рашчишћен и више није било ниједног камена, који би подсећао на прветемеље овог словенског и српског утврђења од пре два миленијума.
Једино логично објашњењење за рушење Жрнова је да је Александар I као „југословенски“, а не српски краљ морао и да се понаша у том стилу, па је тако „југословенство“ симболизовано у „Каријатидама – каменим скулптурама жена у народним ношњама из шест Бановина краљевине Југославије, а споменик Новом светском поретку направио у облику пирамиде.
Током поподнева, на Видовдан 1934. Године, краљ Александар I Карађорђевић стигао је на Авалу. У пратњи пет ађутаната, краљ је обишао споменик, а потом је свечано отворио споменички комплекс Незнаном јунаку. Отпочео је церемонију држећи сребрни чекић у руци, који спада међу основне симболе алатке код масона. Тако је на специфичан начин, краљ посредно дао до знања о својој масонској припаднбости, као и о симболичкој слободнозидарској црти која је имала задатак да обележи и сам будући споменик.
Вера заточника Новог светског поретка (Novus ordo seclorum са америчких новчаница) у симболе и магију, попут свих лажних религија тражила је некрофилну и крвну жртву – у нашем случају, и једни и другу проистекле из поништења историје као дела више промисли у коме људи, па и краљеви, жреци или велики мештри, само суделују.