Како смо одбранили Бар ДЕО ПРВИ

Day 3,184, 08:40 • Published in Serbia Netherlands • by SpeeD94

Поздрав људи. Дуго сам се премишљао, најпре да ли да уопште пишем али жеља је била велика, затим да ли да напишем неки увод али како дуго нисам писао одлучио сам да је ипак поштено да вам се обратим и кажем нешто укратко. Овај текст ће бити нешто другачији, не баш шаљив али ни претерано озбиљан, покушај да једну од својих старијих жеља претворим у дело. Коначно желим да покушам, не знам како ће изгледати и да ли ће вас мрзети да читате али не кошта ме ништа сем мало слободног времена.
О чему се овде заправо ради ? Покушаћу да вам дочарам одбрану од Чилеа на један мало другачији начин, из угла једног обичног ерепублик војника...





Дан 3181.
00:00 по локалном еРепублик времену. Како то обично бива дочекао сам нови дан с намером да одрадим своје дневне обавезе. Као и до тада, сваки дан је личио на претходни. Устанеш, доручкујеш, обновиш енергију коју си изгубио и одеш на посао. Бернолди плаћа минималац радницима, али опрема коју добијамо када затреба на фронту су одлична компензација. Ствар навике, од малена тако радим и више ни не размишљам о томе. Донацијама саградио сам кућице које служе за одмор, а уз њих сам добио и неке гратис картице , са којима на послу могу да се откуцам и други пут и току дана и добијем свој додатни минималац. Ипак много већи значај имају у томе што ми помажу у релаксацији и увећавају ми енерију на дневном нивоу. Имам само 2 за сада али и то је непто. Одрадио сам , не губим пуно енергије јер посао није тежак. Тек након тога одлазим у своје фабрике, радим као менаџер ....какав црни менаџер ту радим као црнац. Много енергије се истроши, али шта да се ради производња не сме да стане.





Одлазим у теретану, коначно након пар месеци скупио сам довољно пара да купим уговор. Без њега пар месеци тренирао сам само на оним јефтиним справама у теретани, али добро и то је нешто, плаћао сам 19 центи дневно сто и није неки губитак. Али напредак је много слабије ишао, сада сам уплатио тај уговор и тренирам као човек, мало се више уморим али напредак је много видљивији.





Окупао сам се и пошао да платим порез, држава све већи порез узима али мора да се плаћа, не може другачије, диктатор је мемилосрдан. Враћам се кући да прелистам новине, одмарам, потребна ми је енергија.





Хрвати, Италијани,...сви остали подижу устанке једи за другима а на нама је да те регије бранимо. Али не можеш их бранити без енергије , зар не ? Сва срећа ове недеље сам пуцао жестоко , и добио награду у виду дупло брже релаксације онда када ми је било најпотребније. Тог дана пуцао сам много, претежно у Италији, чини ми се да је био устанак на Сардинији али нисам сигуран. Често нас превозе из регије у регију, често ни не знам где идем, само знам да морамо да пуцамо... Предвече сретнем Анкес и питам је оће ли бити неки организован удар тај дан да бих знао да ли да сачувам енергију, а она одговара да се очекује авио напад Чилеа на Црну Гору. Није да нисам прочитао у току дана нешто везано за то, видео сам да се скупљју неке донације, и да се нешто спрема, људи су причали о томе али ја нешто нисам био заинтересован да чујем ко и где напада. Сада сам коначно скапирао шта се то чека, одлучујем да сачувам енергију да бих могао да будем колико толико од помоћи. Припуцао сам још мало у једном устанку, колико је било потребно и отишао да одморим. То је већ било око 13 часова.





Људи трЧе унаоколо, све је заживело. Почиње општа мобилизације и превоз до приморја Црне Горе. Нападнут је Бар. Напад Чилеа не знам тачно када је почео али је био силовит. Прикључио сам се одбрани око 18 часова колико се сећам, када сам стигао имао сам шта да видим, битка је већ увелико трајала, од буке нисам чуо ништа требало ми је мало времена да се стабилизујем...






Наставиће се...

Нисам желео да пишем цео чланак, волео бих да ово буде први део. Уколико вам се свиди написао бих наставак наравно, о томе како је сама битка трајала, уколико не неће бити потребе за тиме. Слободно напишите утиске.

СпееД94
О7