Живот Драгутина Димитријевића Аписа
TheOrgy
Младост
Рано је остао сироче. Након тога, бригу о њему преузима његова сестра Јелена и њен супруг Живан Живановић. Завршава основну школу у Нишу, а нижу школу гимназије у Београду (Прва београдска гимназија).Након школовања уписао је нижу школу Војне академије и завршио је 1896. као шести у класи. Био је на служби у 7. пешадијском пуку у Београду где је произведен у чин потпоручника.Септембра 1898. уписао је вишу школу Војне академије за генералштабне официре. У чин пешадијског поручника произведен августа 1899.
Мајски преврат,и даљи развој догађаја
У ноћи 29. маја повео заверенике из Официрског дома у двор, где је за време тражења краља и краљице, тешко рањен с три метка у груди. Захваљујући својој снажној природи Димитријевић је преболео те ране, и његов утицај на официре и послове у војсци стално је растао. Димитријевић је можда желео да створи војну диктатуру у држави имајући јак утицај на политичаре, али се за ово не може са сигурношћу тврдити. Чак је покушао Николу Пашића да придобије на своју страну, али му то, упркос притисцима и претњама, није успело. Пред убиство краља Александра,Апис је заједно са својим истомишљеницима слављем обележавао датум убиства кнеза Михаила Обреновића, наговештавајући мајски преврат.Исечак из книге Антоније Антић Белешке :''Још преподне 29.маја,отишао сам у болницуда обиђем Аписа.''Још нешто иѕ књиге Антонија Антића.''Најзначајну улогу и најагилнији међу завереницима био је Апис. . . Он је трчао на све стране од једног до другог политичара,радећи код на томе њих да приме и одобре абдикацију Ђорђеву''.Био је у Македонији краће време, а по повратку вршио је дужност помоћника начелника штаба Дринске дивизије 1908.''Апис је по извршеној промени на престолонаслеђу, прионуо свим силама да новог престолонаследникаприкаже у што лепшој светлости,нарочито војсци и официрском кору.Да би га упознао што више са војском,он је почео радити на установљавњу Врховне инспекције у војсци.Када је то питање довољно сазрело, он га је и спровео преко надлежних. Мислим да је било 1909. или 1910.године(треба тачно видети)били су заказани маневри у околини Ниша. Руковалац маневра био је ђенерал Степа Степановић.Апис је учествовао у тим маневрима као начелник штаба Прве коњичке бригаде,а ја сам био на припреми за ђенералштабну струку,одређен у штаб руковалаца маневра.''
Одликовања
Орденом „Петар Мркоњић"
Орденом српске круне I, II и III реда
Орденом Карађорђеве звезде са мачевима I, II и III реда.
Орденом „Милош Обилић"
Орденом Белог орла I и II реда.
Сарајевски Атентат
Сарајевски или Видовдански атентат се догодио 28. јуна 1914. године у Сарајеву, (Босни и Херцеговини) када су чланови организације Млада Босна убили надвојводу Франца Фердинанда, аустроугарског престолонаследника, и његову супругу Софију Хотек.Аписова организација Уједињење или Смрт је помогла организацији Млада Босна у организацији убиства Аустроугарског престолонаследника и његове супруге,што у логистици ,што у наоружању и терену за вежбање.
Стрељање Аписа и његова рехабилитација
У I светском рату је руководио обавештајном службом. Потом је био начелник штаба Ужичке и Тимочке војске. Затим, помоћник начелника штаба III армије. Апис је у децембру 1916. ухапшен на солунском фронту као члан тајне организације Уједињење или смрт. Оптужница га је теретила за „превратничко деловање“ с политичким циљем у самој земљи. Поред тога у тужби се наводило, да је прикривао Рада Малобабића и Мухамеда Мехмедбашића, који су били оптужени истом тужбом, и да су 29. августа 1916. покушали да изврше атентат на престолонасљедника регента Александра, када се аутомобилом возио из Острова у свој логор. Процес је вођен у Солуну пред војним судом за официре. Пресудом од 23. августа 1916 Димитријевић је осуђен на смрт, а стрељан је 14. јуна 1917. у Солунском пољу заједно с артиљеријским мајором Љубом Вуловићем и Радом Малобабићем.На обновљеном судском процесу 1953. у Београду, све пресуде Вишег војног суда у Солуну су поништене, а сви осуђеници рехабилитовани, међу којима и сам Драгутин Димитријевић Апис.
Извори:Антоније Антић ''Белешке'' и Википедија
Антоније Антић је био пријатељ Аписа,али није био члан Црне руке јер су се он и Апис посвађали јер је Апис вербално напао његовог ујака.Антоније Антић је 1917. године био пензионисан али због страха власти годину дана касније је враћен у државну службу.
Ако нешто није добро написано слободно ме исправите.Занима ме ваше мисљење о њему као човеку и војнику.
Ваш Оргија(TheOrgy)
За викање(шоут):
Живот Драгутина Димитријевића Аписа
http://www.erepublik.com/en/article/-1-2153547/1/20
Comments
Сјајан чланак, треба нам више оваквих!
Право истраживачко новинарство
Nije to si nas nego najbolji si o7
Svaka cast!
Ko se macha lati, od njega i gine... nije mala stvar ubiti kralja i posle kao da nista nije ni bilo... malo sutra.
Na solunskom procesu samo dva podoficira su odbila da lažno svedoče protiv Apisa:
Mustafa Golubić - Mujke (kasnije general NKVD i heroj Sovjetskog Saveza)
Dragoljub Mihailović - Draža (general Jugoslovenske Vojske u Otadžbini i ministar vojni tokom WWII)
Oba su do kraja života bili članovi Četničke organizacije.
Evo ga, pa ga pitajte licno i personalno: http://www.erepublik.com/en/citizen/profile/1537954
: D
в+с
Свака част!
(врати претплату ако ти није мука)
Зликовац