Join the new world

Овако, пошто се свашта издешавало ових дана, ја сам у 3, 4 дана написао три чланка, а ево га и четврти. Ако је и од мене, много је... Јесам вас навикао на спам, али баш претерах... 🙂
Но, морам још ово да напишем, па ћу вас неко време оставити на миру. Свашта се дешава, морам да мудрујем...

Данас је у Београду припрема за маратон, па митиниг, радови на газели, свашта нешто, али не очекујте неку велику гужву на тим манифестацијама, пошто ћемо се ми ерепубликанци наћи на Зелењаку, а то ће привући гомилу радозналаца у кафану у којој будемо седели (bridge pub), још ако се Апис напије (јок и неће), очекујемо и да ће се новинари сјатити да известе своје редакције о немилом догађају...
А можда збришемо у Нови Сад... Чудни су путеви господњи... 🙂

Одакле да кренем? Ајде од наше "слоге", синоћ сам се слатко насмејао... Како нама мало фали да почне лудница, то је, колико смешно, толико и застрашујуће. Миббит пукао на један дан и већ су се Срби поделили да ли треба да се почне са ризоном или да се остане на миббиту. Ту су одмах чланци, коментари, узвици, добро, стварно нисам приметио вређање, али претпостављам да је нас неколико људи то све успело да спроведе на спрдњу, па су се, већ захуктали неистомишљеници, мало примирили и схватили колико је то глупо. Ето, мало духовитости и све се брзо преокрене, а то нам је претходних дана недостајало, уствари, касно се почело са духовитошћу, па је и покушај заебавања дочекан на нож. Мало смо се примирили, непоновило се...

Гледам ову карту света. Пре неки дан узвици како се Мексико шири,а ми смо у кавезу. Беше ми смешно и то. Па Мексико се шири такође по комшилуку, није освојио Египат, него пар американских регија. Иначе, све државе су ту негде, у неком свом кавезу. Можда су се Македонци и Словенци раширили мало више него што би се човек понадао, али за то могу да захвале нама, јер смо им примирили највеће непријатеље, И, наравно, Шпанци и Пољаци. Ови први су имали неке битке са Бразилом и ето их на другом континенту, а Пољаци? Па они ни једну једину озбиљну еДржаву немају близу себе, где год да крену, нема ко да их заустави. Претрче преко Немачке, Француске, још им у томе помогну савезници са неким својим борбама и ето Пољске где год зажели. А и нису ми се нешто раширили по Северној Америци, мада, не кажем да неће. Ах, да и Индонезија се проширила по Аустралији, дакле други континент, свака им част, та Аустралија је сила, не знам како им је то успело...

Ми и Мађари смо ту где јесмо, у "кавезу"... Зашто? Па, Мађари држе скоро целу Румунију, тотално их уништише, ови, ако им и успе неки устанак, брзо буду примирени и тако, играју се са њима... А ратују дуже са њима, него Хрвати и ми, нисам приметио да нешто пуно плачу да им је досадно. Ми држимо пола Хрватске и територију у Бугарској, мало ли је? Малтретирамо две од 4 најјаче силе еден - тера савеза. Самим тим помажемо нашим савезницима. Сад, стварно ни ми, а ни Мађари нисмо криви што немамо положај једне Пољске која нема достојног противника у близини, нити смо криви што Хрватска или Румунија, као наши највећи непријатељи у игри, нису у Јужној Америци - тако нам је, како нам је. Остаје питање шта би могли да урадимо, али без да се свађамо између себе, већ полако, причом и планирањем...

Прво треба да се договоримо шта нам је приоритет. Ресурси? Ајде да видимо шта нам тренутно фали... Као прво, риба, има је у близини, ето, Јужна Далмација, таман. Ајмо даље, она шалтира, како ли се већ вика? Где ње има? Хммм... У Тоскани, али пре ње морамо неким чудним путевима да идемо. Да у договору са Македонијом, узмемо пар италијанских регија и ето нас у Тоскани, а успут смо добили и уље (Македонији ништа не значи, јер из Италије немају повезаност са главним градом, а могли би да им помогнемо мало са Бугарима, за узврат). Остала је гума. Где да је тражимо? Стварно не знам, не видим је у близини, али ајде да прво ово пробамо да одрадимо, па ћемо лако за гуму. 😃

Тексас? Или било која територија, која би нам пробудила емоције, Синд или Лион Кинг, мoжда нека трећа, четврта... Чисто да се играмо. Ај да се и око тога договоримо. Дакле, од Хрвата не можемо да очекујемо мир и сигуран сам да ће све живо покушати да нас спрече у било ком нашем походу. Ево, кад смо ми мирни, и они су, само чекају тренутак да кренемо негде, пробудиће се, макар опет били окупирани, само да комшији цркне крава. Па добро, има и ту решења, зар не? А да и овце буду на броју, а и вуци сити. Оставимо Бургас Бугарима, да нам пуцкета за њега. Онда помогнемо Македонцима да узму Видин и затварамо рат са Бугарском. Знам, знам, где баш са њима да затворимо рат, али, јбг, не можемо на све стране. А и помагаћемо Македонцима да се иживе на њима, колико будемо у могућности, теко да...
Е, сад, све смо то одрадили, Хрвати имају три територије, за сада. Остаје нам пут преко еРусије ка Лион Кингу, а касније и Америци, можда буде проблема са Русофилима, но, треба се људима објаснити да је ово игра, али мирним тоном, без свађа и без убеђивања да су нас Руси заебали тад и тад, јер, ако је неко загрижен за нешто, тешко да можеш да га убедиш у другачије мишљење, дакле, све да се сведе у оквире игре. А можда и да се договоримо са Русима око свапа.
Можемо ка северу, такође да мало свапујемо, па да опет стигнемо до Британије, да запретимо Америци, прецизније, прво Канади, а Канада је баш велииика препрека за нас. 🙂 Е, постоји и ту проблем, јер ако дођемо до Британије, не верујем да ће бити вољни да нас пусте да преко њих дођемо до Северне Америке, јер су сада у савезу са САД. А да их узмемо насилно... Пффф. Ако већ нисмо Индонезији одузели невиност, не би требали ни према Британији да се понашамо бахато. Ипак нас веже некадашње чврсто савезништво.
Ако се одлучимо за запад, ту имамо све саме савезнике до америчког континента. То би и могло да се одради, али, овде иде нешто слично као кад би кренули на Синд. Углавном би имали битке са савезницима, а те битке нису занимљиве, још мора да се пази и на истек мпп-а, па њихови мпп-ови са нашим савезницима... Јесте компликовано, али ваљда имамо мудре људе који ће све то да разреше. Ја нисам баш упознат са механизмом игре, па нећу сад ни да ломим мозак како би то могли да одрадимо, а и зашто би, ово што пишем је само предлог. Није да нешто озбиљно планирам. 🙂
Наравно, у међувремену гушити сваки устанак у еХрватској, јер и онима којима су комшије трн у оку морамо да бринемо, зар не? Без свађа, без скупљања јефтиних политичких поена, а мислим да можемо све то, јер сваповање територија не захтева неке ударце, а ако немамо рат са Бугарском, Хрвати нам нису проблем, добро, кад Ромпер прими плату, биће заебано, али има нас, можемо. 😃

Даклен, шта можемо?

-Узимати покемоне, проблем - па и не видим неки проблем, мало се потрудимо око Јужне Далмације, после би ишло глатко, сем што би баш често морали да спречавамо устанке у истој, а то опет доводи до пинг - понг рата. А и та гума, где је има, сунце јој калаисано? 🙂

-Пут преко Русије, проблем - Русофили, морали би преко мађарских територија које су некада давно биле Румунија, наравно, скупе битке без неке потребе,али ако смо решили да се играмо, залудно трошење голда нећу више помињати. 🙂

-Преко Британије до Америке, проблем - Британци. треба видети шта са њима. Да их испалимо, да пробамо да се договоримо или нешто треће, да им платимо, нпр.

-Преко запада до Америке, проблем - мпп због битки са савезницима, додуше, тога има и у пробоју преко Британије, али рекао сам, има мудрих глава у овој Србадији, то се да разрешити.

-Синд, проблем - овде нема проблема, али стварно... не видим ништа занимљиво у томе. Пар сваповања, одузимање територије од слабог противника и то је то. А устанке нико не би ни покретао, јер никакву корист од тог Синда не би имали, сем личне статисфакције.

-Наравно, за сво време путешествија које одаберемо, Хрватима не би дозволили да се придигну, да и једни и други имају своју забаву, па нека траје колико траје, али да не буде стационирања на некој територији, па да чекамо неку битку, него удри, бре. Да сви будемо задовољни и весели. 🙂

Знам, сад ће се наћи стотину теортичара да ми кажу зашто овако не може, а онако може, али нека, нека и они дају свој предлог, бар ћемо почети да се договарамо, а не само да се свађамо око глупости. Значи, одредити следећи циљ, договорити се како сви да буду задовољни и крећемо у једну сложну акцију, па куд пукло, да пукло!

10,9,8,7,6,5,4,3,2,1.......СРБИЈА КРЕЋЕ ! ! !