Рефунд - политички или војни систем плаћања?

Day 1,232, 10:40 Published in Serbia Serbia by Lunatic2903

Неко краће време бавио сам се ратним сегментом, али је са повратком Разора моје неискусно петљање око мапе и ратова постало сувишно. За данашњи чланак бавио сам се другачијим истраживањем - занимао ме је новац и канали којима се државни новац свакодневно троши. Рефунд, да будем прецизан.

За оне који су тек дошли у игру те не знају шта је рефунд (иако ћемо из наставка текста видети да и таквих има у рефунд систему) - ради се о државном динарском плаћању јединица како би биле способне да опреме људство и доставе ратни утицај када је потребан. За улазак у рефунд систем (који је без премца највећа ставка државног буџета) постоји одређени услов (који је установљен на основу процене исплатљивости нечијег фундирања).

Данашњи чланак пишем пре свега јер је тај услов проценом садашње (а према резултатима избора и будуће) неразумне власти сведен на минимум.



Тренутно у рефунд систему има око 30 јединица (подаци нису у бројку прецизни, али видећете да преведено у новац одступање није велико) са просечно 50 чланова. Дакле око 1.500 играча је део рефунд система.

Тренутно се за једно ударање по човеку издваја по 15 РСД. У хипотетичкој ситуацији у којој би цела армија која је под окриљем буџета ударила то би државу само за једно ударање (што ће рећи једну рунду) коштало 1.500 * 15 = 22.500 РСД што је мегаломанска цифра за једну рунду.

Реално стање је другачије, јер се не појави цела армија на ударању за сваку од рунди. Следећа бројка је добијена на основу стања на каналу за ударање у последњих неколико дана - проценио сам да је за сваку од рунди око 250 људи онлајн. Преведено у динаре (дакле помножено са 15) то је око 3.750 динара по рунди. За једну борбу од 8 рунди то је равно 30.000 динара директно из државног буџета! Титани, којих ћу се дотаћи у наставку текста, и тенковање те опремање у злату нису урачунати!



Иако висина цифре сама по себи забрињава, још је шокантније да је у рефунд систем уведено и неколико "јединица" које тешко да би се могле назвати и регрутима. Реч је о недавно пристиглим играчима који са мање од 1.000 снаге одвајају од пореза по 15 РСД за свако ударање. Њихов ударац (од рецимо 300 или 400 утицаја), колико год се водили логиком да младе вреди таквим стимулансом очувати у игри, није ни близу исплатљивости.


Прешавши одмах на рачуницу нисам се дотакао самих пореза из којих се црпи рефундовање. Дневни порез у Србији, како сам обавештен, варира између 30 и 40 хиљада динара, претпоставићемо да је 35.000. У поређењу са 30.000 колико се одваја само на армију (без тенкова и Титана), то је довољно тек колико да држава остане у минорном плусу.






На горњим сликама (које кликом можете увећати) упоређени су порези Србије и САД. Евидентно је да су порези у Србији далеко већи, а чак и са таквом поставком пореза Србија једва покрива своје дневне издатке. Логично, виши порези никако не иду на руку цивилима који не само да су ускраћени за рефунд, већ им се и производи којима се самостално опремају сервирају по вишој цени. Логика (коју ћемо назвати логиком, иако од исте овде нема ни трага) је да рефунд носи политичке поене. Више о томе у закључку.


Пре закључка пасус о Титанима, нашој елитној групи тенкова (играча са ударцем јачим од 1.500). Титани, иако са актуелним системом ратовања неопходни, у Србији имају претеран значај. Преведено у бројке вреде 950 динара. Додајмо само петорицу (а њих има бар 20, мада мислим да их је и више) на рефунд за основну армију и Србија је већ пробила свој профит и отишла испод нуле. У корист тога колико је 950 РСД велико сведочи и податак да ми је један Титан, кога нећу именовати, нудио новац који му је претекао јер му се из дана у дан гомила на профилу. Ради се о нерационално распоређеном државном новцу, подсећам.


За закључак сам оставио прљавштину, пошто некако одбија читаоце ако је неаргументована. Ова моја је јако аргументована, и тврдим да је рефунд систем, такав незграпан какав је, скројен само у политичке сврхе.

Једноставно, претерано висок рефунд осваја и гласове и на краћи рок и битке. Управо из тог разлога на рефунд списку налазе се млади и неафирмисани играчи (којима је и освајање Хрватске велико достигнуће, иако је новац који је Србија потрошила НЕУПОРЕДИВО ВЕЋИ од новца који је Ромпер стукао), а Титани, као група која има и моћ да формира јавно мишљење, добија више него што су реалне потребе државе.

Оваквом политиком цивили, они који беспоговорно ударају од свог новца, су зашлајмарени по сред чела, а верујем да ће и многи активни војници имати штошта да замере овом неодрживом и хаосалном "систему".

Знам да ће чланак изазвати свакакве реакције (ако буде упорних који прочитају до краја), али сам у ово што сам написао сигуран колико и онај мали који је викао да је цар го: плаћање гласова је еволуирало и попримило државне димензије - рефунд осваја изборе.


Поздрав,
Лунатик2903

П.С. Рефунд у овом облику не постоји ни у једној држави сем Србије, где су грађани најмање вољни да сами сносе трошкове кур*ења титулом велесиле у игри.