Играмо се игре, причамо приче..УВЕК ТУ КАДА ТРЕБА!

Day 1,151, 14:04 • Published in Serbia Serbia • by Nikola Ciric


Помоз Бог, драго моји Ереповци..

Ових дана смо пуно радили, пуно пуцали и пуно се дружили. Баш слушам коментаре људи- већини се допада мој маштовити приступ овој игри.. Сви ови *Рокачина* чланци заиста се читају и волите их.. Драго ми је што је тако 🙂

Ноћ..3 сата. Мир у бази Небеских ратника. Те ноћи дежурали су Саут Сирмиум и Дража. Исцрпљени од акција, сви су спавали. Тек понекад, чуо би се Дража како пева неку Звездину песму или нервозно шета по бази.. Хладно је..

Негде пред зору, покуцао ми је неко на врата.. Отворих бунован.. *Шта је, сунце вам пољубим, спавам.* Из приче са Соутом сазнах да морам одредити три добровољца који ће отићи у специјалну мисију.. Пун ми је виче кур** тих специјалних мисија и стављања главе у торбу због других.. *Ко је заср'о?* .. Отета су два момка из града..Цивили..само много знају и не смеју да падну .. Последња дојава је да су их одвели преко Хрватске границе.. ОПЕТ ГЛУМИМО РАМБА..Ићићу ја.. Паклени94 и Петар1994 - мало је рећи другари, моји прави млађи братићи.. Много пута смо гаће крварили и много метака испалили за славу и част јединице и земље.. Ми ћемо средити ово..

У 6.43 цивилним аутомобилом *АУДИ 6* без таблица излазимо из базе и без икаквих војних обележја пролазимо кроз град.. Лако наоружање (дуге деветке и у гепеку хеклери), фармерице, јакне и испод наравно панцир.. Прекрстили смо се као и пре сваке акције.. Ваљда нећемо погинути.. Јављамо се патроли ВеСа на излазу из града и крећемо пут Војводине.. Идемо у неизвесност..

8.32 - као и ранијих дана, на граници нема никога *Сине, сад кад запуцају на нас, има да се проведемо к'о на вашару* , први поче Петар 🙂 .. *Ћути, тебра, кад излете кроасани, завршићемо као Бугари у Видину * хеххеех.. Богу хвала, уз пар сумњивих погледа , пролазимо контролни пункт који је био унутар територије Републике еХрватске.. Звони телефон.. У Загребу су.. У,јбт, први пут у граду..

чекамо ноћ...

Улазимо у Загреб и од наших обавештајаца сазнајемо где су.. Паркирамо ауто испред зграде.. снимили су нас са прозора..Два ћелава типа са јасним ознакама еХрватске војске нам прилазе *Бок. Шта треба? Мало је опасно бити касно у Заребу, момци, не ?* *А,да ти мало чика Пера да по пичи**,не?* пре него што доврши реченицу , Петар извади пиштољ и испали два метка.. Паклени притрча другом и са два метка из близине обезбеди миран сан.. *Момци, што нисте рекли да останем да спавам ако ћете да се играте рата сами 🙂* добацих, отварајући гепек.. Добацих им Хеклере и улетесмо у зграду..

стан 12... културно позвонисмо.. КАД БИ СЕ ЗЕЗАЛИ 🙂 Петар развали врата и убаци флеш бомбу.. Улетех први и кратким рафалима прошетах по соби.. Истренирани и до перфекције увежбани за два минута претражисмо цео стан.. Момци су добро.. Мало намодрени,али добро.. *Љубићемо се после, идемо, брже* добаци Паклени..

Кренусмо назад.. Сад сам возио много брже.. У овој акцији сам се по први пут препао.. Да ли ја то нисам навикао на оволико блиске борбе, или старим? Ко ће га знати..

Стижемо у базу око 21.00.. Још један радни дан је завршен.. Ваља одморити...