Proklet bio, eJapanu!

Day 2,960, 17:44 • Published in Japan Serbia • by BastovanSurcinski
Poštovani. A i ostali.

Sam po svojoj prirodi nisam alav, niti gramziv. Blaga i bogatstva me ne zanimaju, pogotovo ne ovde. Dobro, tačno je, volim da prosim, ali šta ću kad volim!... volim, jebiga...




Zapravo sam i pokušavao da se igram ove igrice kada sam tek počeo ponovo, ne znajući da ovo više nema veze sa starom igricom kakva je bila, i shvatio sam ubrzo zlatno pravilo mehanizama:

Para vrti gde burgija neće





Skontam ti ja da od igre leba nema, niti da ću ga ikad i videti, budući da mi ne pada na pamet da plaćam išta.





Odustanem od napretka ikakvog igde, i okrenem se isključivo zajebavanciji. Koga sam uvredio nekad, da zna da je i trebalo da se uvredi kad me shvata ozbiljno.





I tako bi i ostalo sve da me nije Rikardinjo pozvao u eJapan. Prokleti eJapan. Zašto prokleti? Zato što je proklet. Zašto je proklet? Zato što sam ga prokleo. Zašto sam ga prokleo? Zato što su me ljudi poput svih arhanđela (koliko god da ih ima) natrontali parama da ne znam kud ću s njima. Da gradim industriju, to jok. Probao i nema vajde. Da poklanjam drugima, što bih najradije i uradio, nema smisla, nisu mi ih zato dali. Šta drugo, nego graditi teretane proklete... Ej, a padalo mi na pamet nije to da radim! Važi, da se cimam i štekam dve godine, pa da postanem tenkić nekakav, pa tako pola godine da igram, pa još dve godine da opet mogu da budem tenak. Važi. Da se sprdam, to mogu uvek i bez udaranja i treniranja. Radim u firmi jebinice za minimalac. Jedan od sopstvenih klonova mi pošalje hrpu Jena, i ja šta ću, nego kupim četiri kučice da pomognem malo jebiničarima. A tenake od njih ne uzimljem, koji će mi antrak.

I sad šta ću, nego da dižem teretane...

A za to mi treba tvoja pomoć, prokleti eJapanu!





Prokleti eJapanu!!!






Objavljujem, dakle, javni poziv na udeljivanje para za čeličane. Za da postanem i ja jednoga dana muškarac! Za da me vide cice i mene nekad u životu! Za da nekada i ja skupim 30.000 jedinice snage! (Ej, a zamisli pita te sin jednog dana "Tata, a koliko jedinica snage mi treba da mogu da prebijem onog Marka? On, znaš, koristi one bustere..."...) Za da mi sin nikada ne bude ovako glup! Za da otplatim poverenje ove zajednice u mene! Za da vas sve ispalim za dve godine kada prodam nalog!!!





Uzdravlje!