Join the new world

Setih se ovih dana da sam otvorio nalog na erepu pre tačno 10 godina. Bilo je to ovako...



Pošto volim da uz kaficu pročitam novosti na internetu, i tog dana sam zašao na stranice nekoliko informativnih sajtova. Ono što mi je privuklo pažnju je to da su se među komentarima čitalaca pojavile brojne molbe (da ne kažem vapaji) za pomoć zajednici srpskih igrača u nekoj tamo "izuzetno zanimljivoj igri". Pozivi su bili toliko brojni i toliko intrigantni da sam uzeo jedan od ponuđenih referala i registrovao se.

Prilikom registracije prvo što mi je palo na um je bio nik "Srbocetnik" koji za mene nije imao niti pozitivnih niti negativnih konotacija i čisto je zvučao kao zezancija. Sa tim nikom sam uspeo da odigram nekih desetak dana dok nije bio zablokiran zbog nečije žalbe. Eto, našla se neka lepa gospoda uvređena zbog termina kojega su sami izmislili i masovno koristili u pežorativnom smislu. Bio sam ljut na odluku admina i hteo sam da napustim igru koja mi se uopšte nije svidela ali sam onda "iz inata" odlučio da otvorim nov acc, ovaj koji postoji do današnjeg dana.

Nije trebalo dugo da razumem famozne "mehanizme igre" koji su se na kraju svodili na staro pravilo "koliko para, toliko muzike". Oni koji nisu bili voljni da plate, morali su naporno i disciplinovano da rade na izgradnji svog profila. Gold je bio skoro kao pravo zlato koje se teško zarađivalo ali se lako trošilo. Novi igrač nije mogao ni da sanja o otvaranju kompanije, već je trebao svakodnevno marljivo da radi kod starijih igrača kako bi uopšte opstao u igri. Dobro sam zapamtio frustraciju koja mi se desila nakon prvih neprekidnih 30 dana igranja (rada), za šta se dobijala vredna nagrada od 5 golda. Uzaludno sam taj dan pokušavao da se ulogujem desetine puta ali me je uvek dočekivala stranica koja govori da je u toku otklanjanje bagova iz igre. Bilo je bolno!

Što se same igre tiče, ideja oponašanja RL je bila odlična ali je njena realizacija bila zaista skromna. Za najveći broj igrača sve se svodilo na debilno kliktanje da bi se pomerio famozni "zid". Debilnost scenarija je vrlo uspešno anulirala aktivna zajednica igrača, pa je eRep na kraju prerastao u nešto više od igre- u svojevrsnu platformu za druženje.


Admini su shvatili da je igra glupa, pa su pokušali malo da je unaprede uvođenjem elemenata strategije. Rezultat je bio tzv. Erep v2, koji je omogućavao kretanje igrača po karti podeljenoj na šestougaona polja.

Na moje veliko iznenađenje novi koncept je loše prihvaćen od strane većine igrača (zašto zamarati ionako mali mozak?), pa su admini bili prisiljeni da vraćaju "zid". Doduše, malo su ga ušminkali i to je ono što postoji do današnjeg dana.


Igrači iz tog vremena se bez ikakve sumnje sećaju Rompera, hrvatskog igrača koji je u RL radio za neku naftnu kompaniju i imao love na bacanje. Kada se lova iskombinuje sa refleksom "domoljublja" i zadatakom obrane od eVelikosrpskog agresora, admini zadovoljno trljaju ruke i pune džepove. Njegov uticaj na igru je bio toliki da je praktično sam mogao da ratuje protiv celog saveza država među kojima je bila i eSrbija kao najbrojnija i najorganizovanija eNacija.


Jasno je da je besmisleno kada jedan čovek uz pomoć novca može da pobeđuje desetine hiljada igrača ali je u tim vremenima bilo dovoljno adrenalina i to je igri davalo dozu zanimljivosti. Da nije bilo Rompera ne bi bilo ni mnoštva uzbudljivih trenutaka od kojih mi je najviše u pamćenju ostala epska bitka za "Lajonking" u eRep v2. Od kada je on batalio igru sve je postalo mnogo dosadnije.


Jedna od interesantnih stvari koje sam naučio u eRep-u je ta da ljudi u ovakvim igrama potsvesno koriste mehanizme koji su svojstveni RL političarima. Želja za slavom i moći nije ništa manja nego tamo a za njihovo sticanje su dozvoljena sva sredstva. Neverovatno je koliko su ljudi spremni na strančarenje, podmetačine, ogovaranje i krađu samo da bi bili na vrhu neke tamo bezvezne igrice. Pošto mi je sve to u RL odvratno, isti stav sam zauzeo i ovde pa sam celo vreme bio pasivni posmatrač ePolitičkih događanja. Ipak, zahvaljujući uslovnom refleksu koji se stekne mnogobrojnim ponavljanjem neke operacije, u igru sam ulazio skoro svaki dan bar na nekoliko minuta.


Sve je to trajalo dok nisam stigao na granicu 70-og nivoa kada se pred mene postavilo pitanje smisaonosti daljeg igranja. Kao igrač u 3. diviziji još sam imao nekakve šanse (ne naročito velike) da uzmem BH, pa čak i CH ali bi ulaskom u 4. diviziju moj uticaj na igru bio ravan nuli. Zato sam prestao sa igranjem zbog čega uopšte ne žalim. Ne žalim tim pre što vidim da se od toga vremena nije promenilo ništa u pozitivnim smislu. Logično je da je adminima bio cilj da maznu što veću lovu ali bi sa nešto inteligentnijim pristupom i profilisanjem igre u smeru interesantnosti zaradili još mnogo više. Mnogo su loših rešenja preduzeli i mnogo su puta dodatno upropastili "mehanizme igre". Kada se sve sabere i oduzme, pomnoži podeli, bilo je to deset godina bačenih niz vetar.