Муслимани вјерни Српству

Day 4,696, 11:57 • Published in Bosnia and Herzegovina Serbia • by SrpskiManijak

Од доласка Турака на ове просторе и насилног потурчавања (насилног превођења на ислам) Срби су увијек одбацивали људе који су прешли на окупаторску вјеру, Турци су оставили дубок траг на овим просторима те и данас имамо 3 народа који су Српског поријекла а то су: Бошњаци углавном настањени у Босни и Херцеговини и Рашкој области, Горанци настањени на југу Косова и Метохије и Торбеши настањени у данашњој Северној Македонији поред тих народа и велики број људи који се данас изјашњавају као Турци или Албанци имају српске крви у себи. Ево неких од часних примера како се воли своја отаџбина и поштују преци!


Са оца на сина Горанци бране Српство!


Његошеве речи из Горског Вијенца у селу Млике на Косову и Метохији сви становници су Горанци и часни Муслимани.

pic host
Наша браћа Горанци су на Косову су пролила своју крв од Кошара до Приштине.


Средња школа на Косову и Метохији, у којој су сви професори и ђаци Горанци Муслимани, још увијек се учи Ћирилица,слави Његош,учи се о Вуку и школе раде по образовном систему Републике Србије

Емир Кустурица данас Немања овако је изнио разлог свога преласка у Српство и православље:
„Мој отац је био атеиста и увек се декларисао као Србин. Добро, можда смо ми били Муслимани 250 година, али смо били православци пре тога и дубоко у себи увек били Срби, вера то не може променити. Ми смо постали Муслимани само да би преживели Турке." Емир данас Немања не само да са поносом истиче своју нацију, него се вратио религији својих предака.

Мустафа Голубић родом из Стоца, овај Херцеговац био је десна рука Апису никада није опростио краљу Александру Аписово смакнуће.
Добровољац у првом балканском рату гдје коначно са својим народом протјерује окупатора у Азију, био је у четничком одреду Војислава Танкосића гдје постаје наредник српске војске, и одливан је орденом Обилића за храброст.
1915 године из Русије доводи у Србију 3.500 добровољаца, гдје са њима учествује у свим борбама,прелази Албанију и учествује у пробијању Солунског фронта.

Авдо Карабеговић писац из Мостара

Написао је и низ родољубивих пјесама између којих је „Српска вила“

Ох не плачи вило, утри горке сузе!
Јер већ сунце мило и нама се рађа,
Брат се с братом мири, престануће свађа!
И Србин ће стрести опет тешке узе !!!

Сунце се нажалост још није родило и након 108 година од Османове смрти браћа одбацују једни друге мислећи да су им окупатори браћа, јер што би рекао Његош:
„Ко брата за брата не прима тај туђину господара има, да га мучи и крв да му пије тешко земљи ђе слободе није“